недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Застава најавила руски поход на север

субота, 17.11.2012. у 21:55
Застава Руске Федерације пободена на дну Северног леденог мора

Пре пет година руски подморничари предвођени истраживачем Артуром Чилингаровим извели су истински подвиг: пропловили су дубоко испод ледене коре Арктика на северу наше планете, да би на дну Северног леденог мора – поболи заставу Руске Федерације.

У том тренутку чинило се то као симболичан потез, један од оних који улазе у историјске уџбенике, да би тамо заувек остали. Данас, постављање поменуте заставе има сасвим другачије значење – рекло би се чак значајније од својевременог америчког побадања заставе на Месецу.

Наиме, по све учесталијим извештајима помораца и метеоролога, ледена капа на северу наше планете убрзано се тањи и нестаје. Тиме се за земље које истичу своје право на делове арктичког појаса, а пре свих Русију, отварају нови до сада незамисливи пловни путеви. Али и приступ потенцијалним налазиштима нафте, природног гаса, минерала (никл, бакар, уранијум). Тако гледано, сваки доказ физичког присуства на терену, па макар и у облику заставе пободене на дну океана, поприма стратешко значење.

Како показују географске мапе, половина Арктика граничи се са Русијом. Гранична линија протеже се на више од 10.000 наутичких миља. Ово највећу државу на свету дефинитивно ставља у категорију главних играча када је реч о свему што се дешава на ледом окованом северу наше планете. Поменуте чињенице свесни су у Москви. Али свесни су је и у другим земљама, а пре свега у великима, попут САД, Канаде и Кине, где не крију да имају сопствене интересе у овом делу света. Укратко, идеја да Русија буде хегемон на Арктику мало коме од наведених је прихватљива.

Тренутно, територија руске државе се простире на неколико острва у Северном леденом океану. Фактичка граница, међутим, тамо је где почиње океан. У Москви сматрају да су сазреле околности да та граница буде померена даље на север. А тамо се, према актуелним проценама, налази чак 22 одсто светских резерви нафте и природног гаса. Као аргумент за ширење у Русији указују на подводни продужетак гребена Ломоносова, који се протеже до Северног пола.

Како је прошле године на састанку у Архангелску најавио тадашњи премијер, а данашњи председник Владимир Путин, велика земља је спремна да крене у нову фазу регионалног развоја, што се свакако односи и на њене северне територије. То подразумева истраживања нових извора сировина, пре свега енергената, изградњу нових поморских терминала, стварање неопходне инфраструктуре, развој комерцијалног бродарства... Практично – индустријализацију Арктика.

По речима Путина, Русија је спремна да о судбини Арктика разговара са свим државама које на њега, такође, полажу право. Али како је напоменуо: „Чврсто ће, и непоколебљиво, штитити сопствене интересе”. Јасан пример те одлучности је и изградња луке на полуострву Јамал, у центру руске северне обале, а која би, захваљујући климатским околностима, требало да у функцији буде свих 365 дана у години.

Према речима Константина Симонова, из Фонда за енергетску безбедност, Арктик је у неку руку политички дар Путину. „Овде је могуће показати да је Русија – озбиљна сила”.

Ипак, ствари не би требало преувеличавати, опомиње Симонов. За истраживање нових налазишта нафте и гаса потребно је много година. Тек потом ће се знати да ли се цео посао и исплатио.

Русија, као држава која се динамично развија, у многоме зависи од енергената. Како је у књизи „Будућа историја Арктика” написао Чарлс Емерсон, „гледано из позиције Кремља, овладавање арктичким ресурсима није више ствар избора. То је – стратешка потреба”.

У Москви су свесни своје позиције, али и чињенице да је најсигурнији пут до „северног блага” – сарадња са компанијама из других земаља, оних које исказују енергетске интересе једнаке руским. „Гаспром” као један од највећих дистрибутера природног гаса кренуо је у сарадњу са норвешким „Статоилом”. Слично су учинили „Росњефт” и амерички „Ексон мобајл”.

У целој причи глас бораца за очување природе, изгледа, најмање се чује. Њихов апел да се не нарушава еколошки систем дела планете од којег ће нам свакако зависити будућност, губи се у звекету пара на које рачунају компаније којима се посрећи да крену у „северну пословну авантуру”. Уосталом, руски Државни комитет за екологију још 2000. је стављен под надлежност Министарства за природне ресурсе.

О важности северних територија сведочи и историја. У време Другог светског рата немачка армија је на сваки начин настојала да освоји тамошњу луку Мурманск, која је сматрана стратешким местом за даље војно напредовање. За разлику од Немаца, совјетски лидер Јосиф Стаљин често је тамо слао своје неистомишљенике.

Премда је шеф норвешке дипломатије Еспен Барт Еиде својевремено изјавио како је Арктик – „ништа више до океан”, време га је демантовало.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Хладни рат је одавно завршен. Сада наступа још хладнији – за Арктик.

• Руски медвед би да обуче бело крзно.

• Зашто и ми да не тражимо парче Северног пола. Макар да тамо хладимо пиво и лубенице.

• Сви ће остати празних руку... Кад се отопи сав лед на Арктику.

• Американци, Руси, Канађани, Скандинавци... Сви би црно на бело. Нафту на леду.

• Шесторо браће, а једна капа. И то она бела Земљина.

• Сви би да буду нафтни шеици у леденој пустињи.

• Американци и Руси на Северном полу. То је борба Деда Мраза против Божић Бате.

• Планета је већ подељена. Остају само полови за поделу.

• И ми се ту нешто питамо : Не дамо ни Косово, ни Северни пол!

Драгутин Минић


Коментари1
0e21b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

berislav roncic
Pa u čemu je loše sa Rusima, kao da Amerikanci i ostali nisu dovoljno podijelili i opljačkali ostali svijet. Srbija kao država treba da tu vidi svoj interes, kao ekonomski, gdje bi ipak svojim znanjem i svojim kadrovima mogli učestvovati u ruskom artkičkom osvajanju. Da li mi o tome uopće razmišljamo? Da smo malo pametniji, nama se tu "smiješi" dugoročni ekonomski dobitak. Samo nemojmo previše slušati Zapadnjake pa da to bude na našu štetu, a u njihovu korist. Ali to mora biti državni interes, a ne interes nekih pojedinaca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Борба за превласт на Арктику
Борба за превласт на Арктику
Борба за превласт на Арктику

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља