уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:18

ХАЗУ својата Мирослављево јеванђеље

Аутор: Милан Четникнедеља, 09.12.2012. у 11:39
Професор Ђорђе Јанковић

Мирослављево јеванђеље, најзначајнији и најлепши српски рукописни споменик, проглашен је за „дјело писано хрватском ћирилицом и старославенским језиком хрватске редакције”!

То је обзнањено на међународном научном скупу „Хрватска ћирилична баштина”, одржаном  крајем прошлог месеца у Загребу, под окриљем Хрватске академије знаности и умјетности, а поводом петстоте годишњице ћириличног „Дубровачког молитвеника”, штампаног у Венецији 1512. године. Ово клептоманско откриће промовисао је један од учесника скупа, Кристијан Кухар са загребачког Старославенског института.

Већ две деценије хрватски језикословци и историчари средњовековља присвајају овај култни српски спис настао под покровитељством Немањиног брата, хумског кнеза Мирослава. Један од њих, Милко Брковић, историчар из Завода за повијесне знаности ХАЗУ и професор Мостарског свеучилишта, тврди да је језик Мирослављевог јеванђеља „хрватска редакција старославенских глагољских књига”.

Међутим, својатање чувеног јеванђеља само је сегмент хрватских аспирација на читаво средњовековно српско културно наслеђе у Босни, Херцеговини и Далмацији.

„Ова хрватска чежња континуирана је на аустријску културну политику у Босни и Херцеговини”, сматра археолог Ђорђе Јанковић, професор на Академији за конзервацију и рестаурацију СПЦ. Један од кључних потеза у стварању „босанске” нације и културе било је преименовање историјског босанско-херцеговачког и приморског (далматинског) писма, ћирилице, у „босанчицу”. За надгробне споменике, мраморове, скован је дотад непознати термин „стећци”. Тако су ћирилични натписи на мраморју постали епитафи писани „босанчицом на стећцима”.

А од деведесетих година прошлог века хрватски аутори замењују термин босанчица изразом „хрватска ћирилица”.

Овај, пре свега ментални, страховити заокрет у односу према омраженој ћирилици, пред широм публиком настоји се оправдати на прилично духовите начине. Тако се истиче супремација „трописмене” хрватске културе (латиничне, глагољичне и ћириличне) над другим европским националним, „једнописменим” културним корпусима. А хрватски аутор Винко Грубишић, смело и искрено тумачи да је разлог хрватског отпора према ћирилици „страх од препознавања себе у другима”.

Даље, амбициозни хрватски иноватори морали су се одрећи теза великих имена српскохрватске лингвистике, католика, Ватрослава Јагића и Милана Решетара. Јагић је установио да средњовековни глагољички корпус припада хрватској филологији, а ћирилични српској, а Решетар је објаснио откуд разлике у српској ћирилици западно и источно од Дрине.

Дубровчанин Милан Решетар је утврдио да тип српске ћирилице који је назван босанчицом потиче с двора краља Драгутина Немањића, односно да је реч о брзописној ћирилици. Користила се за исписивање повеља, посветних натписа и епитафа на мраморју, а одликују је лигатуре (спајање слова) и скраћивање речи што је обележавано титлама (знацима за испуштена слова).

Хрватски жал за Мирослављевим јеванђељем лако је разумљив кад се има у виду да су многи најстарији српски ћирилични артефакти похрањени по хрватским збиркама и музејима.

Такав је случај с Поваљским прагом (12. век) који се налази у сплитском Музеју хрватских археолошких споменика или с Хумачком плочом, такође из 12. века, која је 1867. године била узидана у зграду фрањевачког самостана у Хумцу код Љубушког, а данас се налази у музејској збирци овог самостана. Оба поменута епиграфа описана су у четвртом издању књиге Бранкице Чигоје

„Најстарији српски ћирилски натписи”, објављене пре четири године у Београду.

На наше питање зашто академска заједница Србије прећуткује ове и сличне провокације које стижу из Хрватске, наш саговорник, професор Јанковић, одговара: „Не постоје одговарајући академски изрази којима би изразио своје мишљење о овдашњој академској заједници”.

Глагољаши пишу ћирилицом

Илустративан пример хрватског присвајања ћириличних споменика је ћирилични натпис уклесан у камену, нађен 2003. године на локалитету Подворнице у Лиштанима код Ливна. Археолошким захватом на локалном гробљу откривена је плоча са следећим, мајсторски урезаним текстом:

„Овде лежи поп Тјеходраг који је имао пет синова и сви су убијени у истој години”.

Хрватска ауторска тројка, тумачи налаза, датирали су овај епиграф у 12. век и утврдили су да је реч о хрватском „попу глагољашу”. Будући да је већ тада католичким свештеницима била строго забрањена женидба, поменута тројка извела је мисаони дриблинг: „Као нелатински свећеник могао је имати дјецу са законитом супругом на ваљан, али не и на допуштени начин”.

Међутим, како објаснити да католички „нелатински” свештеник (који се не користи латиницом већ глагољицом) има епитаф исписан ћирилицом? И ту је нађен соломонски излаз из ребуса: попу Тјеходрагу ћирилица је служила за „свакодневну употребу”!


Коментари76
4572a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Stefanovic
Vrlo interesantno: Do juče su razbijali ćirilične table, a sad slave "hrvatsku" ćirilicu, a to je možda i zbog toga, što nemaju niti jedan originalan hrvatski artefak južno od reke Save! Ne znam kako će falsifikovati popise stanovništva u Dalmaciji i Dubrovniku pre samo 110 i 120 godina, kada se velika većina izjašnjavala kao Srbi koji govore srpskim jezikom!? Možda je dobro što se ovako nešto dešava, jer od toga nema boljih dokaza, da su njihovi mentori (Vatikan, Berlin i Beč), te falsifikate i laži poturali uvek na štetu Srba i Srbije! Ostaje samo pitanje, kako će srpske institucije reagovati na ove naj novije falsifikate, a s'obzirom na mizerno delovanje SANU, povodom sličnih stvari koje se dešava od njenog osnivanja (od Srpskog učenog društva, pa preko Srpske Kraljevske Akademije, pa sve do SANU ( njegovog istorijskog institita i odeljka za "Vizantologiju")! Ako u obzir uzmemo da su prvi naši đaci u inostranstvu skolovani po tom i takvom (anti-srpskom programu, sve je jasno!?!
Bobi Laforce
Pošto nemaju svoje, kradu naše. Jadni i bedni!!!!
Станимир
Ружице, љубим руке. Они ово раде јер смо ми направили места да се они угурају у ред. Да ми поштујемо себе овога не би било. Пишите ћирилицом ако је српска а не хрватском латиницом.
qq jasta
@gen, sve bi to bilo sjajno da se ne tretirate kao Persijanci umesto Sloveni, tako da sikter, dvostruko.
Gen i genetika
Zaista jesu li Hrvati postali od Srba ili Srbi od Hrvata. Samo jedan podatak dobijen znanstvenim istraživanjem.Slavenska grupa R1-a je najzastupljenija u Hrvatskoj sa 34.30% a u Srbiji sa 24,60 %.Haplogrupe I1b(po novom 12 a) najzastupljenija je u Hercegovini,Dalmaciji i otocima i do 70 %.Takva koncetracija nije zabilježena nigdje u Europi.
Nikola
to samo govori da su hrvati cistiji Srbi od Srba u Srbiji.. hahahha crno da crnje ne moze (tj da su se manje mesali sa okolnim stanovnistvom od Srba u Srbiji koji su se vise integrisali sa okolnim stanovnistvom po dolasku turaka na balkan, jer je za vreme Srbske drzave mesanje Srba i ne Srba bilo zabranjeno)
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља