уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Мртав херој „проговорио”

Аутор: Будо Нововићнедеља, 02.12.2012. у 11:19
Кућа у коју ваљевски Субнор жели да се усели

Ваљево – Оверено печатом Општинског одбора Субнора Ваљево, на ударном месту на фасади отмене, али и делимично оронуле куће у улици Вука Караџића 54, у ужем центру града, већ неколико дана стоји необичан текст.

Откуцанo писаћом машином пише да Субнор Ваљева не одустаје од намере да се испразни кућа њиховог саборца, хероја и револуционара Жикице Јовановића Шпанца. У намери да то остваре, у делу текста и поруке, „оживели“ су пре седам деценија погинулог хероја.

У овој згради, којом газдује општинска, односно градска управа, до пре годину и по дана столовала је Општинска стамбена агенција (ОСА), коју је претходна локална власт укинула, јер је утврђено да без резултата троши буџетски новац. На истом спрату остаци опреме ТВ Ваљево у стечају, чији је оснивач такође локална самоуправа.

Борци су своју намеру уз текст и неколико фотографија поставили на прочељу зграде. Необично је што су уз овај апел оживели глас мртвог хероја и као у каквом драмском монологу исписали следеће: „Ја сам Жикица Јовановић Шпанац, дошао сам пред своју кућу, али не могу да уђем.

То чиним после 71 годину од погибије и ако не могу телом и душом, хоћу у њу да унесем своју слику и један од споменика. Хоћу да моја кућа служи револуцији и херојима, не да буде стратиште и да тајкуни управљају њом“. У потпису Жикица из Субнора Ваљево.

Поред њега велики округли печат. На закључаним улазнима вратима великим словима је исписано: Спомен дом – Живорад Жикица Јовановић Шпанац – борцима и херојима Другог светског рата.

У седишту окружног и општинског одбора Субнора Ваљева и Колубарског округа питали смо борце због чега на овај начин траже пресељење из монтажне бараке у кућу Жикице Јовановића. Милић Петровић, партизански курир, каже да после увођења вишестраначја борце Другог рата нико не ферма.

Власник куће је био Жикицин отац, познати ваљевски трговац и винар Милан Јовановић. После рата кућа је остала без ближих наследника. Док кућом газдује град, кроз њу су прошли бројни подстанари не водећи рачуна у каквом је стању остављају.

– Ми хоћемо ту кућу да одржавамо и у њој формирамо спомен-собу, односно мали музеј који бисмо испунили експонатима које званични државни музеји игноришу. То је наш дуг према 22 хероја, 300 првобораца са Партизанском споменицом и 482 спомен-обележја на подручју Колубарског округа. Најпре смо се обратили Агенцији за повраћај имовине у којој нам је речено да око куће која нема наследника не постоји никакав спор и да није предмет ничијег интересовања. Затим смо затражили од Скупштине града Ваљева, у септембру, ове године, да нам уступи кључеве куће, на шта су они одговорили да немају право. Како у А листу и изводу из катастра стоји да је носилац права, односно власник држава а корисник општина, писмом смо се обратили Ивици Дачићу, председнику Владе Србије, да нам он помогне да се уселимо у кућу нашег саборца – каже Милић Петровић, потпредседник општинског и председник окружног одбора Субнора.

Он додаје да поред намере да формирају спомен-собу, желе да уђу под кров наведене куће. Они се скоро три деценије окупљају у монтажној бараци у којој нема воде, грејања а понекад ни струје.

Пре месец и по дана, у једној од две канцеларије, дочекала их је змија дужине преко једног метра. Он као и Брана Милосављевић, председник Општинског одбора Субнора, верују да ће и у овој офанзиви успети.

Посебно Милић који је током рата, како вели, за револуционарни рад два пута осуђиван на смрт и да је те ситуације избегао. На крају разговора казао нам је да ако надлежни органи и институције не буду имали разумевања, радиће бургија, односно да ће зарад једне вредне идеје бити принуђени да на груб начин крену у њено оживотворење.
 


Коментари8
2d3c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Скептик СКЕПТИК
Извињавам се читаоцима ових коментара,а посебно уваженом академику др Василију Крестићу због грешке у претходном коментару, где сам написао да је рецезент наведене књиге Драгољуба Јовановића академик Калезић. Рецезент овог значајног дела био је академик Василије Крестић.
Скептик СКЕПТИК
Каква је то била слобода за коју је живот дао Живорад Јовановић и још више од 3оо.ооо партизанских бораца (око 4оо.ооо их је рањено) трагично је доживео и његов рођени брат,па и родитељи им,због монструозног шестогодишњег страдања Драгољуба Јовановића у затвору,робијашницама и на Голом отоку(1949_55.). Рат га је затекао у чину капетана,4 године је провео у заробљеништву у Немачкој,а ухапшен јула 1949. као потпуковник ЈНА. Живот у немачком логору,без обзира на све тешкоће,био је такорећи "песма" према поменутих 6 година нечувених страдања,не само на Голом отоку. Свој (и многих других страдалника(шестогодишњи (а био је осуђен на 16 година) описао је у свом обимном (двотомном) делу :" МУЗЕЈ ЖИВИХ ЉУДИ",које је издао ИП "Рад",у својој библиотеци "Сведочанства". Рецезент академик Калезић истиче да су психичке и физичке муке којима су ту сужњи били подвргнути несхватљиве за нормалан ум цивилизованих људи.Нису га спасиле ни молбе несретних родитеља код највећим моћника.
Mirö simic
ercov dragacevski | 02/12/2012 17:10/Onoga dana kada budu cvi pravni naslednici obesteceni imacemo 1.milion bogatasa i 6.miliona golaca tako to svuda izgleda,pa cu i ja moju kucu pod hipoteku kao celi zapad iako posedujem finansiske mogucnosti,ilicu placati taku veliku PDV da mise ona nikako vise ne isplati;bejase tito i sloba dode kapitalizam na mala vrata u ocekivanju jos lepsega zivota na tudj racun otisla baba sa kolacima u sledecem stolecu??
ercov dragacevski
Nije proble napraviti spomen sobu i spomen plocu ali to neko mora da plati.Dali je to obaveza grada Valjeva? Po meni nije jer se gradjani Valjeva pitaju.Kuca nema naslednika i pripada gradu a grad i gradjani Valjeva odlucuju o njenoj daljoj upotrebi. Ako Subnor ima para nek plati radove spomen sobe i spomen ploce a ne da gleda da profitira ubacujuci sebe u nesto sto im ne pripada. Dosta su profitirali komunisti u njihovo vreme otimajuci tudje da i dan danas zbog njih pravi naslednici nisu u stanju doci do svoje dedovine.
гром Шумадијски
Вратите, кућу човека! Када онај може да има кућу цвећа, што не би овај имају своју кад је већ његова! И шта мислите што су пропали ови што су ту на силу боравили! Ееееееееее! нико се у туђем кревети насапаво није! у туђој кући наборавио! туђе проје најео!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља