петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.12.2012. у 12:30 Бранка Васиљевић

Крстић пронашао рањеног крсташа

Орао је смештен у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, још се не зна да ли је женка или мужјак (Фото А. Васиљевић)

Орао крсташ, симбол царских римских легија, најугроженија је птица грабљивица у Србији. У нашој земљи постоје свега три пара. Претпоставља се да су се ове године излегла три младунца, а једног рањеног, погођеног метком у лево крило, пронашао је на њиви у Прогару Срђан Крстић. Тридесетак дана бринуо се о повређеном птићу, хранио га и тражио неку стручну установу која би преузела бригу о орлићу. Пре неколико дана ступио је у контакт са Фондацијом за заштиту птица грабљивица – активисти ове организације одмах су преузели младунца и сместили га на Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Према првим проценама, птић ће нажалост највероватније остати без левог крила. Биће удомљен у суботичком Зоолошком врту и бити сачуван за репродукцију.

– Орла сам први пут видео када сам почетком новембра од куће, из Сурчина, кренуо на посао, јер радим у ПКБ-у. Био је у бразди на једној њиви у Прогару. Када сам се после неколико сати враћао кући, затекао сам га на друму. Зауставио сам трактор и успео да га ухватим, није могао да полети. Донео сам га кући и сместио у шупу. Хранио сам га комадима пилетине. Он има тако снажан кљун да уопште није било потребно да му је сецкам на комадиће. У почетку нисам знао да је у питању изданак тако ретке птичје врсте. Комшија и ја смо га идентификовали помоћу фотографија орла крсташа које смо пронашли на интернету – објашњава Срђан Крстић.

Он и његова ћерка Сања свакодневно су се старали о орлићу, обилазили га у шупи и хранили га.

– Није ми баш јео из руке, али је чим би ме чуо да улазим, прилазио би по храну. Када су људи из Фондације за заштиту птица грабљивица дошли по њега, било ми је много тешко, стегло ме је у грлу – прича Крстић.

Према речима др Саше Маринковића, са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, орао је највероватније погођен док је летео над атаром Сурчина.

Маринковић истиче да је један од главних разлога за нестанак крсташа неумерен лов.

– Ако превладамо обичај да се убија све што се мисли да је штеточина, сачуваћемо ову врсту – каже Маринковић.

Још не зна да ли је рањени орао женка или мужјак.

– Код орла се мужјаци и женке не разликују по спољашњем изгледу.Углавном је код грабљивица женка крупнија од мужјака, али то није правило. Пол се најсигурније утврђује из узорка крви. У случају да буде женка, име ће јој бити Сања, по ћерки Срђана Крстића, који је нашао птицу. Ако буде мужјак, зваће се Цезар – напомиње Ирена Хрибшек, асистент у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

 -------------------------------------------------------------

Орао јео из руке

Младунац крсташа смештен је за сада у заштићеном простору. Још је помало уплашен, али поглед царске птице улива страхопоштовање, чак и у привременом заточеништву.

Видевши да се екипа „Политике” спрема да га фотографише, лукаво се извалио на леђа и „глумио” да је мртав. Живнуо је, ипак, када му је Саша Маринковић под кљун донео комаде млевеног меса. Онако изваљен на леђа јео их је халапљиво из Сашине руке.

-------------------------------------------------------------------

Царски орао симбол великог Рима

Орао крсташ је грабљивица, храни се ситним животињама, зечевима, текуницама (глодари који живе по ливадама), а уме да ухвати и понеку кокошку. Распон крила му је већи од два метра. Гнезди се у низијама, на дрвећу.

Сада га има само на Фрушкој гори, а некада га је било и у Делиблатској пешчари, по целој Војводини, у Поморављу.

– Крсташа још зову и Царски орао. Симбол је Римског царства и римских легија. Где год се појављивао лик овог орла знало се да је та територија део великог Рима – истиче др Саша Маринковић.

Коментари0
a45ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља