понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51

Топљење леда подгрејало интересе великих сила

Аутор: Мирослав Лазанскисубота, 17.11.2012. у 21:55

Када су две руске специјалне мини подморнице у августу 2007. године зарониле на дубину од око 4.000 метара под Северним полом и оставиле тамо руску заставу, Русија под Владимиром Путином као да је изашла из стратешке летаргије у коју је запала после распада Совјетског Савеза и краја хладно рата. У априлу 2010. године, на 60. годишњицу првог спуштања падобранаца на то место, руски падобранци доскочили су на Северни пол.

Руски председник Дмитриј Медведев тада је јавно прогласио Арктик новом базом руских ресурса за 21. век. Нешто раније, у мају 2009. године Кремљ је донео нови национални стратешки документ о ресурсима и улози војске у њиховом чувању. Аутор документа, Никола Петрушев види Арктик као будуће потенцијално бојно поље. Разлози су нафта, гас, контрола пловних путева, битка за Ломоносовљев гребен.

Процене говоре да Арктик крије око 90 милијарди барела нафте и на хиљаде милијарди кубичних метара гаса. Скоро 25 одсто светских резерви нафте и гаса налази се на дну Северног леденог мора. На Арктику су и огромна налазишта железне руде, никла и цинка, док на подручју између Урала и централног Сибира леже резерве са око 90 милијарди барела нафте.

Обновљено, али оспоравано стратешко полагање права на Ломоносовљев гребен одраз је јачања Русије као светске суперсиле и надмоћне руске позиције снабдевача нафтом и гасом. Русија доказује да је Северни пол, заправо, део њеног континенталног гребена, дакле, Москва полаже право на Ломоносовљев гребен, али то исто чине и Канада и Данска.

 

Показивање моћи на нуклеарној поморској вежби на арктичком северу: Владимир Путин 

Онај ко себи припоји ту област добија нову додатну територију величине Француске, Немачке и Италије заједно, више од 1,12 милиона квадратних километара. Управо зато Русија сада отвара нове велике војне базе на Арктику. Поновно се активира база и велики војни аеродром Рогачево на острву Нова Земља. У подручју Баренцовог мора отвара се база Нарјан-Мар, а у непосредној близини Северног пола аеродром са леденом пистом од 2.100 метара дужине. Руска војска формирала је и две потпуно нове арктичке бригаде, специјално опремљене за ратовање на том простору.

За време хладног рата, област која се простире од врха Норвешке па до Баренцовог мора представљала је једну од потенцијално главних локација за поморске операције НАТО-а. Са променом геостратешке слике света по завршетку хладног рата, неки су Баренцово море изгубили из вида, јер руска је ратна флота чамила у Мурманску.

Но, као последица климатских промена значајно се смањује површина леденог арктичког покривача, према неким тврдњама он се годишње смањује за девет процената, могућност да Северни ледени океан постане плован током већег дела године обнавља и поморски значај Баренцовог мора. Москва најављује формирање две ударне групе Ратне морнарице са носачима авиона и хеликоптера управо у том подручју, ради заштите економских интереса и заштите трговинских путева, попут Северозападног пролаза.

Ако Северозападни пролаз постане економски одржив, и тако пут од источне обале САД кроз Панамски канал скрати за око 5.000 километара, онда ће његов стратешки значај бити велики. Онај ко контролише тај пут има и могућност стратешке уцене. Канада је због тога већ поручила изградњу осам нових ратних бродова за патролирање подручјем Арктика и интензивирала је војне вежбе у тој области.

Са друге стране, за Москву је амерички радар у бази Тула на Гренланду већ годинама споран, јер тај амерички радар са фазираном решетком чији је циљ да упозорава на напад стратешких балистичких ракета представља грубо кршење одредби совјетско-америчког споразума о АБМ из 1972. године по два члана: члан 6 и усаглашена изјава „Ф”.

Подсетимо, члан 6 уговара о АБМ, „Антибалистичка одбрана”, дозвољава стационирање такве радарске станице само на периферији националне територије, док усаглашена изјава „Ф” утврђује прецизно места стационирања радара са фазираном решетком. САД су обе тачке тог уговора прекршиле.

У том контексту за Русију се Арктик појављује као потенцијални „Четврти фронт”, уз три директна правца која са запада, истока и југа воде ка Москви, ту је сада и арктички правац са пролазом Беринг и америчким војним базама на Аљасци. Заправо, са климатским променама и топљењем леда Беринг постаје нови Гибралтар. Због свега тога Русија јача своју иначе најснажнију флоту, Северну, која је стационирана највећим делом у лукама око Мурманска, док руски авиони Ту-95 све чешће лете близу НАТО штаба у Бодеу у Норвешкој.

Клима је одувек била савезник Русије у рату. Отопљавање леда на Арктику јача економску и војну моћ Русије. Остаје да видимо ко то жели да буде нови Наполеон, или можда Хитлер?


Коментари21
cd7ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Kako 2009. godina moze biti ranije od 2007.?
M.Lazanski @ odliveni mozak@ pop jovanović
Ja odgovaram samo za ono što piše u mom tekstu, ja kartu Arktika niti sam radio, niti video sve dok nije izašla na netu. Tako da za problem kvadrature kruga morate da pitate onog ko je prevodio tekst za kartu budući ona očigledno nije našeg porekla. Uzdravlje gospodo.
Лекција
Што се тиче УНКЛОСА и АБМ мислим да се Руси неће много на све то обазирати, али да ће наравно кад им одговора на то указати. Такође, ако су паметни и ако су им свежа сећања на то колико је једностраних потеза и кршења међународног права учињеног од стране Американаца од рушења Берлинског зида до данас, дакле да ће Руси сада у трку за арктичким ресурсима кренути апсолутно немилосрдно, голом силом и потпуно необазирући се на међународне норме, већ смишљати изговоре и грабити. Време је да покажу да ли су научили лекцију од Американца у постсовјетском периоду.
M.Lazanski @ Nikola Markovic
Gospodine kasnite 27 godina. Ugovor o ABM je iz 1972. godine, a novi radar na Grenlandu, sa faziranom rešetkom umesto starog radara, u bazi Tula, postavljen je 1985. Ugovor je tada bio na snazi i to je bio američki potez kršenja ugovora , a to što su se SAD jednostrano povukle iz tog ugovora 2002. godine ne znači da ga nisu prekršile još 1985.
Nikola Markovic
Lazanski, ABM ugovor vise ne vazi. SAD su se povukle iz istog 2002 godine, uz prethodnu najavu Rusiji, 6 meseci pre, u skladu sa ugovorom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Борба за превласт на Арктику
Борба за превласт на Арктику
Борба за превласт на Арктику
Борба за превласт на Арктику

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља