петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.12.2012. у 22:00

Две деценије ес-ем-еса

Прошле године послато осам трилиона порука широм света

На јучерашњи дан (3. децембар), пре 20 година, фински инжењер Мати Маконен послао је поруку: „Срећан Божић”, са свог компјутера на мобилни телефон, користећи „Водафонову” британску мрежу. Назван „оцем ес-ем-еса” (sms – short message service), Маконен ретко даје интервјуе, али је за Би-Би-Си направио изузетак, јер су га контактирали путем ес-ем-еса, преноси Танјуг.

„Изабрали сте занимљив метод”, кратко је, такође поруком, одговорио Маконен на захтев за интервју поводом 20 година од слања прве поруке.

Процењује се да је прошле године послато осам трилиона порука широм света. На питање да ли је очекивао толику популарност порука и за шта је веровао да ће бити коришћене Маконен је рекао:

„Пре 20 година на ес-ем-ес сам гледао као на део револуционарног система мобилне комуникације. На корисну стварчицу за пословне људе.”

Маконен никада није патентирао своју идеју, због чега је остао кратких рукава када је о новцу реч, али каже да не жали, јер на ове поруке не гледа као на иновацију коју је било потребно патентирати.

„Био сам један од првих који је схватио потребу и концепт”, рекао је он и додао да је на ес-ем-ес увек гледао као на заједнички напор у прикупљању идеја и исписивању спецификација за исте.

Признаје да не куца скраћенице, већ да користи свих 160 карактера, али да на ес-ем-ес гледа као на начин развоја језика.

„Више симбола, мање слова”, каже Маконен.

На питање да ли ће ове поруке преживети наредне две деценије или ће их заменити „Фејсбук”, „Твитер” „Скајп” и други системи за комуникацију (четовање), Маконен каже:

„Двадесет година је дуг период, али верујем да ће слање текстуалних порука остати заувек. Можда не у облику ес-ем-еса.”

Маконен тврди и да није изненађен што је између идеје о слању кратке поруке и слања прве поруке прошло осам година, али наглашава да је за њега истинско покретање такве службе почело када је компанија „Нокија” представила први телефон који је омогућио лако писање порука – „нокију 2010”, 1994. године.

На питање Би-Би-Сија да ли има у плану неку нову идеју, Маконен је рекао: „Било би лепо интегрисати садржај дисплеја са мобилних телефона на моје наочаре. Можда неко већ ради на томе?”

Коментари1
17b5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
"Na pitanje Bi-Bi-Sija da li ima u planu neku novu ideju, Makonen je rekao: „Bilo bi lepo integrisati sadržaj displeja sa mobilnih telefona na moje naočare. Možda neko već radi na tome?”', pise u poslednjem pasusu ovog teksta. Ako se ostvari ideja inzenjera Makonena, sto je vrlo lako i verovatno za par godina (npr. posle 2015), onda ce se na ulici, prelazima i u automobilima nalaziti masa ljudi kojia, ucestvujuci u saobracaju, koriste mobilne radio-uredjaje ne samo za telefoniranje, vec i za pracenje TV programa na ekranima svojih naocara. Masalah (kako Bog hoce)!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља