субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

У овој земљи критичари се не уважавају

четвртак, 29.11.2012. у 17:00
Са јучерашње свечаности у КПЗ Србије Фото Т. Јањић

У Културно-просветној заједници Србије Добривоју Станојевићу, књижевном критичару из Смедерева, уручена је књижевна награда „Милан Богдановић” за текст „Језик тишине”, објављен у „Књижевном листу” бр. 100 (март-април-мај 2011) о књизи Николе Вујчића „Докле поглед допире”. Бојана Стојановић-Пантовић, председник жирија, уручила је повељу, а Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије, уручио је новчани износ. У најужем избору биле су и критике Гордане Влаховић, Бранислава Живановића и Милијана Деспотовића. У уметничком делу програма учествовао је Урош Дојчиновић (гитара).

Награда „Милан Богдановић”, најзначајније признање за књижевну критику, подсетио је Живорад Ајдачић, установљено је 1968. године, а наредне године додељено Предрагу Палавестри за критику дела Васка Попе „Споредно небо”, која је објављена у „Политици”. Ајдачић је са жаљењем констатова да је критика у домаћим медијима маргинализована, и да је самим тим све слабија. Управо зато промењен је правилник о додели награде, па ће убудуће у конкуренцији бити и критике које су објављене и у часописима. До сада су за награду конкурисале само критике објављене у листовима, на радију и телевизији.

Највише награда, скоро половину, добили су књижевни критичари који су своје текстове објавили у „Политици”.

Проф. др Добривоје Станојевић, истакла је Бојана Стојановић-Пантовић, образлажући одлуку жирија, већ три деценије успешно се бави књижевном теоријом, историјом и књижевном критиком домаће поезије и прозе, пре свега њиховим реторичким и стилским аспектима. Награђени текст сумира основне поетичке одлике Вујичићевог песништва, поготову оног зрелијег, које пише последњих десетак година. У награђеној збирци – „Докле поглед допире”, песник се усредсређује на песничке слике које су у сталном покрету, врењу и поништавању, померајући се како критичар каже ка „дубокој концентрацији” и „пригушеној афективности”, констатујући истовремено и својеврсне „лирске контрадикторности”, потврђујући неоспоривост истовременог постојања бића и језика.

Књижевној критици у Србији, рекао је у свом слову Добривоје Станојевић, ни данас није добро. Појединим критичарима, истина, повремено јесте. Отуда се ни књижевност, о којој се говори, не може добро осећати. У литератури је све више самоцинизма, а у критици ироније на сопствени рачун. Цинизам настаје из демодираног поштовања политикантске осредњости. Критика, стога, и кад је има, и кад је мотивисана да говори покретачки својим деловањем као да ублажава оштрину тонући у дисхармонију властитог језика. Ово је земља, закључио је Станојевић, где се критичари не уважавају, осим у ретким тренуцима, када им се додељује нека награда.

З. Р.


Коментари0
1719d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља