недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:00

Шекспир и „наша ствар”

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 09.12.2012. у 11:06
Паоло и Виторио Тавиани

Почело је на овогодишњем Берлинском фестивалу на којем су за филм „Цезар мора умрети” славна италијанска браћа Тавиани – Паоло (80) и Виторио (82) освојили „Златног медведа”.

Затим је њихов филм постао и званични кандидат Италије за Оскара и нашао се међу шест номинованих за награде ЕФА Европске академије за филм, а сви ови догађаји заједно чине и велики омаж уметницима који су постали филмски класици, а последњих година чак и у родној Италији били неприметни и помало заборављени.

„Цезар мора умрети” је круна каријере филмских ветерана који су први заједнички играни филм режирали 1967. године („Субверзивци”), а златно доба доживели седамдесетих и раних осамдесетих када су снимили низ запажених дела попут: „Добро јутро Вавилоне”, „Свети Михајло је имао петла”, „Аллонсенфан” ЛАТ, „Ноћ светог Лоренца” или „Падре падроне”, ЛАТ („Ја сам бог отац”), за који 1977. освајају Златну палму у Кану.

Тавиани су опет у центру филмске пажње, а где год је њихов „Цезар мора умрети” био приказан, био је топло дочекан и испраћен и од стране критике и од стране публике, као необични играно-документарни микс који прати постављање Шекспировог комада „Јулије Цезар” на „театарске даске” најстрожије чуваног италијанског затвора, римске Ребибије, у којем казне служе глумци браће Тавиани: убице, дилери, мафијаши и припадници каморе.

Филм се не бави њиховим злочинима већ приказује њихов поглед на питања пријатељства, издаје, моћи, обмане и насиља, што и јесу главна питања овог Шекспировог комада и главне дилеме античких ликова Брута, Касија и Цезара.

Током разговора за „Политику”, вођеном недавно на Малти, браћа још једном поздрављају те своје глумце и кажу: „Када заиста упознате праве затворенике, стварате одређену везу са њима, један вид разумевања. Филмом сниманим у неореалистичкој црно-белој техници желели смо да покажемо и душу тих људи”.

У Ребибији су Паоло и Виторио провели чак шест месеци снимајући пробе и финалну изведбу представе за публику, што и јесте једна од две кључне фабуларне линије филма. Она друга, састоји се од најважнијих призора Шекспировог комада који су филмски изрежирани у инсценираним затворским просторима, ходницима, двориштима, ћелијама.

Намера браће Тавиани очигледно је била да направе паралелу између окрутног, насилног и мачо реалитета Шекспирове драме, и истог таквог реалитета затвора и затвореника. И то је сасвим успело, јер гледалац пред собом види припаднике „наше ствари” (коза ностра) како искрено распредају о части, поносу и поштењу и то на својим завичајним дијалектима, углавном онима из јужне Италије.

На констатацију да овај филм указује и на то да њих двојица и даље поседују невероватан стваралачки ентузијазам, браћа Тавијани су, насмејавши се, одговорила да „могу бити сигурна да их он још дуго неће напустити”, док су одговарајући на питање зашто је баш Шекспир један од њихових главних стваралачких референци, рекли и следеће:

– У шали често кажемо да је Шекспир био и наш отац, брат и наш син. За време нашег детињства, он је био мит. Читали смо његова дела, назирали смо његову величину и за наш рад користили инструменте које нам је он дао. Његова дела су толико доступна да смо увек осећали његову близину, на исти начин на који се осећа близина бриљантног старијег брата. Врло је важно изнова и изнова откривати Шекспира. Сада када смо постали старији, одлучили смо да Шекспира „деконструишемо”, обновимо на другачији начин. Мислили смо да је добра идеја да поставимо његову представу у затвору.

Када их питате зашто баш Шекспиров „Јулије Цезар” а не, рецимо, Дантеов „Пакао”, браћа Тавиани ће вам рећи како је све почело случајно.

– Један од наших пријатеља рекао нам је да у затвору поставља једну представу, као део акције за бољу социјализацију затвореника, и да је због тога ганут до суза. Отишли смо то да видимо и доживели смо чудо које је и нас гануло. У затвору са највишим сигурносним системима гледали смо поставку Дантеовог „Пакла” и видели затворенике, који су и сами у паклу затвора, како се потпуно идентификују са ликовима из представе. Тако смо дошли на идеју да тамо снимимо филм. И то баш на тему из Шекспировог комада, јер смо схватили да можемо да понудимо нешто ново и другачије од оног што знамо из америчких филмова и из америчких затворских прича, кажу Тавиани.

Не крију да им је рад са затвореницима омогућио и стварање извесне блискости и рађање разумевања за те људе. „Чим смо тамо стигли одмах су нам рекли – они  су криминалци, будите опрезни! Међутим, саосећање се брзо пробуди, јер знате да су они ти који пате за све што су учинили.

Питали смо се шта би то могли да урадимо за њих и са њима како би они могли да искажу своју реалност. Мислили смо да „Јулије Цезар” заиста може да буде добар избор, јер сви знају причу о Бруту, о издајици, а у животу су осетили и шта значи прича о моћи, издаји, убиству вође. Они су се лако идентификовали с тим ликовима”, кажу Паоло и Виторио.
У разговору са њима сазнаје се и како су изабрали своје „глумце”.

– Фабио Кавали, искусан позоришни редитељ, који је посветио део свог живота развијајући позориште у затворима, дао нам је прилику да упознамо неке од затвореника. Током аудиција и понављања они су нам говорили своје стварне злочине и своја права имена, а не псеудониме, иако су знали да ће се филм гледати у италијанским биоскопима. Били смо врло изненађени тиме, али смо онда схватили да је и то начин њиховог искупљења, али и свести о неком свом унутрашњем глумачком потенцијалу. Зато када наш глумац-затвореник каже „убићу Цезара”, постоји та искрена бол и свест о сопственој прошлости, сопственим злочинима и гресима, што не би могло да постоји код професионалног глумца нити би комуникација међу актерима могла да буде тако снажно емотивна каква је била међу глумцима-робијашима – кажу браћа Тавиани, додајући да су свесни да многи после гледања филма „Цезар мора умрети”, схватају како је „сложеност људске судбине још увек врло тајанствена”.

Филм „Цезар мора умрети” је на недавно завршеном београдском Фестивалу ауторског филма освојио награду српских критичара, а на редовном биоскопском репертоару (потврђује дистрибутер „Мегаком”) наћи ће се у јануару 2013. године.


Коментари0
4430a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља