четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:36
КАКО ЈЕ ПРОТЕКЛА НЕДЕЉА ШТЕДЊЕ

Шкрта понуда банака

Утицај Народне банке Србије, која је и ове године заговорник теорије да каматне стопе на штедњу треба да буду мање,био је очигледан
Аутор: kamatica.comчетвртак, 06.12.2012. у 22:00

Годинама су се банке у Србији утркивалеу томе која ће у Недељи штедње да понуди највише каматне стопе и прикупи највише депозита. Донедавно су камате на штедњу у еврима ишле и до невероватних осам одсто на годишњем нивоу.Ако бисмо на ових осам одсто прерачунали оправданост штедње, онда је она заиста била вишеструка. Уколико узмемо да је просечна инфлација у Европској унији била око два одсто, онда је све јасно – не само да смо сачували иницијалну вредност новца, већ смо и добро зарадили, и то реалну камату од око пет одсто.

Међутим, ове године је ситуација мало другачија, по већ виђеном прошлогодишњем сценарију. Утицај Народне банке Србије, која је и ове године заговорник теорије да каматне стопе на штедњу треба да буду мање, очигледан је, јер је већина банака управо смањила каматне стопе на депозите.Наиме, до 31. октобра већина банака је била шкрта на речима, поводом понуде за Недељу штедње. Без велике медијске помпе, летака, билборда и осталих рекламних активности, ова Недеља штедње је почела мирно, ачини се завршила још мирније.

Без изненађења

Како се и очекивало, није било изненађења у погледу висине каматних стопа, јер је већина банака или смањила већ постојеће камате или задржала исте без икаквих промотивних активности. Само неколико банака је уз пуно уважавање упозорења централне банке изашло на тржише са вишом понудом, али је и то кратко трајало.Наиме, већ по истеку прве недеље новембра уследило је управо оно очекивано, још једно смањење каматних стопа. Очигледно, један број банака који је изашао са мало вишим понудама направио је одличан маркетиншки потез и конкурентном понудом привукао клијенте, која је после свега пар дана промењена, и то смањењем каматних стопа.

Насупрот томе, банке које су остале верне упозорењу централне банке на тржиште су изашле са новим штедним производима и погодностима уз те производе. Могли смо да бирамо – да ли ћемо добити платну картицу код једне банке или осигурање домаћинства код друге банке. Чини се да су банкари управо највише циљали на категорије посебних облика штедње, јер су највеће промотивне активности биле у вези са штедним производима. Код посебних облика штедње (нпр.штедња са исплатом камате унапред, рентна штедња, штедња са повлачењем средстава без разорочења) ЕКС је бионајвиши, чак и када је реч о штедњи у еврима.Иако је ЕКС ишао чак и до 6,34 одсто у првој недељи новембра, просечан ЕКС на штедњу у овогодишњој Недељи штедње на рок од шест месеци је 3,42 одсто, односно за штедњу на рок од 12 месеци 3,99 одсто.

Зашто потенцирамо ЕКС? Једноставно, када причамо о девизној штедњи, он је једини релевантни податак којим реално можемо израчунати колики ће нам бити приход од камате, јерза девизну штедњу морамо држави платити порез на приход од капитала који од првог октобра ове године износи 15 одсто. То је оно што су поједине банке покушале да избегну оглашавајући номиналну каматну стопу (бруто стопу), како би привукле клијенте. Рекли бисмо да су проширили портфолио депозита довођењем у заблуду клијената, јер је оправдање и више него логично за банкаре – банка вам даје високу каматну стопу на штедни улог и она није крива што се мора платити порез држави.

Неатрактивна штедња у динарима

Ове године Недеља штедње је потпуно промашила, када је у питању динарска штедња, јер је понуда велике већине банака за динарску штедњу испод степена инфлације у Србији, што значи сигуран губитак ако штедите у динарима. Наиме, да бисмо макар сачували вредност уложеног новца, каматна стопа на штедњу мора бити најмање једнака стопи инфлације.

Само јеједна банка од укупно 31 колико послује на тржишту Србиједалапонуду већу од стопе инфлације, али то очигледно није довољно да се повећа поверење у домаћу валуту. Ниво динарских депозита у укупним депозитима само је два одсто, што значи да је динар још далеко од правог пута, а да су ефекти процеса динаризације скоро па никакви.

Оно чему је посвећено најмање пажње јесте штедња у осталим страним валутама. Иако смо сви углавном зависници од евра, ова Недеље штедње је имала и конкурентне понуде како за швајцарски франак, тако и за британску фунту. Управо је савет свих економских стручњака да у време кризе треба штедети у две, три валуте и ускладити валуте штедње са потрошњом.

У сламарицама три милијарде

И без обзира на неспорну чињеницу да каматне стопе на депозите падају, интересовање за штедњу ипак не јењава. Процена је да грађани Србије по разноразним сламарицама држе скривене још најмање три милијарде евра, које би ипак биле сигурније у банкама.

Како смо и даље земља која има највише каматне стопе на депозите у Европи и региону (Црна Гора, која је једина од земаља из региона имала нешто више стопе на штедњу од Србије, недавно је ограничила максималне каматне стопе на кредите и депозите и изједначила се са српским нивоом), ову чињеницу треба искористити како би се и те штедише приволеле да штеде у банкама.

Тренд пада каматних стопа на штедњу ће се свакако наставити, макар док се не изједначимо са просечним стопама у земљама из региона, што никако не треба да утиче на смањење штедње у банкама.

-------------------------------------------

Штедна књижица из 1937. године

Најстарија штедна књижица на конкурсу финансијског портала „Каматица” била је из 1937. године, а власништво је Лепосаве Миросављевић из Београда.

– Када сам имала 11 месеци, мој отац је отворио штедну књижицу на моје име. То је било природно у нашој породици, јер су ми отац и мајка већ имали штедне књижице и полагали своју уштеђевину у банку – рекла је власница књижице старе 75 година, а награда је депозит од 500 евра, орочен на шест месеци и каматна стопа од 75 одсто у Алфа банци. Портал „Каматица” доделио је награде и у категоријама „најинтересантнија фотографија штедне књижице” и „најлепша прича о штедњи”.


Коментари0
ac600
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља