субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Нова тонска архитектура

Аутор: Ксенија Стевановићсреда, 14.11.2012. у 09:48
Ансамбл "Градилиште" (фото УКС)

У холу Народне банке Србије отворена је 21. Међународна трибина композитора у Београду, наш најзначајнији фестивал савременог музичког стваралаштва. Том приликом додељена је и Мокрањчева награда за 2011. годину – највише признање за композицију у Србији – Александри Вребалов за њену оперу „Милева“ која је премијерно изведена прошле јесени у Српском народном позоришту у Новом Саду, а потом и на београдском Бемусу.

Трибина је започела наступом ансамбла „Градилиште“, чије је име послужило као инспирација за тематско усмерење овогодишњег фестивала „Музичко градилиште – Најновији простори тонске архитектуре“. За врло кратко време, овај састав (основан крајем прошле године) постао је један од најактивнијих извођача домаће савремене музике, те је изабран да својим наступима уоквири овогодишњи фестивал. На отварању је овај ансамбл две композиције извео под вођством Премила Петровића, чиме се овај признати диригент „вратио” на Трибину после петогодишње паузе.

На програму су била дела која су приказала различите генерацијске припадности и поетичке просторе, чиме је фестивал показао своју усмереност према музици свих меридијана и стилских усмерења. Такође, на отварању је био заступљен и максималан број извођача по пропозицијама Трибине – осам, чиме је, такође, потцртан техничко-концепцијски оквир фестивала.

Тако смо могли да чујемо једну од најновијих композиција нашег доајена Дејана Деспића: Трио за флауту, обоу и харфу Флобарп из 2009. године, са ознаком опуса 206. У питању је низ минијатура, које носе све карактеристике Деспићевог неокласичног стваралаштва: лирику, деликатност, колористички нерв.

Композиција Memories-crossroads No. 6 израелског аутора Бенјамина Јусупова написана је за камерни ансамбл и у себи носи колорит напева и мелодија Блиског истока. Мелодични кларинет, у музикалном извођењу Вељка Кленковског, призива свет „клезмер звука“, док други дувачки инструменти и харфа такође доприносе фино стилизованој „локалној боји“, која подсећа, али није у потпуности везана за свет источног Медитерана. То су та „сећања и раскршћа“ из наслова композиције, која поседује значајан наративни потенцијал. Постмодерни проседе, везан за поетику „времеплова“, био је присутан у делу „Сонг фрагментс“ британског композитора Ендруа Томаса. Прошетавши се кроз „историју“ песме на енглеским острвима , у распону од 17. века до Бритна, Томас је дао један брзи, фрагментарни и за слушаоце ефектни збир различитих музика чији је вокални парт тумачио увек интерпретативно потковани баритон Владимир Динић.

Дело шведског аутора Магнуса Ф. Андерсона „Poco a poco“, за флауту, виолу и харфу, један је од примера композиционог редукционизма, без већег афективног замаха. С друге стране, две најдуже композиције на отварању Трибине биле су гудачки квартет „Стар фектори“ македонског аутора и виолисте Михаила Трандафиловског, који делује у Великој Британији, и „Ноћни гласови 8” Вука Куленовића, који већ дуго ради у САД. Дело „Стар фектори“ је пример истраживања звучне архитектонике, односно изградње музичког тока на основу спорих флуктуација и померања иницијално постављене „тонске слике“. На одређени начин, композиција је звучала као позив Кронос квартету да је уврсте на свој програм. Са друге стране, Куленовићеви „Ноћни гласови 8” су наставак серије камерних композиција које је овај наш значајни композитор започео још пре четрдесет година. По речима аутора, делом преовлађује „ноктурнална, лирска атмосфера“, али и поред тога у питању је недвосмислени свет Куленовићеве изражајности који никада не дотиче терен „сентименталности“.

Другим речима, иако је у питању „поглед уназад“, атмосферична звучна игра, Куленовић увек врло пажљиво и економично гради звучни наратив, тако да он увек остаје „модеран“, мимо сваке „нео“ дискурзивности.


Коментари0
9f64d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља