уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 13.11.2012. у 21:54 Татјана Mандић Ригонат

Блиставо и страшно

Велики је човек био Беким Фехмиу. Уметник. Глумац. Упознала сам га 2003. године док сам у Југословенском драмском позоришту режирала драму ’Тераса’, Ваве Христића. Бранка Петрић је била у подели, а он ју је чекао после проба. Касније, када је представа почела свој живот са публиком, седела сам са њим у позоришном бифеу. Долазила сам на свако извођење и због глумаца и због дружења са Бекимом да као у неком продуженом детињству слушам његове приче. Баш је умео да прича: о људима, о себи, о догађајима из свог узбудљивог уметничког живота, да опчини слушаоца личном митологијом. Пио би кафу, полако и слатко и приповедао о блиставим и страшним догађајима.

Нисам га пуно запиткивала али сам умела да тражим да ми после месец, два, поново исприча неки догађај о џиновима или патуљцима, у људском смислу. Јер на свом уметничком путу упознавао је и џинове и патуљке и увек, остајао људина – човек од интегритета. То је ретка појава. Поготово данас,када људи пресвлаче своје биографије, уверења, „стајлингују”своје личности на тржишту било оно уметничко, политичко или свакодневно. Нема везе то манекенско преодевање са теоријом прилагођавања зарад елементарног преживљавања, већ више са стратегијом отимања од живота, зарад новца, аждаје сујете и других ниских страсти.

Знаковита је епизода из Бекимовог живота кад одбија на предлог продуцента да промени име и презиме. Његова каријера у том тренутку галопира ка звездама, снима стране филмове са најзвучнијим именима. Препознају у њему брандовску харизму и таленат, али за разлику од Марлона Бранда његово име и презиме Беким Фехмиу тешко се изговара, па предлажу нешто што је већ устаљена филмска пракса, да добије ново име, лакше памтљиво. Не разумеју његов категорички отпор, неприлагодљивост, тврдоглавост. На албанском Беким – Бенедиктум значи благослов народу. У Бекимовом случају живот је испунио задатост имена. Био је благослов и свом народу и Југославији и свету. Амбасадор Југославије, каквим се најдубље осећао, кад год је снимао широм света. И данас је у Италији на листи најпопуларнијих глумаца, због лика Одисеја. Глумио је на албанском, српскохрватском,ромском,енглеском, италијанском,турском, шпанском, француском језику.Утицао је на драматуршка решења, поправљао сценарије, давао несебично идеје, све за добробит целине а не само свог лика. Није био парцијални професионалац већ професионалац у вишем смислу те речи.

Други део аутобиографије „Блиставо и страшно” читала сам као растварање мита у којем митски јунак на свом путу ка пуноћи живота и самоспознаје има своје учитеље, помагаче, непријатеље. Први учитељи су родитељи. Речи оца: „Децо моја не постоје добре и лоше нације, добре и лоше религије. Постоје само добри и лоши људи”. Речи мајке: „Учини добро, баци у море. Ако ти неће знати риба, знаће ти Бог”. Те речи прате га као снажни унутарњи гласови. Помагачи су и уметници који живе у стилу: Таленат се таленту радује. И човек човеку. Непријатеља је много а истински боли кад Беким у једној реченици или опису ситуације оголи значајног уметника а ситну душу. Боли изнова распад Југославије. А многи и данас уважени, имаће прилику ако буду читали књигу, да се сусретну са својим речима и поступцима од пре тридесет година. Можда и са стидом. Потресно је његово сећање на један догађај који се збио 1982: ,,Вече. Седим у бифеу Атељеа 212. Ушао је колега Зоран Радмиловић, гладећи своје густе бркове. Наслонио се на зид, шармантно истурио стомак и почео да га глади задовољно пуштајући звуке подригивања: ,,Ох, ох, ох. Зоро, дај ми једну добру кафу”.

,,Јеси ли се толико најео баклава?”, добацио му је други колега.

,,Јесам, маму вам ј…. националистичку.”

Те вечери сазнајем да је Зоран Радмиловић, у знак протеста, сваког дана и вечери, посећивао поразбијане посластичарнице у Београду чији су власници били Албанци. Није био јешан, али би попио неку бозу или кафу и охрабривао их. Зоран Радмиловић је био Човек.”

Бекимова одисеја хвата ритам времена националиyма, мржње, које га доводи до тога да напише: „Осећам се као ’Човек пева после рата’, Душана Васиљева, који песму завршава: Ја сам жељан зрака, и мало беле јутарње росе, остало вам на част”.

Часно би било да једна филмска награда носи Бекимово име.

Коментари15
a953c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jednak, jednakiji....
Postovana Tatjana, Istini za volju osecam se obaveznom da Vam kazem da je sjajni Bekm ( SLAZEM se da Vama) u svakom svom medijskom intervjuu uvek govorio da je Albanac i nikada nije ni spominjem da je Jugosloven. Ako mislite da ne govorim istinu imate priliku da na internetu prelistate sve njegove izjave i tako se i sami uverite. Cak ako to i ne uradite ( ili ovaj moj Kommentar ne bude ni objavljen ) nista se nece promeniti u mom najiskrenijem osecanju divljenja prema Bekimovoj umetnickoj licnosti jer ON jeste bio Albanac kao sto sam ja jos uvek Srbin ali to , Ipak, ne smem mnogo glasno da izgovorm. Tako su me naucili jos u skoli u SFRJ. I onda kao i sada neki su bili - jednakiji.
m.bjelic new york ,usa
Potpuno se slazem sa Gdjom Miskovic . Doba ludovanja je u prilicnoj meri proslo . "Nikada vise" se reklo hiljade puta u istoriji.Nazalost . Ipak , zelim i ja da naglasim da svako ima pravo da se ponosi svojim poreklom . Nas Srbe su doveli u uzAsnu situaciju koja poprilicno traje i danas . Apsolutno nepravedno !!! Svako se na Balkanu borio za SVOJE interese , kriminalci na svim stranama cinili svoje kriminale , politicari na svim stranama gledali svoje interese --- a po AMERICKOJ "holivudskoj " reziji neko je morao biti "Bad Boy " .I, eto , dodjose da zastite "dobre ". Ustvari , od pocetka su se plasili da ce Beograd teziti na tome da uspostavi dominaciju na zapadnom Balkanu . To je to i nista vise !! I , naravno , uspostavise dominaciju oni .... " What goes around , comes around " { "kako cinis tako ti se vraca } ---- evo sada tenzija , svadja , zahteva Vasingtonu za Secesiju ...situcija vrlo napate ovde . I ko je uopste "bad boy " u ovom kosmaru ....
mitko
Svako sebi izabere Albanca,Srbina,Hrvata,Amera... prema sebi,ja sam svoje izabrao da se družimo,jer mislim da su dobri ljudi,a neko drugi će naći nekog od njih sa kime može da se pobije ili poubija.Eto to je sve.Nema ovaj je to,a ovaj to,postoji samo dobar i loš.
John Dagan
@Др Ивана НиколићМишковић | 15/11/2012 14:15. Moram po starom. Postovana doktorka, drzava Srbija je jedno, a Srbi drugo. Ludujte vase srpstvo slobodno, kao sto Siptari luduju njihovo albanstvo, Hrvati njihovo hrvatstvo, ali NE cinite tako kao sto to oni rade - NA STETU DRUGIH. Drzava Srbija ima neprikosnovena prava na svoje teritorije, na teritoriju Kosova i Metohije, ko god tamo ziveo sve dok svi uzivaju jednaka prava i duznosti. A ako bilo ko, ukljucujuci i Srbe naravno, pocne da luduje svoj nacionalizam i ugrozava prava ostalih zbog onog sto oni etnicki jesu, onda taj, ako je i Srbin - nije zasluzio da bude Srbin. I nemojte se svetiti - na stetu Srba. I nemojte mi odgovarati, umoran sam od tih takvih i superSrba i superAlbanaca i super-ostalih. A Bekim je imao svoj narod ni manje ni vise nego sto mi imamo svoj. Albanci i Siptari su veliki, star narod koji eto sad iskoriscavaju njihovi najgori uz pomoc nase "drage" nakaradne Evrope.
Др Ивана НиколићМишковић
Dragi gradjani zemlje Srbije, U staroj Jugoslaviji su SVI mogli da se izjasne STA su po nacionalnosti ali Srbi Ipak malo manje ZESTOKO , i to je bila cinjenica koju Sam na svojim ledjima osetila..... Danas, OPET SVI imaju PRAVO da oglase svoju nacionalnost i OPET smo mi Srbi - " nacionalisti" Meni je muka od TOG pljuvanja PO MOJOJ NACIJI a ne poznajem Ni jedan narod koji je toliko lud da prihvati sve i svakoga iz Beloga SVETA kao sto , mi Srbi, to najiskrenije srcem i dusom CINIMO. Kada su MENE na evropskim granicama tretirali kao poslednjeg kriminalca i KADA Sam bila izlozena vilkurima SVAKE vrste SAMO ZATO sto sam bila rodjena u Beogradu onda me NIKO nije uzimao u zastitu : ni strane ni nase NVO, ni EU-politcka vlast, niti ljudi kojima Sam bila POTREBNA u tom istom inostranstvu! I sve to u IME LJUDSKIH PRAVA i DEMOKRATIJE ! A ja Nisam nikada bila Clan NIKAKVE PARTIJE . Zelja mi je da stanem usred najveceg EU-Trga i vicem: Ja SAM Beogradjanka i SRPKINJA! ZATO STO TO I JESAM.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља