среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:08

Седам спратова КЦС-а напуштено 26 година

Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 30.11.2012. у 15:00
У болницама нема места а огроман простор у центру Београда није завршен готово три деценије (Фото Д. Јевремовић)

Ишчупане инсталације, „голи” зидови, мрак, слика је која се дуго памти после обиласка седам спратова Клиничког центра Србије (КЦС), који од изградње, 1976. године, никада нису усељени. Без обезбеђења кретање по спратовима делује као немогућа мисија, а главни реквизит за обилазак је – батеријска лампа. Већ 26 година највећи део ове огромне зграде је сабласно празан, а осим обезбеђења нико нема приступ напуштеним нивоима.

Кула од 12 спратова почела је да се гради 1974. године, радови су трајали неколико година, али никада није довршено комплетно унутрашње уређење. Лекарима и сестрама, али и пацијентима је лакнуло када су 2006. године чули да ће почети реконструкција болнице, да ће ови спратови бити усељени и да ће бити више места за све, а не као што је случај сада, да се због пребукираности болесници смештају и на душеке на поду. Али реконструкција, која је давних дана требало да буде завршена – није ни почела. Процењује се да би њени трошкови износили око 75 милиона евра.

Министарка здравља проф. др Славица Ђукић-Дејановић каже за „Политику” да ово питање треба поставити бившем, садашњем и будућем менаџменту КЦС-а, јер је за функционалност и коришћење простора, опрему и кадрове одговорно управо руководство једне установе.

– Ја још нисам успела да видим који је простор како коришћен. Али, на сусретима са директорима молим их да функционалност, простор и опрему посебно ставе у фокус пажње и о томе поведу рачуна. Четири клиничка центра већ неколико година чекају реконструкцију због тога што још нису готови пројекти и било би лепо да сте питали моје претходнике о томе. Ја сам се врло организовала и мислим да ће најпре кренути са реконструкцијом у Нишу, јер је у припреми пројектне документације најдаље „отишао” – рекла је за „Политику” Ђукић-Дејановић.

На наше питање да ли је неодговорност руководиоца у претходне три деценије разлог зашто КЦС није у потпуности оспособљен, министарска здравља каже да се ту не може говорити о неодговорности, већ о преиспитивању одговорности којом треба да се баве други надлежни.

Тренутно се у великој згради КЦС, која има 120.000 квадратних метара, користи пет спратова.

– Изнад другог нивоа све је празно, односно седам спратова. Веома јасно се види, од новобеоградске стране, да једна страна КЦС-а није изграђена. Пројектом реконструкције предвиђено је да се у ову зграду сместе све клинике, а да се иселе из околних зграда. Мислим да би требало уредити ову зграду, али никако не одустати од осталих објеката, јер се капацитети КЦС-а стално повећавају – каже професор др Синиша Павловић, директор Поликлинике КЦС-а,

Наш саговорник истиче да је зграда КЦС-а почела да ради пре 26 година, када је он добио запослење у овој установи, а разлог за то што нису оспособљени сви спратови за рад он види у томе што није било новца, али ни воље да се то уради.

– Питање је шта је на тим спратовима остало од оног што је некада било, а ми ни не знамо шта је све било. После изјаве бившег министра здравља др Зорана Станковића да би услед земљотреса могло да дође до урушавања болнице, додатно је питање да ли, будући да се КЦС налази на падини, сређивање овог дела и доградњу још једног крила болнице (друга кула) може да „држи” постојећа конструкција – додао је др Павловић.

Архитекта Миро Урошевић, који је пројектовао неколико болница у Европи, каже да је сређивање куле део пројекта санације КЦС-а, али да је покушај да се та зграда уреди по пројекту италијанских архитеката стопроцентни промашај који никада неће бити реализован.

– Уколико дође до реализације реконструкције по том пројекту, установа неће имати функцију какву треба да има јер је реч о лоше урађеном пројекту. Треба жалити за парама које су до сада утрошене у овај промашен пројекат, као и у некадашњу реконструкцију 20 болница у Србији. Проблем је што нико у српском здравству није одговаран за глупости које је правио, што је добар сигнал за појединце да могу да се понашају како хоће без последица – нагласио је Урошевић.

Како је објаснила проф. др Драгана Јовановић, из невладине организације „Доктори против корупције”, реконструкција КЦС-а је под великим знаком питања, јер нема никаквих реалних показатеља који говоре да је направљен адекватан пројекат за решавање овог проблема.

– После готово 30 година неусељени спратови КЦС-а представљају једну руину, у којој нема ни основних инсталација. Зато је илузорно говорити о коришћењу тог простора који је у таквом стању. Здравствене власти су наследиле ово стање, па је велика одговорност на Влади Србије шта ће урадити о питању пројекта реконструкције – истакла је др Јовановић.

-------------------------------------------------------------------------

Слично и у Нишу

Председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије др Душан Милисављевић каже да и у Нишу, на потезу између КЦ „Ниш” и Војне болнице, постоји изграђен објекат који већ више од 30 година стоји празан.

– Ту је био предвиђен да буде Ургентни центар, а сад стоји празан, јер су покрадени инсталација, врата и остале ствари које су могле да се однесу. И овај објекат стоји запуштен и мислим да држава мора да обрати пажњу на већ постојеће капацитете које имамо и који су прављени од пара грађана Србије и да се одговорније понаша према њима – сматра др Милисављевић.


Коментари9
f06d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simon Simonovic
Postovana Politiko,pogresili ste!Ako je KC poceo da se gradi 1974. a gradnja je stala 1976,to nije 26g,vec.....39,odnosno 37!
sinisa
gradjani beograda su godima placali samodoprinos za izgradnju klinmickog centra.da li neko razmislja da im vrati taj novac ili ga treba traziti u strazburu
Petar
Za obnovu KBC potrebno je 45 mil. €. Za metro 450mil.€... Sa druge strane, samo jedna banka je opljačkana za 300 mil.€, jedna fabrika za 200mil.€ ... i tako dalje. Da novac iz budžeta nije opljačkan, odavno bismo živeli pristojnije. Ili je možda baš cilj da se narodu oduzme svaka pomisao na dostojanstvo ?
Goran
Pa neka uvedu samodoprinos kao i mi u ZR. Lepo po 5% od plate pa da vidis... Ali ne, od II rata nikad nije nijedan samodoprinos u BGD prosao. Mozda da uvedu samodoprinos u Zrenjaninu i Vojvodini?
Рио Лобо
Eто видите а у 'угњетаваној и опљачканој' Војводини у Новом Саду је другачије... Они су то лепо завршили а један од директора ток центра се презива Пајтић...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља