уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23

Ревизија Устава и корупција

Аутор: Стеван Лилићуторак, 20.11.2012. у 22:00

Пре неколико дана потпредседник владе Вучић поручио је преко свог „Твитер” профила да „размишља о томе да Србија, као и Хрватска, измени Устав и крађу државних пара прогласи криминалом који не застарева”. Овај „твит” изазвао је двоструки ефекат. С „највишег места” отворено је питање ревизије постојећег Устава, али исто тако у уставном контексту конкретизовано је питање одлучног обрачуна са системском корупцијом.

У посткомунистичкој транзицији од пада Берлинског зида 1989, Србија још увек није нашла свој стабилни европски уставни оквир. Од 1990. године када је Слободан Милошевић са својим уставописцима извршио „уставни удар у меки трбух СФРЈ” и разбио уставни поредак велике државе, преко неуспелог пројекта жабљачког Устава и стварања СРЈ као правног следбеника бивше Југославије, па све до садашњег Устава који је усвојен „од данас до сутра”, устави Србије никако да постану део решења, а не проблема.

Случајно или не, на шесту годишњицу садашњег (такозваног Коштуничиног) Устава из 2006. године одржана је јавна презентација тима једног озбиљног истраживања на тему ,,Уставна ревизија Устава Србије – аспекти и могућа решења”. Поново су отворена многобројна уставна питања, посебно да ли уопште ући у поступак уставне ревизије и ако се уђе у тај поступак, како га успешно реализовати. Мало је познато да је од времена Карађорђевог устанка пре два века, садашњи наш Устав – 14. по реду. У упоредној уставној историји и пракси то је прилично импозантно. Насупрот томе, САД још увек имају свој први и једини Устав из 1787. године, Немачка уместо устава има „основни закон”, а Велика Британија уопште нема устав. То није сметало овим земљама за постану „лидери у региону” поводом питања демократских вредности и заштите људских права (уз изузетке који потврђују правило).

У вези са питањем уставне ревизије, Србија је суочена са дилемом: да ли постојећи Устав „поправљати” уставним амандманима (на пример регионална аутономија) или напросто почети ,,Јово наново”. Питање је изузетно тешко у политичком смислу, али изгледа да је такозвана уставна реалност (на пример Косово) пробила постојеће уставне оквире и да је уместо „поправки и крпљења” боље уложити озбиљан напор да Србија, уз транспарентну јавну расправу (а не „расправу у јавности”) и друштвени консензус постигне сагласност о новом „уставном оквиру” којим би се одредиле основне друштвене вредности и поставили основи једног отвореног и демократског друштва на принципима владавине права.

Друго питање уставне ревизије односи се на поступак, то јест како извршити ревизију Устава. Овде је палета решења веома шарена. Може се поступити по одредбама садашњег Устава о ревизији путем уставних амандмана, а може се приступити доношењу потпуно новог устава по истом том поступку. Има и предлога да, као некад у доба уставних монархија, нов устав донесе уставотворна скупштина. Међутим, ово за сада „није правно могуће” јер треба донети закон о уставотворној скупштини (а пракса нашег уставног суда каже да се законом не може мењати Устав). Најтеже се у томе сналазе правници и њихова стручна удружења, јер никако да изађу из зачараног круга односа између реалностии правног нормативизма. Можда би решење било у некој српској адаптацији прагматичне кинеске максиме „није важно да ли је мачка црна или бела, важно је да улови миша”, која је препородила Кину од земље у којој је харала глад у светску суперсилу чији се астронаут „прошетао” свемиром.

Да ли се ревизијом Устава може спречити системска корупција, тако што би се у Уставу, како то наговештава Александар Вучић, „крађа државних пара прогласила криминалом”. Правни стручњаци кажу да се то може урадити и у оквиру постојећих кривичних закона. Уосталом то и није битно. Битно је да се генерише та чувена „политичка воља” да се стане на пут системској корупцији и криминалу. Генерисање политичке воље за успешан обрачун с корупцијом и криминалом у Србији је ствар политике (и политичара), а не ствар Устава. Али, ако је за овај обрачун потребно да се и таква одредба нађе у Уставу Србије, сигуран сам да грађани ове земље (као ни ја) не би имали ништа против тога.

Професор универзитета и председник удружења Правници за демократију


Коментари5
31bd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ne dirati ustav
Za sadašnji ustav su glasali i Toma i Vučić i Tadić. Koštunica je izuzetan pravnik i demokrata. On je to dokazao 5. oktobra 2000. Ozbiljan razlog za promenu ustava ne mogu biti sitni povodi kao što su: borba protiv korupcije, regionalizacija, broj poslanika i slično. To su samo izgovori. Providan je onaj ko to čini i ruga se našoj inteligenciji. Glavni cilj je preambula. Država nije ameba koju oblikuje stranac, dok joj naši uvek traže novi formalni okvir. Manimo se ćorava posla. Pišite i sprovodite zakone.
alpline tamo daleko
Ups, poslah komentar bez imena. Dakle još jednom pitanje profesoru Liliću. Kako objasniti frazu : " stabilni evropski ustavni okvir"? Da li to znači da Srbiji "Evropa" treba da napiše ustav? I još jedno objašnjenje. Ako "velika Britanija uopšte nema ustav "da li to znači da Nemačka uopšte ima ustav ili šta je profesor želeo reći ?
alplne tamo daleko
Lepa reč - revizija. U Srbiji je očito mnogo političara koji imaju viziju. Neki bi da promene tuđe vizije. To se zove revizija. Nemački političar Helmut Šmit je na pitanje da li političar mora imati vizije odgovorio:" Kad političar počne da govori o svojim vizijama, najbolje je da potraži lekarsku pomoć." Razlog zbog koga u zadnje vreme tako mnogo komentarišem je vežba algebre. Pet plus osam je....eeee...trinaest. Eto, sve sam brži i brži. Još malo pa ću moći da se igram i sa većim ciframa i manjim političarima kao Mišković, Beko ili Subotić.
Rade
U Ustav je porebno uneti sledeći stav: Svako izabrano ili postavljeno lice koje poseduje džip ide u zatvor do kraja života i oduzima mu se celokupna imovina....
Бивши студент
Па где њега нађосте да коментарише Устав?! Драги професоре, у чланку имате барем 10 грешака због којих бисте на испиту оборили студента, а ви их само ређате у овако кратком тексту.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља