петак, 29.04.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:17

У Хагу је свако невин док се не докаже да је Србин

недеља, 25.11.2012. у 15:00
Матија Бећковић (Фото: Танјуг)

Матији Бећковићу (1939), који је све млађи, Матица српска из Новог Сада објавила је књигу „Кад будем млађи” (2007), а сада Српска књижевна задруга, о 120-годишњици, књигу „Кад будем још млађи”. Песник је рођен у Сенти, на северу Војводине, школовао се у Вељем Дубоком, Колашину, Славонском Броду, Ваљеву и Београду. Радио је у новинама и писао за телевизију. Дописни члан САНУ постао је 1983, а редовни 1991. Књига „Кад будем још млађи” посвећена је ћеркама – близнакињама Људмили и Ољи.

Били сте млађи, сада сте још млађи. Како је данас бити млад у Србији?

Најпре да кажем да је од слепог гуслара, до данашњег дана, једна од основних дужности поезије да буде млада, да не кажем да остане „вечна свежина света”. Те дужности се поезија сама одрекла кад је почела да опевава мртву природу. Некад је слепи гуслар најдаље видео и слухом надокнађивао слепило, препознајући знаке времена. Данас смо, помало, сви добровољно слепи и глуви гуслари. Млади људи у Србији, пак, постали су уочљиви као још једини преостали, слободни, непонижени и непоражени део народа. Они једини имају право и да се на нешто љуте. Зато их хулигани зову хулиганима, а фашисти и криминалци који се боре против фашизма и криминала – фашистима и криминалцима.

Ово је, приметио је Драган Лакићевић, књига која нам се смеје. Чему се она све смеје?

То је смех дављеника који је на води угледао зрак сунца. Беше ли оно Бекет рекао да од комедије нема веће трагедије.

Увек је било генерацијских сукоба. Али, чини се, они су данас све суровији?

Сукоб је појам који, као остатак прошлости, полако излази из употребе. За сукоб је потребно двоје. Сукоб је постојао док је човек нешто очекивао од другог човека. А сукоба нема ако не постоји никакав контакт. Само још немогућност да се улогујеш може да нас депримира и разочара.

Старији су земљу градили и чували. Млађи су очевину продали. Како ћемо живети као још млађи?

Живећемо у комунама интернет кафеа. А оца и мајке се неће стидети само она деца којима родитељи обезбеде неку убедљивију комбинацију технологије и некретнина.

Скраћеница КБЈМ значи – Кад Будем Још Млађи. Али, та шифра крије и друга решења?

Одгонетање те шифре је тек почело, а тајна се неће лако открити. Као што до данас није откривено решење шифре ЈБТ, која је, у међувремену, порасла и постала још сложенија. И оно што знамо довољно је страшно, да о оном што не знамо и не говоримо.

Ругате се нашем менталитету. Испада да смо све што нам се догодило заслужили?

Неправду смо заслужили. За њу смо се борили. Зато смо из ње изашли очеличени и имуни на све.

У све што сте рекли сумњате, јер је то израз „тренутне савести”. Да ли је то вера у трен, без обавеза и одговорности?

Кад не бисмо тако размишљали, све што смо доживели схватили бисмо исувише озбиљно. А то би било неподношљиво. Што рекао Буњуел: „Хвала ти, Боже, што сам атеиста”!

Као још млађи, користите језик младих. Да ли се том језику ругате или га подржавате?

Језик никако не би смео да нам побегне. Песников посао је да живот и језик прихвати онакав какав јесте, а не да описује „пределе с оне стране ока”. Док год има звука биће и музике, а звуци сведоче и лако се преобликују у слова и речи. С друге стране, положај српског језика је промењен. У Црној Гори су све што је окупатор некад наметао силом, на срамоту, данашњи сналажљиви Црногорци увели добровољно. Није чудо што се тамо чуо и најновији поздрав: „Ђе си, људски максимуме”?

Наш свет, кажете, добиће свог песника – Ворхола поезије. Хоће ли у том новом свету бити уметности и поезије?

У време кад књиге служе само зато да се саботирају, ова би хтела да буде и својеврсна провокација. Имао сам довољно симпатија за свој случај да сам могао да нешто старо рециклирам или препричам неку своју давно написану књигу. Одлучио сам се да покушам са нечим новим, мада у малом свету, где си једном прихваћен, нема разлога да се излажеш ризицима и своје читаоце окрећеш наглавачке. У том смислу дугујем извињење књижевним критичарима и теоретичарима. Да би се нека књига разумела потребне су хиљаде да је прочитају, доживе и протумаче, на свој начин, да бисмо дошли до једног неподељеног мишљења. То је одлучило судбину свих великих дела. Кад неку књигу читају милиони, и кад из њихових глава испаравају драгоцене емоције, можемо замислити и каква се и колика енергија ствара у васиони. То је један од разлога борбе која се у наше време води против праве уметности и њеног значаја уз истовремено пропагирање нечитања или читања назовидела.

Стихови: „Преправићу памет/ Избегавати да било шта кажем/ Поготово разумљиво” – могли би да буду мото књиге?

„Кад будем још млађи” књига је затворена само за оне оне који, заузети важнијим пословима, никад нису отворили ниједну књигу, па, вала, не морају ни ову.

Шаљете још јену важну поруку: „Неће ми требати кичма/ само би сметала/ при доношењу одлука”? Можда би бескичмењаке требало увести у Устав?

Ситуација са кичмом никад није била безнадежнија. Кичма још једино служи да привремено придржи доњи трап, а са горњим је одавно раздвојена и посвађана. Уосталом, ко нас уопште нешто пита и какве одлуке ми доносимо? Једино можемо да слободно одлучујемо да ли да жваћемо течну храну.

Нови верници се крсте када улазе у теретану, избеглицама се уводи дијета, сви смо једни другима странци… Да ли је то будућност свих нас, када будемо још млађи?

Већ наредна генерација неће моћи да каже да тога никад није било. Крштење на улазу у теретану ће ускоро постати народни обичај и традиција. Све почиње већ у породилишту са бебама с побрканим етикетама и замењеним родитељима.

Имамо и невладине организације и државне агенције, а ви предлажете оснивање института за виталност нације. Залажете се за увећање чиновничког апарата?

И не треба да се зауставимо само на празној причи. Морамо бити кадри да прихватимо све предстојеће изазове и искушења. Све чешће чујемо не само да је Косово изгубљено него и да не знамо шта бисмо с њим, чак и да нам га дају? А замислите, рецимо, кад би одлучили да нам уступе Свету Гору, Јерусалим, Лувр или Волстрит, а ми немамо ни снага ни способности ни кадрова да то прихватимо и негде сместимо. Или, да нам, не дај боже, отворе препуне трезоре Светске банке и упитају: „У што ћете”? Па да пукне брука кад се испостави да немамо ни кеса ни врећа које испуњавају европске стандарде.

Србима најављујете да се неће презивати на ић, већ на ung или sch. Бићемо, дакле, Европљани?

Просто, предлажем да чине све што је до њих и што још увек могу да нађу своје место међу људима и ЕУ. Случај, као што је наш, не постоји нигде на свету, да бисмо се могли на неког угледати. Ми смо уникат неправде. Зато су нам, ради опстанка, сва средства дозвољена и оправдана.

Ако смо под Турцима ћутали 500 година, што не бисмо под Американцима издржали и дуже?

Час они над нама/ Час ми под њима! Важно је да смо под, а под ким – нек се они договоре. Наше је да знамо своје место. Колико ми је познато, Србија је једина земља у којој је својевремено постављена спомен-плоча на којој је писало: „Овде су Немци стрељали сараднике окупатора!“ Та мисао је у нашој јавности још увек на снази. Србија није способна да сахрани Николу Теслу, а камоли оне које су Немци осудили на смрт и за њима расписали потернице, а нису их стрељали Немци.

Прихватили сте и прилагодили се новим технологијама. Користите мобилни телефон и компјутер. Стварно сте све млађи?

Није реч о мени. Заменица ја више не постоји.

Да ли су кључ успеха ове књиге стихови: „Занимаће ме само тајне везе/ Али на јавним местима”?

Баук љубави, срећом, више не кружи Европом. Циклус љубавних стихова није случајно на крају књиге. Многи у ту област не верују, па се неће ни замарати да читају. То је само за последње Мохиканце који верују да љубав, и поред овако раскошне понуде, још увек нешто значи.

Томислав Николић, председник Републике Србије, био је недавно у САНУ, да од најмудријих глава у Србији тражи савет око Косова и Метохије. Хоће ли се САНУ одазвати?

САНУ, као институција, није се никада и ни о чему изјаснила „једним гласом и једним устима”, па сигурно неће ни сада. Оглашаваће се поједини академици, као и до сада. Агентуре су се, пре двадесетак година, из Академије, на мистериозан начин, докопале неког радног материјала, насловиле га и објавиле под именом Академије, тачно кад је то њима требало, затим га прогласиле узроком рата и распада Југославије. Вероватно, ради лакшег памћења, та лаж и такво објашњење већ се учи и у школама. Академија није успела да се одбрани од тог варварског чина. Због документа, који никад није усвојила, годинама је каменована и нико није прошао да се о њу не очеше „као коза о пећину” и као ни од једну другу академију на свету. У међувремену, мало је тог камења одвађено, а сада би једва дочекали да га у ту торбу врате.

С друге стране, Србија је на косовско питање давно одговорила. Сви тумачи косовског опредељења, а међу њима и патријарх Павле, понављали су да цар Лазар није имао ништа против царства земаљскога. Тек кад је био приморан да бира између земаљског и небеског царства, изабрао је небеско. Слично је и данашње косовско искушење. Србија нема ништа против Европске уније. Тек ако буде принуђена да бира између ЕУ и Косова – мораће да одлучи које је од то двоје „за малена царство”, а „које увек и довека”.

На фотографији у књизи, када сте били најмлађи, дигли сте два прста. Да ли сте касније, додали и онај, непристојни, трећи?

Трећи се добија, кад се она два одузму!

Да сте, још млађи, како бисте гледали на ослобађајућу пресуду Хашког трибунала Анти Готовини и Младену Маркачу?

Генерали нису криви што нису осуђени, ни што је Хашки суд одлучио да смртну казну изрекне самом себи. У том смислу њихову пресуду можемо само поздравити. Зато би било добро да почетни ударац на предстојећој утакмици Србија Хрватска буде изведен лоптом. Кажу да је пред Хaшким судом свако невин док се не докаже да је Србин. Било би логично да сада покрену поступак против вајних тужилаца и лажних сведока, који су годинама клеветали ове невине људе и против њих писали оптужницу на хиљаду и триста страна.

Енглески, српски, кинески

У чему је енглески бољи од српског, а латиница од ћирилице?

Можда ће ускоро бити превазиђена и латиница и енглески. Колико знам, свако ко жели добро својој деци и мисли на њихову будућност, давно их је уписао на кинески.


Коментари43
565c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jorge LB
Verbalni velemajstor Bećković ipak kao i mnogi sudbinu Hrvatske gleda kroz prizmu Srbije. Naravno da je to njegov osobni problem, ali zbog mentalnog zdravlja ljudi oko njega mogao bi pozvati na malo mira. Svatko svojim poslom, svojom mukom. Treba jednom tu stranicu okrenuti. Zbog budućeg, a osobito zbog Hrvata i Srba koji žive normalno u Hrvatskoj, ma kako to neobično zvučalo Srbima u Srbiji.
srednji vek
Matija je dokaz da u Srbiji vreme drugacije tece.
Шатро Еуропејац
Није проблем што Игор Г. не познајете 'великог' Дучића, чак ни то што хоћете да оставите утисак неке велеучености. Ја чак могу донекле да разумем и коментаре које сам апострофирао али никада не ћу људе као што сте ви који у сваком коментару пљују по свом народу (ако сте Србин макар по рођењу) или су у најмању руку негативни као што сте овде. Као што ми је необјашњива хрватска ирационална и патолошка мржња према Србима још мање ми је објашњива мржња према самим себи. Обе такве мржње, обједињене и оличене у усташама, су нешто што људски род до сада није а вероватно никад ни убудуће неће видети. ''Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде''. (Дучић). А шта тек рећи за ове друге?
V. B.
Za "Satro Europejca".Mrznja Hrvata prema srpstvu i svemu sto je srpsko dolazi od katolicke crkve koja ih od rodjenja uci mrznji prema Srbima.
Eh , Matija !
Volim i cenim Vasu poeziju . Ali , mnogo Vam zameram sto se niste angazovali , kao intelektualac , da pomognete svom narodu i potrudite se da mu ocistite ime , koje mu crnosvetska olos isprlja lazima . Niste Vi imali vremena za narod i njegove muke , jer ste se klanjali i sedeli uz skute , onom koji ni jezik , koji je u Vasoj apsolutnoj vlasti , nije naucio , ai ne stidi se zbog toga . Kako , Matija , da nemate reci za tog " naslednika" nekakve nepostojece krune ...? Zasto mislite da je on van kritikovanja - nedodirljiv ? Dok se Vi drzite 'nisko' pred 'niskocanstvom' , narod propada .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља