четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:29

Стаљин нудио сарадњу ђенералу Дражи

Аутор: Иван Миладиновићнедеља, 11.11.2012. у 12:49
Борис Старков

У времену у коме доминирају кризе (дневно-политичке, економске, моралне, криза система вредности) не изненађује што је у општим медијским халабукама, готово неприметно, прошла изјава професора др Бориса Анатољевича Старкова, шефа Катедре за двадесети век на Универзитету у Петербургу, да је Дража Михаиловић био сарадник војне совјетске обавештајне службе.

Да се за тренутак вратимо професору Старкову. Он је је још у време Горбачова био члан комисије за рехабилитацију ЦК СССР-а и због природе посла био упућен на тајне архиве Совјетског Савеза. Пре десетак година изабран је, да с групом млађих историчара, ради на припреми документације тајних совјетских служби, за публиковање.

Своја сазнања о обавештајним активностима ондашњег генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића, али и о другим личностима из периода пред Други светски рат, професор Старков је, сем аутору овог текста, обелоданио и новинару „Политике” Слободану Кљакићу и познатом историчару и једном од најбољих познаваоца четничког питања Веселину Ђуретићу.

Kад је Хитлер 1935. године прокламовао своју спољну политику и када су свима у свету биле јасне његове идеје о уништавању појединих народа, као ниже расе, совјетске обавештајне службе почињу да раде на придобијању симпатија у бугарској и југословенској армији. Војни аташеи у Берлину и Софији окупљају око себе врхунске познаваоце балканских држава.

Један од најважнијих људи совјетске службе, у то време, био је генералштабни пуковник Драгољуб – Дража Михаиловић. Међутим, није он био класичан шпијун, агент, у обичном смислу те речи. Пуковник Дража је био велики националиста и монархиста и сама та његова идеолошка одредница унапред је искључивала могућност да ради за обавештајну службу једне комунистичке земље.

Али, Михаиловић, као искусни обавештајни официр, сматрао је да је комунистички Совјетски Савез, „Црвена Русија”, једина сила која се може супротставити немачком утицају и агресији на Балкан, то јест Југославију.

Да су постојали односи на релацији Москва–Михаиловић потврђује и Стаљинова дилема у децембру 1941. године, на кога да се ослони у Југославији. На четнике или пролетерске јединице?

На Дражу монархисту и националисту или на Тита? Његови претходни покушаји да уједини та два покрета показали су се неуспешним. Оба сусрета које је Тито имао с Дражом била су под Стаљиновим притиском. Још 1942. године Москва је желела сарадњу с Дражиним јединицама, али се с тим изгледа није сложила наша избегличка влада која се налазила у Лондону.

Пре извесног времена откривена је документ, низ депеша које је председник избегличке владе из Лондона слао Каиро и у штаб Отаџбинске војске у Југославији и који даје, такође, за право и тврдњама руског професора историје Бориса Старкова.

Овај прворазредни историјски документ, који је Тито до краја живота чувао у свом личном архиву, више је него јасан. Јосиф Висарионович Стаљин је у јесен 1942. године био спреман да више помаже четнике Драже Михаиловића него Титов партизански покрет. Зато је он југословенској влади у Лондону, преко њеног амбасадора у СССР-у Станоја Симића, отворено нудио да у штаб Драже Михаиловића упути групу својих виших официра, да за потребе четника у СССР-у формира целу ескадрилу коју би ставио на располагање Дражи Михаиловићу и да организује заједничке радио-емисије равногораца и црвеноармејаца.

Растројена грађанским ратом у Југославији и све дубљим деобама својих чланова, влада професора Јовановића је овај историјски изазов глатко одбила. Чак и сам разговор о помоћи СССР-а покрету Драже Михаиловића условила је стављањем Титових партизана под команду Драже Михаиловића, обуставом напада партизана на четнике и заустављањем кампање преко совјетских радио-станица и штампе против Михаиловићеве војске.

Југословенска влада је тврдоглаво инсистирала да Стаљин унапред прихвати сва три ова услова, па је споразум, тако, пао у воду, а Стаљин ће потом своју мисију послати код Тита коме неће пасти ни на крај памети да Стаљину поставља било какав услов.

Савремени историчари су, наравно, на највећем искушењу. Исправно превредновање историје овог периода биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје од другог светског рата па, скоро, до данас.

(Сутра: Како су совјетске службе врбовале ђенерала Михајловића)


Коментари11
8d00b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran V. Tosovic
Svima vama koji toliko velicate komuniste i pljujete po cetnicima , predlozio bih da na internetu nadjete tekst pod naslovom " Ovo su gradovi koje su oslobodili cetnici , a ne partizani ! " i da odgovorite na pitanja Miloslava Samardzica i " Telegrafa " : Ima li neko sliku Josipa Broza sa narodom u vremenu do 1944. godine i navesti makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego sto je Staljinova vojska presla Dunav 4./5. septembra 1944. godine ?! Sve vas koji ste toliko odusevljeni Josipom Brozom i njegovim komunistima , pitao sam vec nekoliko puta , gde su oni i njihova " narodno-oslobodilacka borba bili do Hitlerovog napada na Sovjetski Savez i nikada mi niko nije odgovorio ! Ako vec pominjete " Uzicku sovjetsku republiku " ( njen pravi naziv !!! ) , zasto cutite o zlocinima komunista za vreme iste ? Zasto uopste cutite o komunistickim zlocinima , kao i o rasparcavanju srpskih zemalja i srpskog naroda i zatiranju svega srpskog ?!
Sunce Suncu
Slava i Hvala svim palim za naordnoosobodilacku borbu, borbu protiv Monstruma-Hitlera i domacih izdajnika. Svakom danom se sve vise podtvrdjuje da ste bili apsolutno u pravu. Oni i ovi, koji danas, na silu, bacanjem prasine u oci, hoce da ovekovece svoje izdaje kao herojstvo, a vase iskrene namjere kao cisti hir i izdajstvo, potvrdjuju vasu tacnost u vasim akcijama. I dok se ravnogorski srbi i dalje busaju kao najvecim srbima, gje je Bosna podnijela navisje ofanziva, ovi danas, ne prestaju ofanzive na vas, i taman posla da vam zahvale sto Srbija nije imala ni jednu ofanzivu i ostala sacuvana. Sve se okrece da se Mihailovic izcupa iz svoje izdaje. On je bio desna ruka Nemcima, i po tome izdajnik je Kraljevine Jugoslavije kao i svi oni koji su POBEGLI i ostavili narod na cedilu. Zato, zahvalite Titu i partizanima sto su sacuvali Srbiju od ofanziva. Beograd je bombardovan zbog vojnog udara Vojske Kraljevine Jugoslavije, a ne zbog partizana i Tita.
Срба
Повлачењем британске армије са Крита завршава се период интензивних борби на Балкану. После пада Југославије и Грчке, Немачка има осигурано десно крило инвазије на СССР, као и нафтна поља у Румунији. Осим пропагандне вредности о 'анти-осовинском покрету' (чланак о Дражи у Тајму), савезнике не интересује нарочито шта ко ради и под каквим се знамењима бори. Ова ситуација се нагло мења после британских победа у Египту и Либији, као и англо-америчком искрцавању у Алжиру и Мароку. Пад С. Африке отвара питање искрцавања у Ј. Европи. Одлучено је да то буде Сицилија, али да би се заварало Немце, стваран је и утисак да ће Балкан бити локација инвазије. Отуд и прилично повећање снабдевања јединица покрета отпора на нашим просторима. Британце је није интересовала идеологија, већ само борбена ефективност (без обзира на одмазде над цивилима) те се по том кључу и дели помоћ. Сарадња приморских четника са Италијом их је скупо коштала, јер су уочи 5. офанзиве били буквално преко ноћи разоружани.
Игор.Г
svedok savremenik | 11/11/2012 23:44 Битка за Лозницу се одиграла 31. августа 1941. године између четника и Немаца у Другом светском рату. Напад четника на Немце у Лозници уследио је одмах после немачког одбијања да се предају. Током ових борби погинуо је четнички командант потпуковник Веселин Мисита, који је предводио напад на Немце у Лозници. После једнодневне борбе, Немци су били принуђени на предају, четници су заробили 93 војника, који су били први немачки заробљеници у окупираној Европи, а Лозница је била први ослобођени град у окупираној Краљевини Југославији и Европи. Толико о вашем познавању историје.
Lj K-Taylor
@Mr Petar Simic Hvala vam sto ste potvrdili ono sto svi znamo. Posle pada Uzicke republike, partizani se povlace iz Srbije, odnosno beze, kako vi kazete (taj momenat dobro opisuje Gojko Nikolis u svojim memoarima). S odlaskom partizana teziste borbe se prebacuje na druge delove Jugoslavije. Nemci hoce da uniste partizane, primorani su da angazuju brojne vojne formacije. Sve velike bitke i ofanzive se vode van Srbije. Partizani tako vezuju 22 nemacke divizije. Partizanska borba i zrtve su utkane u pobedu Antifasisticke koalicije. Draza i cetnici su izabrali nesto drugo. Kako to da u Srbiji skoro sto puta vise cetnika (85.000?) kako kazete nije pokrenulo nijednu nemacku jedinicu protiv ovih „gerilaca“...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља