среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:47

„Чишћење” здравства од корупције потребно и Србији

Аутор: Оливера Поповићсреда, 14.11.2012. у 15:00
И у Србији има „Фармалових” лекова (Фото Д. Јевремовић)

После вести да је у Хрватској, због сумње да су узимали мито, приведено 50 лекара, 27 теренских заступника и да је цела управа фармацеутске компаније „Фармал” ухапшена у акцији „Хипократ”, реаговања у Србији су различита. Већина сматра да је тако свеобухватна акција код нас немогућа, али да је потребна, јер тиме би се најзад одвојили они који каљају углед целе професије. Има и оних који верују да је важније бавити се системском корупцијом.

На удару истраге у Хрватској нашло се око 500 лекара опште праксе, за које се тврди да су редовно месечно добијали награду од 2.000 куна (265 евра). Осумњичена фирма „Фармал” је, иначе, чланица немачке групације „Дермафарм”, а производе лекове који доносе велики профит: за крвни притисак, холестерол, антибиотике, медикаменте за лечење болести дигестивног система, остеопорозе, опијате...

У Агенцији за лекове и медицинска средства (Алимс) за „Политику” је јуче речено како производи компаније „Дермафарм” нису међу регистрованим, али јесте пет производа фирме „Фармал”.

– Према подацима Центра за информације, они нису били у промету у Србији – казао је Александар Туцовић, пи-ар Алимса.

Занимљиво је да је подносилац захтева за регистрацију у Србији била фирма „Детап”, Љубодрага Буце Павићевића, који је нашој јавности познат и по умешаности у набавку вакцине против новог грипа, због чега је оптужен. Нажалост, Павићевић је јуче био недоступан, па од њега нисмо могли да добијемо одговоре на питања о лековима хрватске фирме „Фармал”, за чије је производе прошао кроз дуг (и скуп) процес регистрације, а потом их није званично ставио у промет.

Директор Друштва „Иновија”, које окупља 16 иностраних фармацеутских компанија, Бојан Тркуља каже да ове куће имају прецизну регулативу којом се решава и проблем спречавања корупције.

– Свака компанија одговара за своје поступке. Све наше чланице придржавају се и закона и додатно обавезујућег кодекса понашања. Апсолутно немам сазнања да било која наша чланица даје новац да би се прописивали њени лекови. Ко год има такво сазнање треба да обавести надлежне – рекао је Тркуља.

„Принцип је исти, разлике су само у нијансама”, коментар је кардиолога, професора др Вишеслава Хаџи Тановића, на ову вест.

– Стил рада, односно начин на који се давала и открила корупција у Хрватској, верујем, исти је у целом региону. То што су се државе формално раздвојиле, ништа не значи: оно што се дешава у Хрватској, Србији, БиХ или Црној Гори идентично је, само је питање да ли надлежни хоће да се ухвате у коштац са овим проблемом. У Хрватској су ухапсили премијера због корупције, а у Србији нико ни од министара није ухапшен. Не можете само да хапсите „ситну рибу”– сматра др Хаџи Тановић.

Председник Удружења за заштиту права пацијената „Право на здравље” Мирослав Петровић каже како „очигледно у Хрватској не симулирају борбу против корупције, као што је случај у Србији”.

– Оваква афера тешко је могуће да се догоди у Србији. Код нас све паре узима највише једна, две особе које могу да одлучују да ли се неки лек ставља на позитивну листу лекова. Са друге стране, Хрвати нису фингирали увођење информационог система, па је истина избила на видело, а код нас нема могућности да се „упаре” подаци и дође до доказа – каже Петровић.

Он сматра да се у Србији „једино ефикасно решава такозвана мала корупција – инспектори су једино ефикасни када ухвате лекара на паркингу”.

– Имамо добар закон о оглашавању и рекламирању лекова, али се он на терену недовољно поштује. Закон јасно прописује на који начин лекари могу да буду спонзорисани и да то мора да буде назначено на сајту фармацеутских кућа. Као здравствени систем у транзицији, сматрам да и ми нисмо далеко од овакве праксе награђивања. Потребне су нам судске пресуде или ослобођења да бисмо говорили колико је стварно корупција присутна у здравству. Сваки орган власти треба да ради свој посао – каже директорка Лекарске коморе др Татјана Радосављевић.

Последња афера, у којој се помињала спрега између лекара и фармецеутске индустрије била је пре три месеца када је из фирме „Фајзер” стигла оптужба да је велики новац плаћен, између осталих, и лекарима у Србији, али никада није објављено о коме се конкретно ради.

– Правилником је прописано да се на сајтовима наводе и имена лекара које спонзоришу, али фармацеутске компаније се тога не придржавају– каже др Радосављевић.


Коментари15
b876e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DrJela Bisic
Uobicajena provizija je 10%(Ovde je to legalno)Apotekar na svakih prodatih 10pakovanja leka dobija jedno besplatno,lekar koji kolegi posalje pacijenta dobija proviziu isto 10% od onoga sto pacijent plati
Hrvat
U Hrvatskoj je javna tajna da farmaceutske tvrtke rade na taj način i samo je pitanje zašto do sada nitko nije poduzeo ništa po tom problemu.Zašto su kod nas skuplji lijekovi nego u Sloveniji ili Mađarskoj?Zato jer su u cijenu lijeka uračunate sve moguće provizije koje liječnici trebaju dobiti ako propisuju određeni lijek.Ovo je samo vrh sante,treba njih još puno pozatvarati pa da stvari krenu naprijed.Pozdrav iz Hr i samo hrabro,krenut će to i kod vas,bit će vam se mučno buditi svako jutro i slušati vijesti o hapšenjima,suđenjima,krađama itd.ali drugog puta nema...
DrJela Bisic
ZaDrMarkovica,post kolega sve je to poznato,samo sto nikada u istoriji nije bilo da je neko sam sebe razvlastioRecite mi jedan primerNe mogu lustraciju da sprovode ljudikoji ni sami nisu cistiOnda je to nepravdaPogledajte spisak na inetu privatnih ordinacija u SrbijiKoliko tu ima internista,opstih hirurga,ortopeda,ginekologa?Uglavnom medicinska kozmetika,stomatologija(protetika)razne grane koje se bave ulepsavanjem,silikonima i slTo vam govori da nesto nije u redu,jer nam je zdravstvo(dakle-uglavnom drzavno-na poslednjem mestu u Evropi,a ko znakoliko zemaja u Africi,Aziji,JAmerici su ispred nas)Nosimo fenjer!Gradjani se mire sa situacijom da daju mito,pokloncice i slZravst radnici se mire sa malim platama i sitnom kradjom(a ponekad i ne bas sitnom)Nivo znanja opada i pao je,kao kamen,jos cu morati da krijem odakle sam diplomiralaKao sto znate tako je u svim strukturama drzaveKad oboli jedan organ-i ostali ce,pre ii kasnije
valjevac
Hrvatski mediji stvari i pojave nazivaju pravim imenom i ne guraju pod tepih .Samim tim , bliži su rešenju problema. Mi, obični građani, svesni da nam je ukraden dobar deo života , što vidimo-ne vidimo, što čujemo -ne čujemo jer se u mnogo situacija pokazalo da oni koji treba da procesuiraju bilo lekare, stečajne upravnike , sudije i ostale koji su se "SNAŠLI", I NE POMIŠLJAJU DA RADE SVOJ POSAO VEĆ BRATSKI POMAŽU U KRIMINALU. Da zlo bude veće , mediji su toliko obojeni da za istu situaciju nekoga razapinju a drugi dobija pohvale.Želimo bolju Srbiju..Korupcija je korupcija , bez obzira u kojoj oblasti i sve dok smo zastrašeni da ih prijavimo biće ovako.Narod kaže, ne boji se bag... boga nego batina, pa ako ne poštuju moralne norme onda neka budu drakonske kazne
дете
У здравству не постоје ситне рибе, било који лекар који нашкоди здрављу и животу пацијента је по мени учинио кривично дело. Здравствена инспекција није једина која ради на том послу то су и новинари који не умеју до краја да истерају истину на видело. Лично сам доживела такву нељудскост и непрофесионалност на Институту за ендокринологију у Београду што би из здравствене документације чак и лаик могао да закључи. Али је зато на зиду њихове клинике видно истакнуто које су фармацеутске куће помогле кречење. Претпостављам да су са њима врло професионални.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља