среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:36

Југославија, од почетка до краја

Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 28.11.2012. у 15:00
Југословенска кошаркашка репрезентација освојила прво место на светском шампионату у Љубљани, 1970.

Упркос томе што шира јавност, али и поједини историчари, на подручју некадашње заједничке државе о југословенској идеји говоре као о „великој заблуди” и „кобној грешци”, чињеница је да је крајем 19. и почетком 20. века југословенска идеја била веома прогресивна – каже за наш лист историчарка Ивана Добривојевић, поводом изложбе „Југославија: од почетка до краја” која ће у суботу, првог децембра, у подне бити отворена у Музеју „25. мај” у Београду. Како је најављено, циљ ове документарне  изложбе, која ће бити део сталне поставке Музеја историје Југославије, јесте стварање простора који ће на модеран, атрактиван и објективан начин упознати посетиоце са једним од најзанимљивијих и најконтроверзнијих државотворних експеримената у 20. веку. Регионални кустоско-ауторски тим који је радио на осмишљавању поставке чине социолог Јово Бакић, историчари Хрвоје Класић, Ивана Добривојевић, Владимир Петровић, Срђан Цветковић и кустос овог музеја Ана Панић. Рецензенти су Твртко Јаковина из Хрватске, Хуснија Камберовић из Босне и Херцеговине, Ото Лутхар из Словеније и Предраг Ј. Марковић из Србије.

– Приликом осмишљавања концепта изложбе, пошло се од идеје да би на савремен  и интересантан начин посетиоцима требало приближити турбулентну југословенску историју. Одлучено је да се кроз целине „Југославија – лична карта”, „Народи Југославије”, „Економија и друштво”, „Југославија у свету – свет у Југославији”, „Лица и наличја режима” и „Крај Југославије”, као и потцелине „Атентати”, „Хрватски пролећари и српски либерали”, „Без покрића”, „Neue Slowenischekunst”, укаже на главне феномене и процесе који су обележили нешто више од седам деценија постојања заједничке државе – наглашава Ивана Добривојевић, научни сарадник Института за савремену историју, додајући да су захваљујући бројним предметима, фотографијама, архивској грађи и новинским чланцима, аутори покушали да проговоре о процесима модернизације, индустријализације и урбанизације, о политичким кризама и националним размирицама, цензури, контроли и државној репресији.

Календар аутомобила „застава”

– Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца 1918, у датим геополитичким околностима, представљало је оптимално решење. Заборавља се да је јужнословенско уједињење омогућило решавање српског националног питања и вратило државност Хрватима и Словенцима који су се до тада налазили у саставу Аустроугарске. Ипак, почетни ентузијазам убрзо је прерастао у разочарање, а југословенска идеја улудо је трошена и компромитована у јаловим политичким дискусијама које су обележиле постојање Краљевине Југославије – наводи Ивана Добривојевић.

Говорећи о слому југословенског државног пројекта, наша саговорница помиње и чиниоце који су довели до урушавања заједничке идеје – сукоби српске и хрватске политичке елите око уређења државе, наметање интегралног југословенства и гушење националне посебности у доба шестојануарског режима краља Александра Карађорђевића, закаснело решење хрватског питања 1939. године, крвави грађански рат, неуспех идеологије „братства и јединства”, као и перманентне политичке и привредне кризе које су обележиле историју обе Југославије.

– Део поставке под називом „Лице и наличје режима” покушава да осветли функционисање власти у обе Југославије, па је идеја аутора изложбе била да покажу како се режим, било да је реч о династији Карађорђевића било касније о Јосипу Брозу, представљао у јавности, али и изједначавање политичких противника са државним непријатељима, строг надзор над неистомишљеницима, цензуру, а на моменте и сурову државну репресију – каже историчарка.

Наша саговорница позивапосетиоце да обрате пажњу на део изложбе који се бави одсуством истинске демократије, политичким неслободама, надзором над неистомишљеницима и интернацијом политичких противника у Краљевини Југославији, што је, како јој се чини,недовољно познато широј јавности.

– Сагледавање и разумевање узрока репресије ће осветлити функционисање Краљевине Југославије, изазове са којима се суочавала, али и посведочити о менталитету локалних власти и дела грађана који су се добровољно укључивали у својеврсну „шпијунску мрежу”, радо надгледајући све потенцијално „сумњиве” и „антидржавне” елементе. Како се радило о навикама које су представљале обележје једног поднебља и једне културе, не треба да чуди што је на сличне, неупоредиво суровије и софистицираније, матрице било могуће наићи и у социјалистичкој Југославији – каже наша саговорница.

--------------------------------------------------------------

За туристе и нове генерације

 Грб СФРЈ, 1943.

Кустос Музеја историје Југославије Ана Панић каже да ће ова „изложба у настајању” после три месеца, колико траје, и након сакупљених мишљења академске заједнице и посетилаца, бити уобличена у сталну поставку.

– Приказаћемо 33 видео-пројекције, између осталог немачки филм „Титових пет нација” из 1968, инсерте из документарне серије „Хрватско прољеће”, продукција ХРТ 2010, снимке затвореника на Голом отоку, снимке са ратишта (РТС, ХРТ), филм о словеначкој групи Лајбах „Победа под сунцем” Горана Гајића и друго. Потрудили смо се да поставка довољно буде информативна и за туристе као и за нове генерације које нису живеле у Југославији – каже Ана Панић. 


Коментари21
a44ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prosrpski Hrvat
Ko o cemu, Srbi opet o Jugoslaviji, i jos muzej Jugoslavije, a ja mislio ''samo'' pozoriste, kinoteka i JAT. Nego i ja sam bio blentav pa do septembra 1992 vjerovao u YU, dok nisam skontao Amere, UN, amnesti internesenal, doktore bez granica i njihove silne pomagace na terenu.
Ana
Poštovani, Informacije radi godišta autora su od 1970. do 1979. Tu je Ustav iz 1974. a pominje se i genocid, pozivam sve da dodju da vide izložbu i ostave nam komentare nakon posete Muzeju. Hvala!
Vlada SM
A, ne ! Nikad više. Od sada svako sebi šta je birao neka ima. Ako nas opet uvuku u takvu zajednicu, neće nas više biti. Za dva Svetska rata je dato milion i 700 hiljada Srba, i verovatno toliko prosperitetnih porodica, što bi danas iznosilo 15 miliona Srba i ne bi bilo ratova sa Hrvatima, Šiptarima i ostalom bratijom devedesetih. Ne bismo bili "krivi" i prezreni, već svoji u svojoj državi. Nema više oslobađanja drugih i opraštanja grehova "braći". Ko sada nije sa nama, nikada nek ne bude, jer su tako odlučili. Neka preuzmu odgovornost za svoju sudbu, koja im se sprema. Ovoga puta, mi ćemo samo da posmatramo.
stevan vucetic
Za sve one koji mastaju o nekoj novoj zajednickoj drzavi na novim osnivama,cini se korisnim ispricati Njemacku anegdotalnu prico t zv "Glupim Sildjanima".Rusili Sildjani drvece u sumi i balvane nosili u podnozje sume.Naidje Burgermeister/gradonacelnik/i vidjevsi to,upozori ih da balvane kotrljau niz padinu umesto,da ih nose.Pri povratku primeti gradonacelnik,kako oni vracaju balvane uzbrdicom natrag i upita ih zast to rade.Odgovorise mu,zato da bih ih mogli kotrljati po njegovoj zapovjedi,a ne nositi.I mi smo nekako poceli s rusenjem i uklanjanjem balvana.Nema tog Burgermeistera,koji ce nas "dozvati pameti"u tom sveprisutnom i dugotrajnom nacionalistickom ludilu,pa taman "pasli travu"YU je prohujala s vihorom,a svi su izgledi da istu sudbinu ceka kancelarkinu EU.
stevan vis
Ako iskljucimo ulogu kat.crkve,cija uloga je bila golema u razbijanju obe YU, treba reci,da je ideja o zajednickoj drzavi potekla od nasih stuenata iz Graca,Beca Peste.Cin ujedinjenja,je bio nelegitiman,jer u delegaciji SHS,nije bilo Radica,Pribicevica i dr.Hrvati i Slovenci su prinvatili novu drzavu,zbog opasnosti od Italije.Nastala je iz nuzde,a ne svenarodne volje.Apsolutizam Kralja i kasnije,je samo povecavao tenzije medju narodima u drzavi tako,da je stvorio prostor za pripremani zulim ustaskog pokreta.Za SFRJ se moze istaci njeno preterivanje u obracunu s neistomisljenicima,pa i nacionalistima,jer sve sto se brani silom,silom ce se nametnuti.Mada je 50%Predsjednika SiVa bilo iz HR i SLO,ekonomski odnosi madju Republikama se nisu bitno menjali. Eskalaciju nacionalizma 1971g sada zvano HR.PROLJECE,se tada zvalo"devizni strajk".Slovenci su 4 puta vise izvozili,nego uvozili a HR ubirala devize od pomorskog turizma,a po devize se islo u BG.Danas je bilans od turist.priliva HR:SRB.7:1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља