четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Посустајање информатичког тржишта

Аутор: Стефан Деспотовићнедеља, 09.12.2012. у 11:18

Укупна вредност српског тржиштa информационих технологија (ИТ) у 2012. години процењује се на нешто више од 400 милиона евра, што представља пад од око три одсто у поређењу са прошлом годином, али упркос томе, у великим софтверским компaнијама које послују у Србији нису песимисти.

Према речима Милована Матијевића, аналитичара ИТ, овакви подаци најпре говоре да ће рекордна вредност од 545 милиона евра, која је постигнута 2008. године, (пре почетка економске кризе) остати недостижна граница још неколико година.

– Када се посматра годишње ИТ улагање по становнику, Србија са мање од 60 евра има нешто јаче тржиште од Македоније, Црне Горе, БиХ. Слична улагања по становнику имају Бугарска и Румунија, али смо у огромном заостатку за својим северозападним комшијама који годишње улажу 200 евра по становнику. Западна Европа, са 800 евра, је недостижна по ИТ улагањима по становнику годишње – наводи он.

Упитан шта је разлог томе и зашто су не само западне, него и многе државе региона испред нас на тржишту компјутера, софтвера и пратеће опреме, наш саговорник одговара да су економска снага једне земље и информатичка улагања у директној спрези.

– Богати највише улажу у информатику и онај ко улаже много у њу има и имаће јаку економију и уређено друштво. Први став је доказан у последње две деценије, а други има све више присталица и добија подршку у земљама које покушавају да се прикључе клубу развијених – објаснио је Матијевић, додајући да је неразвијеност интернет трговине последица, а не узрок садашњег ИТ стања.

Уколико поставимо за циљ да Србија пређе ниво ИТ улагања од 100 евра по становнику, то би значило просечан годишњи економски раст већи од четири одсто до 2015. године. Имајући у виду да ћемо ове године имати пад од 1,5 одсто БДП-а, а следеће скроман раст од свега два процента, ниво улагања од 100 евра по становнику чини се као далека будућност.

У највећим светским ИТ компанијама, којe послују у нашој земљи су, међутим, оптимисти. Како је за „Пoлитику” објаснио Борко Ковачевић, директор маркетинга за јужни Балкан, српско тржиште нуди велики потенцијал, који ће се пре или касније реализовати. Међутим, и он признаје да ствари тренутно иду спорије него што сви желимо.

Обим пословања сервиса, маркетинга и продаје ове компаније у Србији 2010. године био је око 40 милиона евра. Две године касније готово да се ништа није променило.

– Ништа се битно није променило у односу на 2010. годину упркос изазовима са којима се сусрећемо. Наше пословање је стабилно. Стање у Србији не посматрамо као кризно и са дозом песимизма, већ као услове у којима се послује дуже време и где постоји могућност за раст и развој – каже Ковачевић.

Што се тиче сивог тржишта и пиратерије и тога колико она отежава пословање свих који легално раде, он каже да пиратерија јесте важно, али није централно питање канцеларије „Мајкрософта” у Србији. Према последњим подацима, врло висока стопа пиратерија од 72 одсто, смањена је за два процентна поена, а у периоду од 2006. до 2011. године смањена је укупно за шест процентних поена.

– Смер је добар, али тренд треба додатно убрзати и у том процесу видимо кључну улогу државе будући да Србија и даље заостаје за већином земаља у региону – закључује Ковачевић, не прецизирајући у којој мери „Мајкрософт” утиче на малопродајну цену свог софтвера у Србији.

Да је потенцијал ове привредне гране велики, без обзира на све, потврђују и у компанији „Асеко”, која се бави развојем софтверских решења, а у Србији послује од 2008. године и има око 500 запослених.

– Допринос ове индустрије развоју српске привреде расте из године у годину, пре свега захваљујући њеном великом извозном потенцијалу. Према неким подацима, прошле године је из Србије извезено софтвера у вредности од око 200 милиона евра – објаснио је Владан Атанасијевић, члан Управног одбра ове компаније, додајући да развој софтвера у Србији може да буде користан за спречавање такозваног одлива мозгова.

– Реч је о високо конкурентним производима и услугама које спречавају одлив младих и образованих из Србије, не загађују околину и не захтевају увоз сировина. Инжењери из ове области тренутно су међу најтраженијим како код нас тако и у иностранству, јер знања која поседују су глобално препознатљива и лако је променити фирму, град, државу или континент, а у ствари радити исти посао – закључује Атанасијевић.

Софтвер и економија

Сваки евро од продаје софтвера генерише додатних 1,25 евра прихода за услужне информатичке фирме. Приходи од продаје софтвера и услуга повећавају и приход у дистрибутивном каналу хардвера.

– Наравно да не изненађује што софтвер има такав утицај на економију. Постао је незаменљив продукциони алат предузећима и организацијама у свим секторима. Информационе технологије су такође критична компонента у свему, од телефона до аутомобила, од забаве до науке. Али, будући раст софтвера у Србији зависиће од ваљане заштите интелектуалне својине, софтверске легалности и свакако економског стања – кажу у „Мајкрософту”.

Из „Асека” поручују да се Србија не може упоређивати са Индијом и Кином, као глобално највећим извозницима развоја софтвера, што многи чине.

– Нас има седам милиона, а један образовни систем Индије, сваке године одшколује више од 100.000 инжењера из ове области. Наша предност је у квалитету, а не у квантитету, када је у питању развој софтвера – наводе у „Асеку”.


Коментари0
da2d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља