уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Недопустивих 0,62 одсто за културу

Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 19.11.2012. у 12:30
Душко Паунковић, председник Националног савета за културу, Исидора Жебељан, члан савета и Душан Оташевић, члан савета

Крајем сваке године, у време кројења буџета за следећу, иста је ситуација. Министарство културе увек се нада повећању дела буџета који ће бити издвојен за област културе. Надају се и установе културе, и национални савет за културу, и уметници, можда, и публика... Те се наде некако никада не остваре. Како сада ствари стоје неће ни у 2013.

Ако рачуноводствену гимнастику оставимо по страни, колико год да има новца у државној каси издвојити свега 0,62 одсто од те суме за културу делује мизерно. Јер међународни стандард износи око 2,4 одсто, о чему је недавно говорио и министар за културу Братислав Петковић, помињући још један податак: Црна Гора премашује и то и издваја 2,5 одсто, као и Македонија. Хрватска одваја преко два посто.

Национални савет за културу јавно се изјаснио. Предложени буџет за културу је недопустиво мали. Чињеница да Србија издваја за културу четири пута мање него друге земље у региону јасно указује на то да је однос надлежних политичких структура према култури погрешан. У најмању руку четири пута мање одговоран.

Према мишљењу Душка Паунковића, председника овог тела, када предлаже буџет од 0,62 процента, власт грађанима шаље јасну поруку: култура није важна, без културе се може, прво треба подмирити све остале потребе, а уколико нешто остане онда се ти остаци могу препустити култури.

– Култура, међутим, јесте важна. Цивилизација је пре свега култура – оно што остаје после сваког поколења. Не треба заборавити да су и сама политика, и привреда, и право, и вера, и наука, и образовање заправо производи културе. Уколико прихватимо сугестију власти – да култура није важна, претворићемо се у друштво потрошача, у најгорем смислу те речи. А то се не сме дозволити. Стицање свести о себи преко сопствене културе – то је пут до националног самопоштовања. Што пре надлежне структуре то схвате, пре ће се стећи услови за ревизију приоритета, како на идејном плану, тако и на плану финансијске подршке – каже Паунковић.

Стално смањивање буџета за културу потенцијално значи да политика не разуме фундаменталну улогу културе. И то никога не забрињава. Академик Исидора Жебељан, члан Националног савета за културу, слаже се са Паунковићем и оштра је у оцени ситуације која траје предуго.

– Однос власти према култури (и то не само када су финансије у питању) говори о потпуној бесловести политичара у вези са опстанком народа који живи на овом простору. Човек се састоји од тела и духа и ако је дух унакажен, нису довољне ни све паре овог света да би се повратио. Такав човек је примитиван, необразован, неспособан, лажљив, неморалан, непријатан и невољен. Народи којима је култура запуштена, уништена, загађена, затрована, као што је сада наша, нестају, изумиру – о томе говори целокупна историја цивилизације. Али наши политичари не размишљају о томе, њима је важан лични опстанак и ништа их друго никада неће ни занимати.

Како додаје академик Душан Оташевић, члан истог тела, ако нема квалитетне културе, нема ни идентитета једне земље. То је познато, али изгледа да у нашој средини није баш најбоље схваћено.

– Свако ко се налази у овој области на било који начин, чак и ако је потрошач, види да смо пали на ниске гране. Верујте ми, не идемо у добром правцу. Спорт је, ето, коначно схваћен озбиљно и у њега се улаже, истина и ту скромно. И то се десетоструко враћа. У културу не улажемо, па нам се неће ништа ни вратити. Кад се сетим бројних предизборних капања дођем до закључка да културе ту и нема, да је потпуно неважна и да се не помиње.

И на крају, реч министарства. Иако још увек нису могли да говоре о томе за шта тачно неће бити пара у наредној години, јер буџет још није усвојен па средства званично нису опредељена, најављено је недавно да због недостатка новца, можда неће бити могуће потпуно реконструисати Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду. За ревитализовање зграда поменута два музеја планирано је да се у наредне три године потроши 1,9 милијарди динара, односно милијарду и двеста милиона за Народни музеј и седамсто милиона динара за МСУ. Треба ли напоменути да су оба здања затворена већ скоро деценију...


Коментари2
50e83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

snegi
Nažalost, malo je onih u ovoj zemlji koji imaju kulturne potrebe. Očigledno je da ih je najmanje (ili ih čak uopšte nema) među političarima. Zato smo i dovedeni u situaciju u kojoj se već dugo nalazimo, samo što je iz godine u godinu sve gore...
boco
Dobro kaze, ali problem je sto to nema ko da cuje. Nerzaumeju to Palma, Dacic, Vucic, pa ni sam ministar kulture. Vazno je da oslobadjaju kriminalce i lopove, da ima za zvezdu i partizan, a za kulturu .......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља