среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:18

У грофовској соби сричу прва слова

Аутор: Јеленко Слатинацпонедељак, 10.12.2012. у 15:00
Основци испред бившег летњиковца грофа Марка Пејачевића (Фото Ј. Слатинац)

Јарковци код Инђије – Градећи половином деветнаестог века летњиковац на свом мајуру у данашњем селу Јарковци, гроф Марко Пејачевић није могао ни да замисли да ће у 21. веку у његовим собама учити основци, да ће место где су живели његови бироши бити село са 600 становника, а да ће главни у његовом дворцу бити паор Драган Стојановић, председник Месне заједнице Јарковци.

Данас је летњиковац грофовске породице Пејачевић, на крај села у шумарку, поред Јарковачког језера, најважније место у селу. Ту је сеоска амбуланта, стан пензионисане учитељице Милице Зорић, а у приземљу две учионице. У једној пет ђака и учитељица Снежана Дошеновић, а у другој 12 основаца, први и трећи разред, са учитељицом Татјаном Лемајић.

– Учимо. Овде прваци, у грофовој соби сричу прва слова – каже Татјана Лемајић.

У трећој соби у приземљу је дечје обданиште. Дворац ври од дечје граје. Тако је од Другог светског рата, када је неко у срезу инђијском одлучио да стари дворац окречи у и у њега усели школу. После је отворена амбуланта, па месна канцеларија, а онда и канцеларија Месне заједнице Јарковци. Тако је дворац из времена Аустроугарске монархије, знак богатства и грофовског расипништва, постао најважније место у селу.

Дворац у шумарку поред Јарковачког језера, у идиличном амбијенту, гроф Марко Пејачевић је подигао по жељи своје болесне кћерке, а онда га 1870. године изгубио на коцки. Међутим, на наговор своје супруге и заклињање кћерке, гроф је поново сео за коцкарски сто и није одустајао док га није повратио.

– О дворцу се овде не зна много. Зна се да је овде у то време било бирошко насеље, а да данас село Јарковци има око 600 становника, од којих су већина досељеници и избеглице. Овде је доскора било двоје-троје деце за школу, сада их у школи има 17 и исто толико у вртићу. Да је живот у Јарковцима ухватио замах потврђује и чињеница да ће дворац бити коначно саниран и уређен. Школа, обданиште и амбуланта остаће у дворцу, али ће он лепше изгледати. После Другог светског рата на дворцу је само саниран кров – каже нам учитељица Снежана Дошеновић.

Летњиковац је спој градске и сеоске архитектуре са великом терасом окренутом према језеру, са кога стално дува поветарац, а тик уз дворац је шума. Пошто школа нема фискултурну салу, ђаци и учитељице на часовима физичког иду у шетњу, да удахну свеж ваздух са језера, на коме риболовци уживају у богатом улову.

Млади Јарковчани кажу да им је у дворцу лепо, само да се окречи. За Катарину Карановић, Марка Бобића, Данијелу Мартиновић, Новака Гајића и Ању Радуловић дворац је само школа, у којој им је, кажу лепо, посебно кад са учитељицама изађу у шетњу, у шумицу поред језера.

– Нама је овде стварно лепо, немамо салу за физичко, али зато имамо простора за шетњу и игру, тако да деци баш ништа не недостаје. Очигледно је да је гроф знао да се овде може мирно одмарати и шетати, па је ту саградио дворац – каже учитељица Тања Лемајић.

Док одлазимо из Јарковаца, на крају села остаје дворац, неуређен, али и такав делује лепо. Да није постао школа, био би идеалан за туристичке обиласке. Међутим, Јарковчанима је важно да имају школу, дечји вртић, амбуланту...


Коментари5
f7399
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гојко Дошен
Веома сам пријатно био изненађен кад сам видео дворац где сам завршио основну школу која је отворена 1958 г.Двокатница како смо је звали била је дивна грађевина са још лепшим парком где су биле мермерне статуе са фонтанама.Нажалост све је оронуло и запуштено ,наводно налази се под неком државном заштитом чекајући тоталну пропаст.
malo pitanje
A da se izgradi nova zgrada za skolu i ambulantu, a da se 'dvorac' preuredi u turisticku ponudu koja bi zaposlavala lokalno stanovnistvo i bila izvor prihoda za njih. Steta je da ima ovu namenu. Ali, naravno, trebalo bi da neko izgradi skolu... Ko bi to mogao biti?
olivera nedeljkovic
Idilično sročena priča, samo da se na slici ne vidi da od rata niko ni dinar tu nije uložio. Možda da to lepo vratite nalednicima grofa, pa da oni obnove ono što se godinama koristilo. Deca imaju pravo na normalnu školu i vrtić. Neka lokalna zajednica uloži malo u decu, a ne da im još grof Pejačević brine o deci.
gram gram
a neko vracanje otete imovine mozda ?
Драган
Ова зграда висе личи на рушевину него на неки "дворац".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља