четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 07.12.2012. у 12:30 Слободан Самарџија

Велика кинеска сеоба

Супербрзи возови у Кини све чешћа су замена за авионски превоз

Од нашег специјалног извештача

Пекинг – Путовање од града Ћифу, у кинеској провинцији Шандонг, до престонице најмногољудније земље на свету траје нешто више од два сата. За то време пређе се раздаљина од 535 километара. Али не авионом, већ – возом, једним од оних чија максимална брзина добрано прелази 400 километара на сат, а који Кином крстаре већ неколико година. Ми смо тог дана јурили „свега” 308 километара на сат.

Мало је земаља у свету у којима пре подне можете да посетите неке од технолошки најсавременијих светских компанија, а већ после ручка кренете у обилазак древних грађевина, чија историја сеже у времена далеко пре почетка наше ере. Управо таква је данашња Кина: јединство традиције која опстаје већ миленијумима и најсавременије технологије. То јединство видљиво је на сваком кораку: на улицама, пијаци, у фирмама, у понашању људи, темама о којима разговарају. И што је најважније, све функционише.

Свакодневни живот у далекоисточном џину, попут воза између Ћифуа и Пекинга, убрзан је до максимума. Ту брзину диктирају најсавременија технолошка решења, компјутерске мреже које контролишу све, од саобраћаја до кућне електронике, или соларних панела на семафорима. Слично је и са техничким помагалима на сваком радном месту, у канцеларијама, фабрикама.

Та брзина носи са собом и стрес. Како нам објашњава колега из Кинеског радија, у Кини тренутно има 180 милиона оних који још нису запловили у брачне воде, а стасали су за такав корак. И то је тренд који, како наводи, траје од 2000. Свакодневица од младих људи тражи пуно ангажовање на послу, сталну потрагу за новим знањима, прилагођеним индустријализацији која је земљу и довела у позицију друге најмоћније привреде света. У таквом свету, времена за љубав као да нема баш напретек.

Да наведени тренд неће скоро усахнути потврђује и државна политика претварања сеоског становништва у нову радну снагу толико неопходну модерној индустрији. Многи овдашњи експерти склони су чак да као главну покретачку силу привреде виде управо у убрзаној урбанизацији. Цела насеља су у изградњи. По улицама је безброј билборда на којима се по повољној цени нуде новоизграђени станови.

Резултат не изостаје: ови „свежи грађани”, иако свесни да постају део армије јевтине радне снаге, спремни су на жртву. Уосталом, живот у граду свакако је удобнији него на селу.

Према званичним подацима, у протеклих 30 година урбанизација је у Кини са 17,9 процената скочила на више од 50 одсто. Подаци казују и да је 2011, од око милијарду и триста милиона кинеских грађана, њих око 690 милиона, 51,3 одсто, живело у урбаним срединама. То је за 12,2 процента више него пре свега једну деценију.

Такође, рачуница казује да премештање само једне особе из сеоске у градску средину кошта око 100.000 јуана, или 15.730 америчких долара. Наравно, реч је, пре свега, о неопходном инвестирању у инфраструктуру и јавне службе, школе, болнице... и све оно што захтева градски живот.

Оваква промена доноси и нове навике, нове прохтеве, жеље. Кинески градови се данас ни по чему не разликују од западних. Продавнице су препуне и скупих и јевтиних производа. Ту су, једни поред других, „армани” и „епл”, али и јевтини кинески производи какве налазимо и на нашим бувљацима. Просечна новинарска плата је од 1.000 до 1.500 евра, док месечни најам једнособног стана кошта око 200 евра.

Главна места окупљања младих су, наравно, паркови и тржни центри. По улицама круже најмодернији, и скупи, аутомобили. Истовремено, на тротоарима и испред улаза у велелепна здања могуће је затећи класичну сиротињу, окупљену око ватре и картонских кутија, ону коју модернизација земље као да није ни окрзнула.

Таква Кина данас се налази на самој граници да постане најмоћнија привреда на свету. Процене казују да је тренутак када ће та граница бити и коначно пређена, на дохват руке.

Судећи према ономе што пружа вожња супербрзим возом од Ћифуа до Пекинга, Кина зна у којем правцу је кренула.

Коментари10
a75b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Син Неба
Petar Filipovic - разумем вас потпуно. И ја сам маштар. Само сам ја прекинуо да гледам Рат Звезда негде на пола, али како видим, ви сте одгледали све епизоде. Још увек имам једну књигу, јако стару. Не онај Толстој, него један други Рус, Алексеј Толстој је написао, а књига се зове "Аелита". Читао сам је још пре 56 година. Само је онда човек био Син Неба, и у посети другој цивилизацији, мање напредној него земаљска. Иако се заљубио у Аелиту, морао је да је остави и врати се на Земљу. Она то није знала, све док није дошла на састанак са њим, али од њега ни трага ни гласа. И Аелита тихо зајеца, окрене главу небу и прошапуће - "Где си? Где си Сине Неба...?" Тужно! Тужно! И данас ми је још увек жао Аелите. Ех, ти Толстоји! Увек ме растуже.
Luc Skywalker
Petra Filipovica za gradonačelnika Beograda !
Slobodan iz Beča
Imaćemo i mi autoput od Beograda do Čačka.
Sefkija Muharem
Statistika je jedno a istina je drugo. Istina je da su taj magnetski voz izgradili kinezi uz pomoc nemacke tehnologije i nemackih inzinjera.Istina je da je hiljade radnika radilo za solju pirinca na dan i za prenociste pored pruge u sobama po 50 ljudi.Koji su imali srecu koji nisu nocili su u kartonskim supama. Takodje je istina da je njih mnogo poginulo bez da su njihove familije dobile bilo kakvu ostetu.Da radnicka deca koji dolaze iz sela nemaju pravo na skolovanje u mestu gde njihovi roditelji rade. Po tom principu se isto grade i gradovi kine. Kina se izgradjuje na ledjima radnika koji dolaze sa sela (ti isti nemaju sanse da kupe stan koj su pravili) gde se jednog dana vracaj sa maltene praznih ruku. I to je istina. Retko ko od njih uspe da ostane u gradu da zivi. Posle 4 godine provedenih u kini verujem da sam kompetentan za moj komentar.
Petar Filipovic
U tih 2700 godina na planeti Zemlji ce vladati matrijarhat, dok patrijarhat vlada kada smo na rubu galaksije, iz te pozicije,stanja sna i patrijarhata, zvanicno izlazimo pocetkom 2013.godine.Zena je ta koja planetu vraca u Svetlost.A Svetlost znaci visi stepen frenkfencije i egzistencije.Svetslost znaci nas prelazak iz 3 dimenzije uma u 4 i 5 dimenziju.A to znaci prosirenu percepciju i svest o nasoj multidimenzionalnosti kao i spoznaji i konekciji sa visim svemirom oko nas.Zemlja ce biti opremljena zahvaljujuci pomoci razvijenog svemira da zakoraci u 4 dimenziju, i sve cemo podneti:hladnocu vrucine,budimo pozitivni,konstruktivni nikako destruktivni,agresivni ili plasljivi u odnosu na ljude oko nas planetu i svemir.Uslov su dva kosmicka zakona: da volimo planetu i svemir (Boga) i drugi da naucimo da NASA MISAO STVARA I KREIRA NAS SVET,SUDBINU I BUDUCNOST Galakticka federacija najmocnije vladajuce i upravno telo Mlecnog puta postoji-koliko god se smejete dok ovo citate- i oglasit ce se

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља