четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:22

Музеји нису место где станује прашина

Аутор: А. Цветићанинпонедељак, 10.12.2012. у 22:00
Александра Савић (Фото Приватна архива)

У Националној галерији у Лондону у одељењу за односе са јавношћу запослено је 24 особе. Према истраживању из 2009. само 33 одсто музеја у Србији имало је службу за ову делатност. Најчешће је то једна особа, осим Етнографског музеја у Београду са два кустоса која имају овакво задужење, подаци су који се могу прочитати у књизи „Музеји у јавности, јавност у музејима” ауторке Александре Савић, запослене у Природњачком музеју у Београду управо на пословима пи-ара (реализовала више од 40 изложби и пројеката).

– Односи музеја с јавношћу су одувек постојали, али су еволуирали и усавршавали се у складу са променама у друштву и средствима за информисање – каже ауторка, а на наше питање како се јавила идеја да напише штиво намењено кустосима, новинарима, стручној јавности, додаје да је књига сублимација специјалистичког рада о музејском пи-ару који је одбранила на Економском факултету.

Основна намера јој је била да укаже да су односи с јавношћу заузели веома битно место у савременом пословању музеја.

У поглављима о музејима као институцијама културе, специфичностима пи-ара у њима, али и начинима савременог музејског маркетинга, различитим начинима спонзорства, примерима из праксе, виши кустос Александра Савић апострофира тезу да „музеји будућности нису постојани и непомични маузолеји са прашњавим предметима на стакленим полицама у којима се деца ућуткују како се не би реметили мир и тишина”.

Ауторка истиче да је појам музеја као светилишта викторијанског времена „застарео, прашњав и плеснив”, одавно превазиђен.

– Пред музејима је тежак задатак. Морају да раде на привлачењу публике. У постмодерном времену убрзани темпо живота фаворизује забаву и разоноду више од научне и културне просвећености. Конкуренти музејима за пажњу нису само други музеји него електронски медији, ТВ, филм, интернет, мобилни телефони, спортска такмичења, једном речју едутејмент (edutainment – кованица настала спајањем термина образовање и забава), али и тржни центри, ресторани... те је у том духу потребно схватити реорганизацију музеја.

 Често се пише како Народни музеј годинама не ради, а то није тачно. Има повремене квалитетне изложбе, гостује у другим просторима, сналази се. У његовом фоајеу је тренутно изложба Паје Јовановића, али, публика не перципира ту врсту изложбе. Оно што не ради јесте стална поставка на првом спрату, због лошег стања зграде, али, чак и да ради, колико нас би заиста отишло да је погледа – пита се наша саговорница и додаје да су важнија питања – зашто су зграде у којима су музеји (барем они који их имају) у очајном стању и зашто многи музеји немају властиту зграду, укључујући и Природњачки?

– Највелелепније зграде у Београду користе се као места где се води политика, или су то пословне зграде. То значи да нам је политика изнад културе и наслеђа, а то је тужно и требало би да је обрнуто.

---------------------------------------------------

„Ноћ музеја” је добар бренд

– Манифестација „Ноћ музеја” је добар бренд. Проблем је што је базирана на проводу за једно вече, и што се публика за ту ноћ „засити” музеја за наредну годину – сматра Александра Савић и додаје да се та ноћ дешава у готово идеалним условима, крајем маја и суботом.

Наша саговорница истиче да су у манифестацији „Ноћ музеја” основни производ изложбе или појединачне инсталације, приређене само за то вече: нетипичне, луцидне и креативне, које се базирају на доброј забави.

– Очигледно је да публика жели нови квалитет у музејима, нови доживљај, нетипичну поставку, да у „озбиљној” установи доживи нешто необично и нешто научи. Проблем је што музеји не могу дугорочно да функционишу на бази атракције – сматра Савићева.


Коментари0
b68d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља