петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

На Дичини воденица стара

Аутор: Бошко Ломовићнедеља, 18.11.2012. у 22:00
Томислав Савић „одржава ватру” у 150-годишњој воденици (Фото Б. Ломовић)

Брђани – Ово село између Горњег Милановца и Чачка дало је докторе наука, неколико универзитетских професора, академика, народних посланика. Брђански народни посланик, у претпрошлом веку, био је и Павле Савић о коме траје предање да је „био оличење мудрости и поштења“. А успомену на њега чува и воденица коју је саградио на реци Дичини.

– Кад ју је мој предак градио, на Дичини је било већ десетак поточара. Данас од њих није остао ни камен на камену, а Павлова воденица још меље, иако је управо навршила 150 година – каже воденичар Томислав Савић.

Најавили су му долазак неки помељари, па је дошао од куће да их сачека и прими вреће са пшеницом и кукурузом. А док их чека, разговарамо о послу којим се бави и колико се његов посао данас цени.

– Није као пре 40 и више година, али од када се рекламира храна за здрав и дуг живот, помељара је све више. Долазе људи са разних страна, од Груже до Сувобора, а то је поголем простор. Сви хоће да самељу кукуруз за проју и качамак, пшеницу за славски колач и погачу, јер док смо се тиме хранили, пуцали смо од здравља. Знате, летос је била незапамћена суша, воде у реци мало и није могла да покреће воденички камен, сад је поново у пуном погону – прича Томислав.

Павлова поточара је непрекидно млела како-тако, а кад је број помељара повећан, Томислављев отац је уложио новац у каменове, кош, мучњак и зграду, све „затегао под конац“ и сад је као нова. Кад је преживела буне и ратове, суше и поплаве, грех је да се после век и по препусти зубу времена.

Томислав, покаткад, заноћи у воденици. Да ли му је нелагодно да, у „ситне сате“, подалеко од брђанских кућа, буде сам у воденици – питамо га.

– А, мислите на Саву Савановића? Причу о њему зна сваки воденичар и свакоме ко остане ноћу сам у воденици прође кроз главу. Глуво доба ноћи, чекетало чекета, камен дроби зрневље, около помрчина као тесто, слагао бих вас ако бих рекао да се баш нимало не плашим. Кад год не морам, не остајем овде ноћу. Побогу, и сутра ће да сване, а посао неће да побегне у шуму – каже Томислав, чија воденица не служи само да самеље пшеницу за славски колач и погачу, кукуруз за проју и качамак, а зоб и јечам у јарму (крупније самлевено) за стоку. Има он и муштерија друге врсте.

– У народу постоји веровање да кад дете неће дуго да проговори, онда се напоји водом са воденичког витла и убрзо почне да чаврља попут воденице. И због тога дођу код мене, сиђем са флашом до витла, наточим воде да се однесе ћутљивом детету. Кажу да то помогне, не знам, али ако је тачно, добро је.

Воденица посланика Павла Савића на Дичини још ће дуго примати и испраћати помељаре. Још дуго ће испод њеног камена да сипа брашно за погачу и славски колач, за проју и качамак. Томислав је занату обучио и свог наследника који га често замени на послу.


Коментари0
0d9c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља