среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Суд који је обесмислио правду

Аутор: Јово Бакићуторак, 20.11.2012. у 15:00

Свеопште је огорчење јавности у Србији и свеопште одушевљење јавности у Хрватској изазвала одлука о поништењу кривице хрватских генерала за етнички прогон Срба из Хрватске. Писац ових редака се не сећа да је јавност у Србији била јединственија још од бомбардовања 1999. Све политичке странке и све јавне личности које су се поводом пресуде огласиле су је осудиле. У разговорима са пријатељима и познаницима осећање понижености и увређености преовладава.

Док у Србији, на пример, историчарка Дубравка Стојановић, једна од најтемељнијих и најозбиљнијих критичарки српског национализма, каже да „пресуда генералима показује неозбиљност Хашког трибунала који је након такве одлуке изгубио сваку могућност да буде средство помирења у региону”; дотле у Хрватској историчар Твртко Јаковина, познат као интелектуалац „осумњичен за југоносталгију”, констатује: „Пресуда је с Хрватске макнула големи терет ’удруженог злочиначког подухвата’. Одлука ће имати велики утицај на историју међународног права јер је трибунал био тело УН и нису га креирали победници у рату, већ је тамо требало судити хладно. Хрватска ће за пола године далеко лакше заузети место у ЕУ. (...) Можда споро, али позитивна последица пресуде је голема. Коначно нешто добро”.

Дакако, не изненађује ни то што немачки антијугословенски и антисрпски конзервативни лист крупног капитала „Франкфуртер алгемајне цајтунг” у потпуности дели мишљење хрватског историчара, као ни то да историчар с одобравањем наводи бившег министра спољних послова Немачке Клауса Кинкела који је својевремено лепо саветовао Фрању Туђмана, али то овај није добро схватио.

Насупрот колеги Јаковини, мени се чини да су победници, ипак, створили суд у Хагу, јер у рату против Србије и Срба, Хрватска је била тек један од извршилаца. Налогодавци су седели у Вашингтону и Берлину. Против Србије су ове две силе, уз садејство сателита, деведесетих година прошлог века испробали све, од привредно-политичко-културних санкција до бомбардовања. Копнене интервенције није било због тога што су копнене снаге представљале оружане снаге Хрватске, Федерације БиХ (ову федерацију су од дотадашњих непријатеља – Бошњака и Хрвата – створиле САД како би омогућиле антисрпску офанзиву), муџахедини, и албанска ОВК. Отуд не чуди што је Хашки трибунал основан на иницијативу САД. Он је био и остао политичко-правно средство САД у послератном уређивању простора бивше Југославије.

Стога је тешко у данашњем свету и у данашњој Европи Србин бити. Према њима је дозвољено све оно што према другима није: масовни етнички прогон се прашта онима који су га осмислили и организовали његово извршење, а за зверска убијања нема казни извршиоцима. Тиме је увређена свака жртва и понижена читава нација. Хашки трибунал је ослободио одговорности Насера Орића за злочине у околини Сребренице, иако се он хвалио америчким и канадским новинарима приказујући им грозоморне снимке сопствених злочина. Рамуш Харадинај је ослобођен (тренутно је опет у Хагу и очекује се његово поновно пуштање на слободу) упркос чињеници да је, док је трајало суђење, убијено девет од 12 сведока. Дакле, ослобађање хрватских генерала је само последње у низу. Туђманове речи на састанку са „војним стожером”, а уз присуство амбасадора САД у Хрватској Питера Гелбрајта, одржаном 31. јула 1995. на Брионима, да „треба нанети такве ударце да Срби практично нестану” нису узете у обзир, иако су их генерали дословце поштовали. Изгледа да се Срби данас сматрају мање вредним грађанима Европе, па се вероватно може очекивати и пад броја присталица уласка Србије у ЕУ.

Па, ипак, Србија не сме остати ван ЕУ док су њени суседи са севера, истока и запада у њој. То би била самоубилачка стратегија, јер нико јој не би могао помоћи, ако би дошло до непријатељства НАТО или ЕУ према њој. Треба све учинити да Србија буде привредно и културно јача но што је данас, иако је тешко очекивати да то изведе олигархија Србије.

Ипак, у овој пресуди има и зрнце позитивног. Ако је досад, можда, било могуће бранити праксу Хашког трибунала, то одсад извесно није случај. Он је показао толику антисрпску пристрасност да је њоме потпуно обесмислио идеје правде и помирења због којих је тобоже основан. Ако је међународно право сасвим обесмишљено, онда ће озбиљна наука, бар, у будућности довести у питање постојећу идеолошку хегемонију у објашњавању разарања Југославије. Но, Србија грешке из прошлости не сме поновити, и не сме водити авантуристичку политику без чврстог ослонца на неку силу која је довољно моћна и животно заинтересована да јој помогне, јер ће тако обезбедити своје интересе. Такве силе тренутно нема на видику.

Јово Бакић

доцент на Филозофском факултету БУ


Коментари36
fa7ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rastko
Gospodine Bakicu, vas zakljucak da nema takve sile koja nam u ovom trenutku moze pomoci je pogresan. Komentator Aleksandar Mihailovic vam je dao objasnjenje ko nam moze pomoci. Mora da ste neverovatno kratkovidi kad u vasem vidokrugu ne postoji Rusija koja se prostire na 14 casovnih zona. Pa onda ne vidite ni Kinu, ni Brazil ni Indiju. Vi gospodine vasim zakljuckom sejete defetizam. Svaki onaj ko tim putem krene, na kraju biva zgazen i odbacen. Ne verujem da vi to zelite sebi i celom nasem narodu.
krešimir v
zORAn | 21/11/2012 15:11 Postavili ste nekoliko vrlo bitnih pitanja na koje Vam nitko u Srbiji ne želi odgovoriti i nisu samo u pitanju Njemačka i Amerika nego i Velika Britanija, Francuska, Nizozemska itd. Ali odgovor na Vaše pitanje je početak završetka mržnje.
УСА и Немачка су то исто радиле 40-45
По чему се Хаг "раније" могао бранити? Судио је исто. Ништа ово није ново, него је само мало више, па се ови "родољубиви" коментатори као мало буне, али ето, раније је било све у реду и није било места никаквом незадовољству. Као, сада су дигли глас. А мученици се још увек сећају како смо ми започели рат и како је то њима било страшно, али уопште се не "сећају" ко је то, и да ли је уопште неко напао Србе. И још увек им је јако тешко и испаштају што нисмо једноставно сели на кућне прагове и дочекали свој известан крај. Ни то не би било ништа ново, само се душебрижници хашког трибунала никако не могу "уверити" да то није измишљено ради хировитих Срба, који мало-мало врше геноцид по муслиманским и хрватским гудурама, над муслиманима и хрватима. И онда изгине неки милиончић Срба, а они некако испливају чак и са више становника. И ти се људи "озбиљно" питају, а зашто су се променили односи са УСА и Немачком, тако плодоносни у прошлости? Грешите. И УСА и Немачка су тукле по Београду и 40-45.
zORAn
Sa iskrenim zadovoljstvom slusam svako izlaganje i citam svaki tekst g. Bakica. Tako se se apsolutno slazem i sa svim cinjenicama i misljenjem iznetim ovde. Ono sto me duze vreme zanima, a nisam u mogucnosti da razjasnim je - zbog cega su Vasington i Berlin tako jednodusno stali na stranu Hrvata, Bosnjaka i Albanaca? Koji su se to interesi poklopili sa pomenutima, a po cemu je Srbija tako sustinski na suprotnoj strani? U kom trenutku se desilo i sta je potrebno uciniti da bi se to izmenilo?
Nena Cvetkovic
@ Katica Popovic,Maja Pitic,Vesna Markovic U ovoj nasoj tuznoj Srbiji izgleda da zene najbolje razumeju sustinu problema u koji nas je uvalio SM sa svojim nacionalsocijalizmom. Pridruzujem se njihovim komentarima, uz opasku da je krajnje vreme da se prestane sa izigravanjem velikomucenika i ukljuci u normalan zivot.Mnogi su u zivotu morali da progutaju gorku pilulu,moracemo i mi ako hocemo da opstanemo kao narod. Od verbalnog junacenja rogovi su nam izrasli,red je da ih potkresemo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља