понедељак, 26.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:05

Инклузија – синоним за квалитетно школовање

Аутор: М. Симић-Миладиновићнедеља, 11.11.2012. у 22:00
Инклузивна пракса много се лакше уводи у ниже разреде основних школа, зато што су деца млађа и о њима у групи брину учитељи (Фото Ж. Јовановић)

Докле се стигло са спровођењем инклузивног образовања и на који начин малишанима и родитељима пружити подршку – теме суо којима су на конференцији „Образовање по мери деце” говорили представници образовних институција, локалних самоуправа, донаторских организација, удружења грађана... Сагласили су се у једном – да су предрасуде највећа препрека инклузивног образовања и да је оно неоправдано „осетљива тема”.

Пре три године, обавезно инклузивно образовање покуцало је на врата школа. Многи су га дочекали с неодобравањем и тврдњама да га је немогуће реализовати у овдашњем систему – „неспремном” да се ухвати у коштац са овим педагошким, финансијским и образовним изазовом. Ипак, инклузија опстаје, лагано постајући синоним за квалитетно школовање.

– Чињеница је да више нема отпора и тврдњи попут оне да је „то код нас неизводљиво и немогуће”. Сада говоримо о потешкоћама. Дефинишемо их и тражимо начине како да решимо постојеће и потенцијалне проблеме, а подршка није потребна само деци и родитељима, него и школама – закључује Саша Стефановић, из Друштва за развој деце и младих „Отворени клуб”, који је и координатор пројекта чији је део била ова конференција.

Учесници скупа сматрају да су школе постале отвореније за инклузивну наставу и истичу да је посао локалне самоуправе да им пружи додатну подршку – и едукативну и материјалну.

У промовисању инклузивног образовања истакли су важност подршке медија.

– Желимо другачије друштво које уважава разлике, помаже деци и родитељима и не потенцира на недостацима идеје о инклузивном образовању, него проналази начин да се они отклоне. Јавности треба послати недвосмислену поруку да инклузивно образовање није различито од образовања какво желимо за сву децу. Између квалитетног и инклузивног школовања треба да стоји знак једнакости. Јер, квалитетно јесте инклузивно и усмерено према детету, уважава његове посебности и могућности, помаже да сваки ђак оствари своје потенцијале – образложио је Стефановић.

Упитан да инклузију у нашим школама вреднује оценом од један до пет и своју оцену образложи – није се усудио.

– Неке школе и наставници могу да се похвале примерима добре праксе, али има и оних који још нису превазишли страх и нису спремни ни кадри да се ухвате у коштац са инклузивним образовањем. Досадашње искуство показује да се инклузивна пракса много лакше уводи у вртиће и млађе разреде основних школа, зато што су деца млађа, о њима у групи брину исти васпитачи, односно учитељи – каже Стефановић.

Ни он не може да тврди да је наше друштво спремно за инклузивно образовање, али напомиње да то није недостатак већ неминовност, зато што је реч о процесу који не може да се детаљно испланира јер је свако дете прича за себе.

– У школи не треба да се бавимо дијагнозом малишана ометених у развоју, већ изналажењем начина да их припремимо за живот. Када тако гледамо једнако је важно, на пример, да деци са сметњама помогнемо да науче да пишу, вежу пертлу, или безбедно пређу улицу – закључује Стефановић.

-----------------------------------------------------

Деца са сметњама у развоју и даље се смештају у установе

Важност спровођења инклузивног на скупу „Образовање по мери деце” илустрована је примерима:

– Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом се и даље смештају у установе, иако би требало да им се омогући живот у породици и заједници. У готово 70 одсто случајева основни разлог томе је немогућност родитеља да им пруже адекватну негу.

– Ниједно од 797 деце и младих са инвалидитетом, који су били смештени у установама, није похађало редовну основну и средњу школу, а њих само 19,3 одсто били су ђаци специјалних школа.


Коментари13
ef38e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branka khawatmi
DYEJMI SEJ, samo da je nama takvih poput tebe sto vise i uskoro nas nece biti. Dali ti ynas o cemu komentarises i sta pises
учитељ Брансим
@Саша Стефановић: "Инклузија - синоним за квалитетно образовање"?!? Господине! Одушевих се једним коментаром поводом текста: "Говори српски, да те цео свет разуме!" Придружујем се у потпуности! Зашто сте употребили овај рогобатни израз, који сем Вас и неколицине не разуме! За кога сте писали? Сигурно не за мноштво родитеља који школују децу. Друга је ствар, што је то накарадни систем, наопак, неприлагодљив нашим условима. Прво ја не знам суштину појма "инклузија", нити хоћу да знам. ОВО ЈЕ СРБИЈА, господине Стефановићу! Хоћете рећи да је то НАУЧНИ ИЗРАЗ. Ма немојте! Волите да се истакнете као високо интелигентна особа ! Па и ја се рачунам у то, али се рачунам и у особе које воде рачуна о достојанству националног образовања. Ве су овде рекли доста критика о таквој "квалификацији". Хвалите се "интеграцијом" посебне деце у редовна одељења, односно тројанским коњем за уништењем српског образовања! Научио Вас је Гашо Кнежеви са својим "курикулом" који ја преводим са КУКУРИКУЛУМ"!
Branko Ristic
Ovo ne da nije uspelo vec je DALEKO od toga. Muku mucimo sa ovom decom, ni sami ne znamo sta da radimo sa njima u skoli. Jedino je pozitivno sto su u normalnom okruzenju svojih vrsnjaka. Ali sta raditi sa agresivnom decom i onom ciji roditelji ne saradjuju? Deca sa posebnim potrebama samo su ikebana po skolama, sluze da se popuni broj odeljenja da nastavnici i ucitelji ne bi izgubili posao. Tako je, svidjalo se to nekom ili ne. Pogledajte samo osnovnu skolu Ivan Goran Kovacic u Beogradu. Prva je uvela inkluziju i dokle se uznapredovalo? Nastavni kadar nije obucen a i nema volje da radi sa ovakvom decom jer prosto se nije za to skolovao. Ova ideja je nametnuta a diplomci sa Defektoloskog fakulteta nemaju posla. Pa vi sada vidite ko je ovde na dobitku tj. gubitku. Od ideje do realizacije nije se odmaklo.
DrJela Bisic
u orvelovskom(i Hakslijevskom)novogovoru,kojim smo okruzeni u NSP,stalno se mesaju definicije.Mi nismo svi isti,nemamo istu inteligenciju,iste fizicke sposobnisti,isto zdravlje,ali smo ravnopravni kao ljudska bicaNe sme da postoji diskriminacija zato sto neko ima posebne potrebe,Sto ne znaci da uvek takva deca mogu da idu u skolu sa decom koja nemaju specijalne potrebe.U interesu neke takve dece je da imaju secijalno obazovanjeObrazovanje te dece je skupo,njihova nega takodjeSavremena zapadna drustva sve vise stede(jer nemaju konkurenciju komunizma,koji,je ,nbvodno bio darezljiv kada su socijalna davanja bila u pitanju)Tako se deinstitucionalizacijom psihijatrije na silu.gde se nije vodilo racuna o potrebama bolesnika,vec ih se sve poslalo fakticki na ulicu,da sami o sebi vode racuna,stvorila armija bespomocnih beskucnika.Fingiranje da je sve normalno kada to nije,koje je samo izgovor za neplacanje,nista se dobro ne postize.To je lazna humanost
b v
da, uspela je inkluzija, kako da ne!!! pozitivni primeri: kada se uz ucitelja/nastavnika ukljuce aktivno oba roditelja, i jos dodatna dva coveka koji ce da rade sa detetom. i kada petoro ljudi radi sa takvim detetom, uspeh je na vidiku. a kad bi toliko ljudi angazovali za jedno prosecno dete, dobili bismo gomilu genijalaca. molim vas, ovaj model je uzasan i ne vodi nicemu, osim srozavanju kvaliteta obrazovanja i snizavanja nivoa znanja dece. vreme je da se to prekine sto pre, da se ne bacaju sredstva na nesto sto nikada nece uspeti... a ne uspeva ni u drugim zemljama, vracaju se i oni na staro, odbacuju inkluziju... ali to smo mi, uvek kasnimo, pa cak i kad znamo rezultate mi guramo napred...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља