понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51

Капа света за скандинавску главу

Аутор: Зорана Шуваковићсубота, 17.11.2012. у 21:55

Од нашег специјалног извештача

Осло – Време је за набавку бакалара, па су се у иначе прескупим самопослугама појавили примерци уловљени у норвешком арктичком појасу. Ова риба може да буде велика и по два метра и тешка по осамдесет килограма, а незаобилазни је божићни специјалитет у готово целој Европи.

Норвешка се географски најдуже простире изнад поларног круга, готово половина копнене површине је у арктичком појасу. Држава је упорном и баснословно скупом политиком једнаких услова за све успела да задржи људе на тим екстремним географским ширинама. Данас око 400.000 Норвежана живи изнад норвешког северног појаса, те је то најгушће насељени арктички регион на свету.

Истрајни труд да задржи људе у арктичком кругу, за разлику од других земаља које су то сматрале прескупим и узалудним послом, вишеструко се исплатио Норвежанима. Осло је стратегију према „крајњем северу” прогласио приоритетом и у унутрашњој и у спољној политици још првих година трећег миленијума (2005). Али, њихова окренутост према северу, митологија, култура, начин живота, па и филозофија, има знатно старије традиционалне корене.

Данас када се геополитичка, енергетска и саобраћајна мапа света окренула ка врху планете, Норвежани имају мултидисциплинарне научне институте, престижне универзитете, и на стотине врхунских стручњака лоцираних на планетарној жили куцавици.

Ма како да је бакалар крупна риба у тренутку када растуће човечанство трага за квалитетним намирницама, још позамашнији улов у арктичким водама су енергенти. Норвежани су и ту пионири, па имају прворазредну технологију за вађење нафте и гаса из дубоких арктичких вода, уз максималну заштиту животне средине.

Ко год да добије право на експлоатацију било чега од блага у суровим условима на капи света, биће му незаобилазно потребна норвешка експертска глава. Само у Трумсу, градићу који се налази 350 километара северно од поларног круга и слови за капију Арктика, у центру ФРАМ (Институт за проучавање крајњег севера) ради 500 научника повучених из 20 институција чије дисциплине обухватају широк спектар природних и друштвених наука.

Кључна улога Нордијаца не престаје ни када се црно злато извуче из ледених морских дубина. Они већ имају јединствено искуство са највећим инвестиционим фондом у свету, јер су одавно одлучили да огромни профит од нафте не убаце у своју економију чиме би нашкодили извозу и убили остале гране производње.

Све што од драгоцених енергената одузимају из земље, чувају за неке далеке црне дане увећавајући свој пензиони фонд паметним инвестицијама. Нордијски економски и социјални експерти радо су виђени предавачи у свим земљама које је стигла „клетва” богатих енергетских налазишта.

Арктички савет, са амбицијом да прерасте у неку врсту савета безбедности за капу света, састављен од представника осам арктичких земаља, смештен је у Трумсу. Иако је основан (1996. у Отави) са циљем да унапреди сарадњу и координацију свих осам арктичких земаља, скандинавска тројка – Норвешка, Данска и Шведска –искористила је своје двогодишње консекутивно председавање како би спроводиле појачану заједничку политику „пред изазовима са којим се Арктик сусреће последњих година”. То су, уз богата налазишта нафте и гаса, и велике климатске промене због чега се топи лед, те се отварају северни пловни путеви.

Глобална пловидба окреће се ка Арктику у чијим водама нема ни пирата ни кризних жаришта, те је она за трговачке подморске силе знатно повољнија. Скандинавски глас у Арктичком савету залаже се да одлуке и документа овога тела добију општу обавезујућу тежину, што није увек случај.

Страхује се да бродови, експлоатација нафте, гаса и минерала, додатно не угрозе животну средину, и не убрзају отапање, због чега ће се ниво мора у целом свету подићи на алармантне висине. Већ се у рибама за исхрану примећују отровни састојци, посебно жива, која би могла да учини нејестивим ово морско благо.

За Скандинавце је такође од егзистенцијалног значаја да заштите живот староседелачке Сами заједнице која заузима најсеверније континенталне делове Норвешке, Шведске, Финске и Русије. Не само због заштите основних људских права, већ и зато што Сами (рачуна се да их има око 70.000) поседују знање како да се на најбољи и најјефтинији начин преживи у арктичким климатским условима.

Сваки члан иначе складне скандинавске породице, бори се за предност у некој од области у широком спектру изазова који сваким даном на Арктику постају већи и компликованији. Зна се да су Норвежани овладали најбољом и најчистијом технологијом за вађење нафте из великих и ледених дубина, да су између осталог успели да произведу опрему и одећу за људе који раде у екстремним климатским условима, па ће и због ове специфичне специјализације њихови стручњаци бити незаобилазни у свакој експедицији на Северни пол.

Процена је светских стручњака, да ће на северу Скандинавије, и поред свих научника тамо лоцираних, у скорој будућности бити отворено много нових радних места за све профиле, и да ће главне базе бити у већ насељеним местима као што су Тромзу. Тамо се већ сјатила белосветска елита, нафташа, морепловаца, невладиних организација, банкара, који ће негде морати да потроше своје дневнице.

-----------------------------------------------------------

Шведски ледоломци

Шведска има стогодишњу традицију истраживања климатских промена. Њени институти анализирају степене нових и старих штетних хемијских супстанци које угрожавају Арктик. Ледоломачке операције којим се омогућава сигурнија пловидба и лакши приступ нафтним платформама предвођене су често Швеђанима. Њихови стручњаци посебно су специјализовани за начине ломљења великих ледених површина и за надзор опасних ледених санти. Швеђани су такође изградили неке од најсавременијих ледоломачких пловила.

Финске биолошке станице

Финска је изградила неколико истраживачких станица у Лапонији, у којима се изучава арктичка екологија. Арктички центар при Универзитету Лапоније у Рованијеми спроводи мултидисциплинарно истраживање о ефектима промена које су угрозиле арктичку природу и друштво староседелачких народа. Такође је јако напредовала арктичка медицина на Универзитету у Оулу.

Око Гренланда сјатили се нафташи

По подацима геолога Гренланд има нека од највећих светских налазишта нафте. Испитивања и процене данас раде Нунаоил, компанија у партнерском власништву гренландске и данске владе. Једно од америчких геолошких испитивања дошло је 2001. до процене да се у кориту вода североисточно од Гренланда налази 110 милијарди барела нафте. Гренланд је издао осам лиценци за тендер дуж своје западне обале. У овом тренутку на седам тендера надмећу се појединачне мултинационалне нафтне компаније у партнерству са Нунаоилом (националном нафтном компанијом). У игри су велики играчи као што су Шеврон, Ексонмобил, Хаски енерџи, Донг енерџи. Велико је интересовање за експлоатацију нарочито због релативно приступачнијих налазишта него у осталим арктичким базенима.


Коментари3
fc1ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cika Djoka
Vrlo informativan, bogat i lepo napisan clanak. Hvala
Nikola
Dobra tekst.
vox populi
" Једно од америчких геолошких испитивања дошло је 2001. до процене да се у кориту вода североисточно од Гренланда налази 110 милијарди барела нафте" Јел то значи да ће главни сандинавски напор бити да преузму територију СЕВЕРОИСТОЧНО од Гренланда и то ону на коју претендује Русија и то уз присуство АМЕРИЧКИХ компанија? Чланак је врло афирмативан али између редова се наслућују извесни политички и војни проблеми.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Борба за превласт на Арктику
Борба за превласт на Арктику
Борба за превласт на Арктику

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља