четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Најпаметнија старлета свих времена

Аутор: Исток Павловићпетак, 07.12.2012. у 15:00

Хеди Ламар је углавном позната као чувена звезда црно-белог филма. Она је прва жена која је одглумила сцену секса и оргазам, у контроверзном филму „Екстаза” из 1933. У филму се појављује потпуно гола, због чега је у оно време била етикетирана као високо неморална. Вероватно се сећате – у филму „Маратонци трче почасни круг”, Ђенка показује ове сцене Мирку и Кристини, наводећи Хеди Ламар као пример либералне глумице, не би ли их мотивисао да сниме нешто слично.

Оно што, међутим, мало људи зна, јесте да је Хеди Ламар смислила један од кључних патената за пренос сигнала у модерним телекомуникацијама под називом „фреквентно скакање”. Веровали или не, комплетне данашње бежичне телекомуникације – мобилна телефонија, бежични интернет, и све остало направљени су коришћењем ове идеје коју је Хеди Ламар патентирала 1942. године.

Откуд то да се једна глумица „сумњивог морала” бави телекомуникацијама? Па, пре свега, Хеди Ламар је одувек била талентована за математику. Даље, као што то обично бива, старлета се удаје за „тајкуна”. Одмах након улоге у поменутом филму, удала се за Фридриха Мандла, индустријалца, који је тридесетих година био један од најбогатијих људи у Аустрији и који се бавио производњом оружја.

Хеди је у то време важила за једну од најлепших жена на свету, па је Фридрих био екстремно посесиван. Не само што јој је забранио да се даље бави глумом, већ јој је забранио и да излази из куће без њега. Како је описала у својој аутобиографији, Хеди је у том браку практично живела у заробљеништву.

Фридрих није дозвољавао да Хеди остане без његове присмотре ниједног тренутка. Због тога, водио је на све своје састанке са научницима који су се бавили развојем новог оружја. На тим састанцима, Хеди је пажљиво слушала и научила пуно о примењеној науци и телекомуникацијама. С обзиром на то да јој је било забрањено да се бави филмом, своју страст према камери каналисала је у страст према науци.

Овакав брак није могао дуго потрајати, па се Хеди једног дана прерушила у служавку и побегла из куће. Отишла је у Холивуд, где је поново почела да се бави глумом, а прославила се улогом у филму „Самсон и Далила”.

У то време трајао је Други светски рат и Американци су имали велики проблем са даљинским навођењем торпеда. Проблем је био у томе што су Јапанци веома лако налазили фреквенцију на којој се управља торпедом и онда би коришћењем исте те фреквенције торпедо скренули са пута или чак вратили назад на амерички брод.

Хеди се заинтересовала за овај проблем, будући да је из времена свог бившег брака научила све о радио навођењу торпеда. Једног дана, свирала је клавир и пала јој је на памет идеја: зашто се фреквенција на којој се управља торпедом не би све време мењала, као што се на клавиру стално мења фреквенција тонова? Онда би торпедом могао да управља само онај ко зна „мелодију”. Тако се родила идеја о „фреквентном скакању” за пренос телекомуникационих сигнала. Хеди је ову идеју чувала у себи јер још увек није нацртала тачну конструкцију уређаја који би ову идеју спровео у дело.

Једно вече срела је у холивудском ресторану Џорџа Антеила, познатог авангардног пијанисту, који је радио музику за култни авангардни филм „Механички балет”. Џорџ је био велики љубитељ ендокринологије и писао је колумне о женским хормонима у часопису „Есквајер”, које је Хеди волела да чита. Пришла је да се упозна са њим из једног баналног разлога – хтела је да га пита да ли зна како може хормонима да повећа груди. Џорџ нажалост није знао одговор на то питање, али су наставили да причају о другим стварима. Хеди му је испричала за своју идеју о „фреквентном скакању”. Испоставило се да је Џорџ могао да јој помогне – његова музика за „Механички балет” била је састављена од десетина клавира који су истовремено свирали исту мелодију. За потребе снимања те музике, Џорџ је конструисао уређај сличан ономе који је Хеди замислила.

Уз помоћ Џорџа, Хеди Ламар је завршила цео патент и предала га америчкој војсци. Нажалост, у то време патент је био испред свог времена – нису постојале техничке могућности да се угради у торпеда, и пао је у заборав.

Педесет година касније, када је пројектована дигитална мрежа мобилне телефоније, неко се сетио да примени овај давно заборављени патент. Изум Хеди Ламар је омогућио реализацију преноса сигнала у такозваном проширеном спектру. Ово не само да онемогућава прислушкивање мобилних телефона ван мреже већ и решава проблем сметњи и многе друге ствари.

Овај патент, са свим сликама уређаја које је Хеди нацртала, може се у оригиналу видети и дан-данас. Идите на сајт „Гугл патенти” и откуцајте њено име и презиме, видећете га под називом „Тајни комуникациони систем”.

Хеди Ламар је умрла 2000. године, у 86. години. Доживела је да види како цео свет користи мобилне телефоне на темељима њених открића, видела је себе на насловним странама најпрестижнијих научних часописа.

Завршио бих овај текст реченицом којом се завршава Оскаром награђени цртани филм „Рататул”: „Не може било ко да буде велики уметник, али велики уметник може доћи са било ког места”.

 Исток Павловић*

*Факултет за медије и комуникације


Коментари16
94695
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lara Larisa Petrov
Svaka čast starletama, ali sve je to malo problematično . Gospodin Pavlovic u svom tekstu ne navodi da je Nikola Tesla do 1909 prijavio patent iz iste oblasti, ćak iste teme. Poznato je da je gospodin Tesla imao poseban način zaštite svojih patenata, ali , ko zna...
Vojimir Kecman
Znao sam ovo i od ranije, ali nema veze. Odlicno napisan i zanimljivo sklopljen clanak..
Valsimot Valsimot
Bravo Istoce, i za znajne o kompjuterima i posao sa njima. I za pronalazak o kome ste napisali lep i potrebn tekst , kao i tekst "Aleksin cas". Crnjanjski jeodavno napisao " NJegovo velicanstvo slucaj" , misleci da je sve pisano, samo se ne zna kad, gde i kome ce da se dogodi.
Miroslav Kostic
Sjajan tekst, svaka cast, da sam juce umro ne bih znao da su i starlete ucinile nesto korisno za ovaj svet. Ove nase mislim da ni tablicu mnozenja ne znaju.
antony antonijevic
E ovaj sam clanak procitala sa podjednakom paznjom i zadovoljstvom. Iako mi je kao velikom filmofilu dobro poznato ime i prelepo lice cuvene holivudske glumice Hedi Lamar, jer sam "Samsona i Dalilu" gledala vise puta, nikad nisam procitala za ovaj njen naucni izum. Svaka cast Hedi, pored lepote imala je i talenat, pamet i visprenost. Komplimenti i za autora teksta g. Istoka Pavlovica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља