понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:37

Преуређен парк Луке Ћеловића

Аутор: Б. Васиљевићпетак, 07.12.2012. у 22:00
(Фо­то З. Ана­ста­си­је­вић)

Нова пјацета, педесет нових клупа, саднице, уређен травнати простор, као и стазе од штампаног бетона красе јуче отворен Парк Луке Ћеловића смештен код Економског факултета, у близини Главне аутобуске станице на простору између улица Гаврила Принципа, Личке и Каменичке. Парк познатији по томе што се у вечерњим часовима у њему састају љубавни парови добио је сасвим нови изглед, а како најављују надлежни, овај тек обновљени зелени простор надзираће комунална полиција.

– Обнову парка почели смо са идејом да се од површине која је имала негативан имиџ направи простор који ће имати функцију парка и трга. Парк сада носи име Луке Ћеловића, човека који је био један од великих донатора. Желели смо да парк визуелно „отворимо” и осветлимо, зато је изграђена и мања пјацета са идејом да се људи окупљају и парк користе онако како је то свуда у граду – рекао је Владимир Богићевић, в. д. генералног директора ЈКП „Зеленило Београд”.

Према речима Душана Динчића, председника општине Савски венац, Савамала је срце Савског венца.

– Веома смо поносни на овај део наше општине. Када људи дођу у Београд, прво прођу кроз овај парк и врло нам је важно што је он уређен по угледу на светске тргове. Поред посетилаца Београда, овај део важан је и за  велики број суграђана који ту станују. Сада и они имају место где могу да се прошетају, опусте и лепо осећају – каже Динчић.

Студенткиње Економског факултета Бојана Вујановић и Јелена Јевђенић задовољне су обновљеним парком.

– Свиђа ми се нови изглед парка јер више нема оних рупа пуних воде преко којих морам да прелазим да бих дошла до факултета. Повећан је и број клупа па може да седи и по потреби учи – каже Вујановићева.

Појединим решењима у парку, ипак, нису задовољни сви суграђани.

– Надали смо се да ћемо добити простор где ћемо моћи да шетамо псе јер смо то обећање добили још пре две године. Поново смо ове године обновили захтев и потписали петицију, оног тренутка кад је почела обнова. Тај захтев потписало је око стотинак власника паса који живе у овом крају. Рекли су нам да ће то бити решено на пролеће. Ми смо желели простор ограђен за псе, не само да бисмо их ту изводили у шетњу, већ и због безбедности љубимаца, јер се у парку могло наћи свега и свачега – истиче Дејан Лалић, суграђанин који у овом крају живи четрдесетак година.

Како је Владимир Богићевић рекао, упознат је са иницијативом за стварање еко-зоне, односно простора за шетњу и игру паса.

– У претходних годину дана у граду је уређено више од 20 еко-зона. Сматрам да је еко-зона и у овом парку потребна, али само желимо да замолимо суграђане за мало стрпљења, јер је велики број захтева. Верујем да ћемо њихов захтев успети да решимо – објашњава Богићевић и напомиње да ће о парку бринути „Зеленило”, а да ће комунална полиција у наредном периоду појачано надзирати овај простор.

----------------------------------------------

6.669 квадратних метара заузима парк Луке Ћеловића

23 високе и средње високе саднице су посађене и обновљен је травњак

2.120 садница украсног жбуња

Постављено је:

38 специјално пројектованих клупа без наслона

12 са наслоном

20 ђубријера

160 металних стубића како би се заштитила ова оаза
Постојеће светиљке су замењене новим, чиме се знатно побољшао квалитет осветљења парка

----------------------------------------------

Лука Ћеловић Требињац – један од најбогатијих Срба

Лука Ћеловић Требињац, пореклом Херцеговац, био је почетком 20. века један од најбогатијих људи у Србији, водећи финансијер, једна од најутицајнијих личности међу Србима, председник Београдске задруге, велики српски просветни добротвор. Ћеловић је своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету, изузимајући мале легате родбини, што је износило више од 50 милиона динара.


Коментари9
315e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

лош осећај
Ако "2.120 садница украсног жбуња" иоле добије прилику да се развије и порасте, биће то простор достојан сваке, па и најгушће тропске џунгле! Не свиђају ми се клупе у обновљеним парковима (Ташмајдан, Луке Ћеловића) - личе на оне по железничким станицама и пролазима, а не на парковске клупе за одмор. Годинама пишем да клупе треба увући у травњак - у супротном, кад су целе на стази, сметају слободном протоку пешака природним ходом, који морају да их заобилазе и да пазе да не изгазе оне који седе, а они који седе на њима морају да све време пазе да их пролазници не нагазе. Ташмајдански парк је, иначе, велики промашај, нарочито због положаја водоскока и главне стазе.
Misko M.
Cekaj, javni klozet za pse se zove EKO-ZONA!!!!!!!!!!!! Pa ovo je bas urnebesno!!!
Jovanka Voždovčanka
Drveće je, verovatno, moralo da bude proređeno da bi ponuda iz "sfere uslužnog zanatstva" izašla "na videlo".
uzasno ruzno
Estetika ruznog vlada. Parkic lici na rozarijum, betona najvise, hlada nigde, ali posto je najveca frekvencija nocu, verovatno je drvece nepotrebno.
Dejan Dunic
Vidim da u urbanistickom planiranju jos uvek kolo vodi "socijalisticki brutalizam". Ko je dao nalog da se uz pomoc 200 tona betona Zeleni Prostor pretvori u Sivi Prostor? Budiboksnama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља