субота, 06.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:08

Каква је будућност штампаних медија

недеља, 25.11.2012. у 22:00
Нема смисла ограничавати бесплатан садржај: Герд Леонхард (Фото egotoeco.org)

Све што брже, јефтиније и боље ради на интернету тамо се и сели, каже о будућности новина, ТВ, музике и оглашавања професионални футуролог Герд Леонхард. Стручњак за предвиђање нових пословних тенденција биће један од предавача на конференцији о трендовима у медијима, „Семпл”, која се 29. и 30. новембра одржава у Порторожу.

У разговору пред одлазак у Словенију, саветник компанија „Гугл”, „Јутјуб”, „Нокија”, „Сони” и британског листа „Гардијан” каже да своја предвиђања заснива на анализама, али и на инстинктима. Од њега се очекује да открије шта је следећа велика ствар у медијима и индустрији забаве. О томе говори на семинарима и предавањима на универзитета у Швајцарској и Бразилу.

Десет година је радио као композитор, гитариста и музички продуцент да би га онда, како каже, закачио вирус интернета. Посветио се е-пословању у меки технологије, Калифорнији. Коначно, пре неколико година вратио се у Базел где данас живи и припрема савете за клијенте. Често га занима будућност индустрије која је обележила његову прошлост.

– Већ сада музичка индустрија покушава да склопи уговоре са телекомуникационим компанијама широм света. У том удруживању музике и мобилних услуга видим свој, истина, индиректанутицај – објашњава Леонхард.

Његов директан савет је: не покушавајте да зауставите бесплатно скидање филмова, музике и чланака са светске мреже! На питање које следи – како ће онда шоу-бизнис и медији заштитити своје интересе – Леонхард одговара:

– Власници медија ће покушати да наплаћују приступ садржају, али већина њих неће успети јер би изгубили кориснике, а тиме и огласе. Није реч о томе да ли се нешто плаћа, већ шта се плаћа. Корисници ће увек платити за нешто што вреди, за оно што је боље и брже и што је довољно јефтино да би свако могао да га приушти.

Као добар пример наводи „Нетфликс”, сајт који претплатницима омогућава да путем интернета гледају филмове и ТВ програм по жељи.

– Имају 33 милиона корисника. О томе говорим: људи ће платити за оно што је вредно и нико их не може присилити да троше новац на ствари које не сматрају вредним.

Због свега, наш саговорник верује да медији не би требало да ограничавају свој садржај на интернету, већ да пронађу разлог због ког ће корисник рећи: „За ово сам спреман да платим”.

Његова девиза је – људи ће радо издвојити новац за додатне вредности, односно посебан квалитет који не могу да добију бесплатно.

– Једини разлог због којег сам, рецимо, претплаћен на „Економист” је што ми та претплата дозвољава да слушам звучне верзије чланака. Неки плаћају за „Киндл” јер је он лакши за читање од бесплатних ПДФ фајлова.

Лакше, брже, једноставније одлике су интернета због чега готово свако пословање добија префикс „е”. Медији се овој стварности прилагођавају годинама уназад побољшавајући своје сајтове.

– Све физичке медије преузимају дигитални медији, садржај се премешта у „облак” и питање је само колико ће времена овом тржишту, као и оглашивачима,бити потребно да се прилагоде овој ситуацији. То се већ десило музици, новине и часописи су следећи, па на ред долазе филмови.

Иако признаје да због скупог и недовољно развијеног мобилног интернета велике брзине источна Европа каска и не осећа талас промена истовремено када и најразвијенији део света, швајцарски футуриста ипак не види како би било ко, па ни источни Европљани, могли да избегну глобалне токове. Корисници се све више ослањају на смартфоне, преносне рачунаре и уређаје „на додир” и на редакцијама и маркетиншким агенцијама је да се прилагоде.

– Оглашавање, онакво каквим га познајемо, бескорисно је на мобилним уређајима као што су таблети. Тај садржај ће морати поново да се осмисли!

Од преиспитивања и промена корист ће имати и штампани медији, којима Леонхард за пет година предвиђа углавном само електронска издања.

– За пет година ће само модни часописи још излазити на папиру, док ће се дневне новине штампати само викендом.

--------------------------------------------------------------------------

Против „зелене” технологије само су нафташи

Једна од тема којој се посветио наш саговорник јесте и чиста индустрија. Он каже да није тачно да се бизнис противи „зеленим” технологија, јер и он у њима види своју шансу.

– Против су само нафтне компаније. „Зелено” пословање и „зелена” технологија су најзначајнија прилика у наредних 25 година и то сви знају. Како ћемо са ове тачке доспети дотле, суштина је политике – сматра Леонхард.


Коментари2
f445a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Đurđevka Đorđević-Lazarević
Futurolozi uvek malo prenagle. Taj period od 5 godina zvuči logično, ali ljudi u većini nisu skloni promenama, mnoge pojave ostaju generacijama duboko ukorenjene. Ipak će taj rok biti mnogo duži. Živi bili pa videli. Poznajem relativno mlade fakultetski obrazovane ljude (zaposlene) koji nemaju ni računar a kamoli internet. A te pravne, autorsko-pravne odnose već će rešiti muzičke kuće i ostala preduzeća sa internet kompanijama. Rešenje će se vremenom nametnuti.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Slazem se sa futurologom Gerdom Leonhardom da novine, TV, muzika, oglašavanjasve i sve drugo što brže, jeftinije i bolje radi na Internetu tamo se i seli. Ne slazem se sa njegovom i konstatacijom drgih pojedinaca po kojima su mnoge stvari lakše, brže i jednostavnije putem Interneta, zbog čega je gotovo svako poslovanje dobilo prefiks „e” . Ako je Internet medjunarodni konglomerat medjusobno povezanih telelekomunikacionih mreza, onda je skoro svako poslovanje trebalo da dobije prefiks "t" (telekomunikaciono), a ne prefiks "e" (elektronsko); a moglo je da dobije i prefiks "f" (fotonsko), u danasnje doba kablova sa optickim vlaknima kroz koje "putuju" fotoni, a ne elektroni?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар / Дигитални свет

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља