петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:33

Готовина и Маркач ослобођени оптужби

Аутор: Агенцијепетак, 16.11.2012. у 09:00

ХАГ – Хашки трибунал изрекао је данас ослобађајуће пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, оптуженима за ратне злочине почињене током акције „Олује” 1995, а одлука суда дочекана је слављем грађана у Загребу и другим хрватским градовима који сматрају да је правда победила.

Када је наведено да је жалба делимично прихваћена и да у „Олуји” није било удруженог злочиначког подухвата, Јелачићевим тргом ођекнули су буран аплауз и узвици „Анте, Анте”.

Међу окупљенима је било највише ветерана који су дошли у ратним униформама и са ратним заставама.

И Сплиту су грађани у веселој атмосфери после изрицања ослобађајућих пресуда хрватским генералима, изашли на улице, а огласиле су се бродске сирене и црквена звона, пренела је агенција Хина.

Они који су изрицање пресуде пратили на централном градском тргу Прокуративама, узвицима и песмом поздравили су ослобађање Готовине и Маркача, а на улице су изашли и они који су пренос из Хага пратили код куће, у кафићима, на трговима, као и ученици који су раније изашли из школа. Како извештава хрватска агенција, неколико Сплићана је у изјавама медијима рекло да су срећни, јер је правда победила и зато што је са Хрватске сада „збачен” тешки терет и сумња.

Петочлано судско веће коначну пресуду Готовини и Маркачу донело је прегласавањем, будући да су два члана - бивши председник Трибунала - судија Фаусто Покар и судија Кармел Агијус, имали другачије мишљење.

Жалбено веће, којем је председавао судија Теодор Мерон, одбацило је кључне закључке расправног већа према којима су Готовина и Маркач учествовали у удруженом злочиначком подухвату, као и оптужбе за противправне артиљеријске нападе на Книн, Грачац, Обровац и Бенковац.

„Након што је побијена теза Расправног већа да је гранатирање било противправно, Жалбено веће држи да нема доказа да је постојао удружени злочиначки подухват с циљем уклањања српског цивилног становништва из Крајине силом или претњом силе”, рекао је судија Мерон.

Суд је Готовину и Маркача ослободио и командне одговорности.

„Жалбено веће поништава осуђујуће пресуде Готовини и Маркачу за прогон, депортацију, убиства, непоступање, злочине против човечности, пљачку јавне и приватне имовине, кршење закона и обичаја ратовања и изриче ослобађајућу пресуду по свим тачкама оптужнице осим треће тачке”, рекао је Мерон.

Жалбено веће је одбацило и закључак да су артиљеријски напади на четири града у Крајини - Книн, Обровац, Грачац и Бенковац, били противправни.

Веће сматра и да одлазак цивила током артиљеријских напада на та четири града не може да се окарактерише као депортација.

„Одлазак цивила, који се догађао истовремено са законитим артиљеријским нападима не може се окарактерисати као депортација”, рекао је Мерон.

Готовина и Маркач су ослобођени свих тачака оптужнице - 1, 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, а једина тачка за коју се терете јесте трећа тачка оптужнице, а тиче се тога да су знали за кривична дела која су почињена и да је та дела требало да истраже, што су оптужени, према Расправном већу, пропустили да ураде.

И у погледу Маркачове одговорности, Веће је мишљења да нема довољно закључака за осуђујућу пресуду против Маркача „на основу одговорности надређеног”.

Изрицање правоснажне пресуде у Хагу пратио је велики број медија из региона и света, укључујући агенције АП, Ројтерс, АФП и новинаре неколико британских листова и париског „Монда”.

Готовина је у првостепеном поступку 15. априла 2011. осуђен на 24 године затвора, Маркач на 18 година, а преостали члан хрватске „тројке”, генерал Иван Чермак, ослобођен је кривице и Тужилаштво на ту одлуку није уложило жалбу.

Готовина и Маркач били су оптужени за ратне злочине над Србима за време и после операције „Олуја” у августу 1995. године - прогоне, депортације, нечовечно поступање, убиства, пљачку јавне и приватне имовине и безобзирно разарање градова и села.

Готовина је у време „Олује” био командант Зборног подручја Сплит, а Маркач Специјалне полиције.

Документационо информативни центар „Веритас” у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба у „Олуји”, од којих 1.205 цивила - 522 жене и 12 деце. У „Олуји” је с простора Српске Крајине протерано око 220.000 људи.

Суђење за „Олују” почело је 11. марта 2008. због ратних злочина из августа 1995. године.

Готовину је Хашки суд оптужио 2001, у бекству је био до децембра 2005. када је ухапшен у Шпанији и пребачен у притвор Трибунала у Схевенингену.

Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се добровољно предали Трибуналу, потом и пуштени на привремену слободу до почетка суђења.

Извођење доказа на суђењу завршено је 11. јуна 2010. године, завршне речи стране су одржале крајем августа, односно почетком септембра 2010, а током 303 радна дана исказ је дао 81 сведок оптужбе, док је у одбрану оптужених генерала сведочило 57 особа.

Према првостепеној пресуди из априла 2001. Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман.

Циљ је, према наводу оптужнице, било протеривање спрског становништва из Книнске крајине - Готовина и Маркач проглашени су тада кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини од почетка августа до краја септембра 1995. године.

-----------------------------------------------------------

Ослобођени генерали обратили се грађанима у Загребу

Хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач, који су ослобођени у Хашком трибуналу, вечерас су се обратили великом броју људи на централном загребачком тргу бана Јелачића с порукама да „сви заједно треба да се окренемо будућности” и да је Хрватска у рату ослобођена часно и без мржње.

У обраћању пред више десетина хиљада Хрвата, који су их дочекали аплаузом, песмом и повицима, Готовина је рекао да је његова победа заједничка победа, да је „била Олуја у рату, а ово је правна олуја”.

„Рат припада историји, окренимо се будућности сви заједно”, рекао је и захвалио институцијама хрватске државе које су с генералима биле све време, од председника и премијера до министара одбране правде и амбасади у Холандији.

Маркач је поручио да је „знао да није било злочиначког подухвата” и да су „хрватска војска и полиција часно ослободиле своју домовину”.

Генерал Маркач захвалио је свима који су били с генералима кад им је било најтеже.

„У срцу сам носио домовину, а то сте сви ви. Знао сам да нисам сам и било ми је лакше. Срећан сам да ће у будућности сваки Хрват и његови наследници рећи да имамо домовину и ослободило смо је без икакве мржње”, рекао је Маркач.

„У рату смо извојевали победу која улази у светска анале војних победа. Те ће се победе изучавати без мрље. Хрватска је слободна и створила часну сило која је победила агресора и створила слободу”, рекао је Маркач.

Након обраћања генерали су с великим бројем окупљених отишли до загребачке катедрале на мису, а затим ће их примити председник Иво Јосоповић.

На тргу су били и бројни политичари као што је Дражен Будиша, градски руководиоци, али и скијашке легенде Јаница и Ивица Костелић који су поновили што се у Загребу више пута чуло по изрицању ослобађајујуће пресуде генералима: „Данас се рат за Хрватску завршио”.

-----------------------------------------------

Јосиповић: Обавеза је државе и да казни починиоце злочина

ЗАГРЕБ–  Хрватски председник Иво Јосиповић поздравио је данас ослобађање у Хагу генерала Анте Готовине и Младена Маркача, али и упозорио на обавезу државе да казни починиоце злочина.

„Пресуда је ојачала моје поверење у међународно право и правду. Показало се да су Готовина и Маркач невини и да хрватско водство и оружане снаге нису деловали као организовани злочиначки подухват који је имао за циљ прогон наших суграђана српске националности. Потврдило се да Хрватска није починила етничко чишћење и да је борба наших бранилаца за слободу била праведна и часна”, рекао је на конференцији за новинаре.

„Нама остаје одговорност да бринемо за све жртве рата и казнимо све индивидуалне злочине који су у рату почињени, а таквих злочина је било и на страни одбране. Хрватска није одговорна за злочине појединца,али је одговорна да се сваки починилац злочина казни без обзира о коме се ради”, рекао је Јосиповић.

-------------------------------------------

Еуфорија због пресуде у Хрватској, осуда у Србији

ЛОНДОН/БЕОГРАД – Ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, који су пред Хашким трибуналом били оптужени за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, у Хрватској је дочекана са задовољством, док је у Србији проглашена скандалозном, оцењују светски медији.

Агенција АП наводи да је ослобађање хрватских генерала у Хрватској поздрављено као велика победа, а у Србији као скандалозна неправда.

„Док су се присталице (ослобођених) генерала код куће у Хрватској радовале, уз ватромете, ослобађање је разбеснело тврдокорне противнике Хашког трибунала у Србији, који отпужују судије за антисрпство”, наводи агенција у свом извештају.

АП преноси наслов са сајта београдског дневника Блиц: „Скандалозна одлука: Готовина и Маркач слободни, Олује као да није било”, као и изјаву српског тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића, који је, такође, пресуду оценио као „скандалозну”.

„Ово је био један од највећих ратних злочина у бившој Југославији, убиства, протеривања и угрожавања неколико стотина хиљада људи, и нико није проглашен одговорним”, рекао је Вукчевић за АП.

Агенција додаје да су пресуде Готовини и Маркачу биле једне од неколико у Хашком трибуналу против злочина почињених према српским цивилима, као и да су већина осуђених пред тим судом били Срби.

И агенција Ројтерс наводи да је ослобађање Готовине и Маркача у Хрватској поздрављено, док је у суседној Србији дочекано са гневом и запрепашћењем.

Агенција преноси изјаву српског председника Томислава Николића, који је пресуду оценио као „политичку одлуку” која ће отворити старе ране у региону.

„Међународни кривични суд за бившу Југославију затварао је људе свих националности откако је основан. Али, већином су били Срби, што је довело до тога да многи у Србији (Хашки трибунал) одбаце као 'НАТО суд'“, пише Ројтерс.

Аналитичар Тим Џуда оцењује да је ослобађајућа пресуда „опште-поздрављена у Хрватској, и истовремено, у Србији наишла на скоро општу осуду”, преноси Би-Би-Си (ББЦ).

Џуда додаје да пресуда Хашког трибунала значи да ниједан Хрват из Хрватске (насупрот Хрватима из БиХ) није осуђен пред тим судом за ратне злочине.

„За Хрвате, ово је оправдање уверења да су њихови генерали хероји, а не ратни злочинци; а за Србе, она учвршћује дубоко уврежено уверење да је Трибунал суд пред којим се правда извргава руглу, и чији је главни циљ био да се обешчасте и осуде Срби”, пише Џуда у свом ауторском тексту.

--------------------------------------

Брамерц остао без коментара

ХАГ – Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц није данас желео да коментарише ослобађајућу правоснажну пресуду Хашког суда за Анту Готовину и Младен Маркача, који су претходно првостепеном пресудом били осуђени на 24, односно 18 година затвора.

„Немам коментар. Нисам још прочитао пресуду”, казао је у Хагу Брамерц.

-------------------------------------

Правноснажно окончани предмети Хашког трибунала

Хрвати:

Генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак ослобођени оптужби за злочине у операцији „Олуја”

Тихомир Блашкић, пуковник ХВО, осуђен на девет година за злочине у Лашванској долини

Мирослав Брало, припадник антитерористичког вода Војне полиције ХВО, осуђен на 20 година због злочина у Лашванској долини

Дарио Кордић, председник ХДЗ за БиХ, осуђен на 25 година за злочине у Лашванској долини

Марио Черкез, осуђен на шест година за злочине у Лашванској долини

Драго Јосиповић осуђен на 12 година, Владимир Шантић на 18 година за злочине у Лашванској долини

Драган Папић, ослобођен

Зоран Купрешкић ослобођен

Мирјан Купрешкић, ослобођен

Златко Купрешкић, ослобођен

Младен Налетилић, заповедник „Кажњеничке бојне” осуђен на 20 година

Винко Мартиновић, заповедник јединице „Мрмак” осуђен на 18 година

Златко Алексовски, осуђен на седам година за злочине у Лашванској долини

Анто Фурунџија, локални заповедник јединице „Џокери” ХВО, осуђен на 10 година

Срби:

Миле Мркшић, пуковник ЈНА осуђен на 20 година затвора због злочина на Овчари

Мирослав Радић, капетан ЈНА, ослобођен оптужби за злочине на Овчари

Веселин Шљиванчанин, мајор ЈНА, осуђен на 10 година

Милан Бабић, председник Владе САО Крајина, осуђен на 13 година

Предраг Бановић, осуђен на осам година затвора због злочина у логорима Омарска и Кератерм

Видоје Благојевић, командант Братуначке бригаде ВРС, осуђен на 15 година

Драган Јокић, начелник инжењерије Зворничке бригаде ВРС, осуђен на девет година

Радослав Брђанин, в. д. потпредседника Владе РС, осуђен на 30 година

Ранко Чешић, припадник ТО босанских Срба у Грчици код Брчког, осуђен на 18 година

Мирослав Дероњић, председник братуначког одбора СДС-а, осуђен на 10 година

Станислав Галић, командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС, осуђен на казну доживотног затвора

Горан Јелисић, осуђен на 40 година затвора због злочина у околини Брчког

Мирослав Јокић, командант Деветог војнопоморског сектора Југословенске ратне морнарице, осуђен на седам година затвора због напада на Дубровник

Момчило Крајишник, члан руководства босанских Срба, осуђен на 20 година затвора

Милорад Крнојелац, управник затвора Фоча, осуђен на 15 година затвора

Радислав Крстић, генерал ВРС осуђен на 35 година затвора због злочина у Сребреници

Драгољуб Кунарац осуђен на 28 година, Радомир Ковач на 20, Зоран Вуковић на 12 због злочина такозване фочанске тактичке групе

Мирослав Квочка осуђен на седам, Драгољуб Прцаћ на пет, Младен Радић на 20, Зоран Жигић на 25, Милојица Кос на шест година због злочина у логорима Омарска, Кератерм и Трнопоље

Милан Мартић, председник САО Крајина осуђен на 35 година затвора

Драгомир Милошевић, начелник штаба команде Сарајевско-романијског корпуса. осуђен на 29 година

Дарко Мрђа, припадник специјалне јединице босанских Срба. осуђен на 17 година због случаја „Влашић”

Драган Николић, командант логора Сушица, осуђен на 20 година затвора

Момир Николић, помоћник команданта за безбедност Братуначке бригаде ВРС, осуђен на 20 година

Драган Обреновић осуђен на 17 година због злочина у Сребреници

Биљана Плавшић, председница Републике Српске, осуђена на 11 година затвора

Душко Сикирица осуђен на 15, Дамир Дошен на пет, Драган Колунџија на три године због злочина у логору Кератерм

Благоје Симић осуђен на 15, Мирослав Тадић на осам, Симо Зарић на шест, Милан Симић на пет година затвора, због злочина у Босанском Шамцу

Миломир Стакић, председник Кризног штаба у Приједору, осуђен на 40 година затвора

Павле Стругар, командант Друге оперативне групе ЈНА осуђен на седам и по година затвора због напада на Дубровник

Душко Тадић, осуђен на 20 година затвора због злочина у Приједору

Стеван Тодоровић, начелник полиције у Босанском Шамцу осуђен на 10 година

Митар Васиљевић, осуђен на 15 година због злочина у Вишеграду

Драган Зеленовић, осуђен на 15 година због злочина у Фочи

-----------------------------------

Неправноснажне пресуде:

Властимир Ђорђевић, помоћник министра полиције, осуђен првостепено на 27 година затвора због злочина на Косову

Милан Лукић, осуђен на казну доживотног затвора, Средоје Лукић осуђен на 30 година због злочина у Вишеграду

Момчило Перишић, начелник Генералштаба ВЈ, осуђен на 27 година

Никола Шаиновић, потпредседник Савезне владе, осуђен на 22 године

Драгољуб Ојданић, начелник Генералштаба, осуђен на 15 година

Небојша Павковић, начелник Генералштаба, осуђен на 22 године

Владимир Лазаревић, начелник Штаба Приштинског корпуса, осуђен на 15 година

Сретен Лукић, начелник у МУП за Косово, осуђен на 22 године

Првостепени поступци у току:

Војислав Шешељ

Ратко Младић

Радован Караџић

Горан Хаџић

Јовица Станишић

Франко Симатовић

Стојан Жупљанин

Мићо Станишић

Здравко Толимир

-----------------------------------

Дел Понте изненађена пресудом Готовини и Маркачу

ЗАГРЕБ – Бивша главна тужитељка Међународног суда у Хагу Карла дел Понте изјавила је да је изненађена ослобађајућом пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу.

У изјави за Хрватску телевизију навела је да је примила информацију о пресуди и да је била врло изненађена јер су Готовина и Маркач били осуђени у првостепеном поступку.

„Било је то велико изненађење. Намеравам да прочитам судску пресуду како бих видела шта је кренуло наопако између првостепене пресуде и жалбе”, изјавила је Дел Понтеова.

Жалбено веће Хашког суда ослободило је Готовину и Маркача у другостепеном поступку, након што је суд је одбацио закључке расправног већа према којима су двојица генерала учествовали у удруженом злочиначком подухвату, као и оптужбе за прекомерно гранатирање Книна, Грачаца, Обровца и Бенковца. Суд је Готовину и Маркача ослободио командне одговорности.


Коментари181
bede4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pero M.
Kako protumaciti znacenje glasanja 3:2 - da stvarni rezultat u stvari nije 5:0 ? Cela situacija vise podseca na scensku predstavu koja sa hvatanjem Mladica zavrsava poslednjim cinom oslobadjanja generala.
Ivan Torontonovic
A zbog cega Begrad, bar iz kurtoazije, ne posalje note na adrese Haskog Tribunala i EU, u kojoj ce da im stavi do znanja da od sada, srpska Vlada, nema nikakave saradnje sa njma? Sve dok to ne uradimo otvoreno, oni ce nas tucati u glavu i praviti budalama.
sasa petrovic
Zaboravili su da oslobode presude Gebelsa, Himlera i ostale
Bosko Vukov
Treba se pomiriti sa presudom, pravda je na strani pobednika sa jedne, slepa sa druge a sa trece meri prvu i drugu. Sta raditi sa ljudima, Srbima, politicarima, zivim i mrtvima koji su podrzali slanje u Hag bivseg predsednika Slobodana Milosevica.
Aurelije Avgustin
POnovo saljem komentar i molim moderatore da me prestanu konstantno ignorisati... jer imam sta da kazem, bio sam zarobljen u Hrvatskoj 1993 i sjecam se te nacisticke atmosfere u Zagrebu, kada su hapseni svi koji swe pogresno zovu ... prije dvije godine bio sam u timu koji je radio dokumentarni film iz Haskog tribunala, radili smo intervjue i sa tuzilastvom i sa odbranama, i sa sudskim vijecem. Sticajem okolnosti, sve ono sto je zanimljivo, a to su neregularnosti tih sudskih procesa, u ovom filmu ce biti izostavljeno, i postace to jednaq blaga prica o licnim motivima zaposlenih na tribunalu. Medjutim, tad smo radili intervju sa bracom Dershevic, dvojicom visokih pravnika, predavaca na Harvardu koji su u jednom trenutku branili Krajisnika, tj zastupali su ga kod ruasenja presude na 27 godina. Cilj je bio samo jedno; uklanjanje Zajednickog Zlocinackog Poduhvata iz optuznice. Moja teza je bila da je rijec o naporu jednog od americkih lobija da se ta pravna stavka ukine. sta mislite zasto?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља