среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Неуставна легализација

Аутор: М. Авакумовићуторак, 11.12.2012. у 12:30
На тапије многи ће морати још да сачекају (Фото А. Васиљевић)

Уставни суд Србије оценио је да поступак легализације објеката у Закону о планирању и изградњи није у сагласности са Уставом. Законодавцу је оставио рок од шест месеци да исправи оспорене законске одредбе.

Истом одлуком Уставни суд је одбацио захтев за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба Закона, наводи се у саопштењу суда.

Према мишљењу суда институт легализације, сам по себи, није у супротности са Уставом, али је јесте начин на који је то урађено.

Уставни суд је одложио објављивање те одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њеног доношења, како би законодавцу пружио могућност да у том року поступак легализације уреди на начин који ће бити сагласан Уставу.

Овај суд је у решењу о покретању поступка за оцену уставности делова закона који се односе на легализацију поставио два питања. Прво, да ли је законодавац прописујући начин, услове и рокове за легализацију противно начину и условима изградње које је утврдио истим законом и прекршио уставни принцип владавине права у делу који се односи на повиновање власти Уставу. Друго, да ли је законодавац прописујући садржину и врсту техничке документације потребне за грађевинску и употребну дозволу на начин који одступа од концепта закона, прекршио принцип једнакости грађана пред Уставом и законом.

Према том закону рок за подношење захтева за легализацију истекао је 11. марта 2010. Са Дирекцијом за грађевинско земљиште уговори за плаћање накнаде за уређење земљишта требало је да буду закључени до 30. јуна 2012. године. С тим што је касније важење попуста продужено на 2015. годину. Они који су зидали породичне куће површине до 100 метара квадратних и тако решавали стамбено питање остваривали су попуст од 99 одсто за накнаду за уређење грађевинског земљишта. Док је број докумената потребних за добијање грађевинских дозвола умањен.

Министарство је иначе у међувремену сачинило нови Нацрт закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, а јавна расправа траје до 11. децембра. Министарство ће предложити да се пред посланицима Скупштине Србије овај лекс специјалис нађе по хитном поступку. Намера законодавца је била да омогући грађанима да своју имовину ставе у функцију и под хипотеку као начин обезбеђења при узимању кредита.

У најкраћем овим предлогом се бесправним градитељима омогућава да за 100 евра у катастру упишу власништво на објекту и земљишту, без плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта. Да ли ће ослобађање бесправних градитеља плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта бити предмет нове оцене Уставног суда, остаје да се види.

Стална конференција градова и општина (СКГО) је предложила да катастарска легализација за пословне објекте као и за објекте за обављање занатске делатности буде ограничена на површину до 100 метара квадратних.

Такође, СКГО тражи да у катастру уз уписан објекат стоји забелешка не само да је укњижба урађена по лекс специјалису, већ и да није издата грађевинска и употребна дозвола и да је власник обвезник плаћања накнаде за уређење земљишта. Ту накнаду би власници плаћали ако желе да продају објекат, да га реконструишу или надзидају.

Градови и општине залажу се и за правну заштиту трећих лица, да уколико пропусте рок за жалбу имају од годину до три године времена да покрену судски поступак за накнаду штете настале уписом својине на земљишту испод нелегалних здања, које је претходно било у њиховом власништву. Сталан конференција градова и општина предлаже Влади Србије да приступи изради новог, свеобухватног концепта легализације, који ће подразумевати измене више закона о планирању и изградњи, о државном премеру и катастру, порезу на имовину...


Коментари8
b2c7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Zakon koji predlazu uopste ne regulise legalizaciju, procitajte nacrt ! Inace sam nacrt tog zakona je katastrofa i ne daj boze da ga usvoje ovakvog ! Procitajte primedbe Agencije za borbu protiv korupcije na njenom sajtu ! Zamislite da se ovim nacrtom zakona omogucava upis prava svojine na zemljistu ispod nelegalnog objekta koje je u vlasnistvu trecih lica, u korist vlasnika objekta, a da se pre toga vlasniku zemljista ne isplati ustavom zagarantovana trzisna nadoknada ! To mora da padne pred Ustavnim sudom ! Ne mogu se jednoj kategoriji lica davati prava tako sto bi se ta prava oduzela drugima !
Запањени
Како уопште неко може да тврди, као извесни "Јовановић" да је Веља Илић у праву? Укојој то још држави кажњавају и јавно исмеју оне који поштују законе, за дебеле паре, а награђују оне који их крше? Шта је друго опраштање дивље градње, мимо свих правила? Па није то доста, него хајде и да их ослободимо доприноса! Ја сам платио у Београду за реконструкцију поткровља, унутар постојећих габарита зграде, 320 евра по квадрату, унапред, да нисам још ништа озидао! Уставни суд је потпуно у праву; нека нађу алтернативни начин да сви који су бесправно зидали плате свој део, или ћемо ми "легални" тражити правду ако треба и у Стразбуру!
toske
Neki koji su platili građevinsku dozvolu traže da im država vrati pare . Ko će nama koji smo godinama kroz platu odvajali za stanogradnju a te stanove nikad nismo dobili (otkupili za 300 dm.) ??
Legalizacija - šta je to?
Legalizacija ? Šta je to ? Nije li to naknadno uređenje građevinskog zemljišta? Šta ima da mi naknadno uređuju, kad je kuća davno sayidana, a sve smo uredili sami, raskrčili zemljište, nasuli put, dovli struju, iskopali septičku jamu. MI uredimo zemljište, a oni će da dođu da nam to naplate. Zar nije zasterelo to naknafždmo uređenje građevinskog zemljišta ? Koji je opšti rok zastarelosti? I da li je prekid zastarevanja ako ja nešto njima potpišem?
Srđa Zlopogleđa
Jovanoviću, nisi u pravu.Ja sam pravio kuću, mešao beton i sve ostalo, ali sam morao predhodno debelo da platim sve što je trebalo zaključno sa građevinskom i upotrebnom dozvolom za kuću čak i za koš sa svinjcom 8 x 2 metra.Samo za sklonište morao sam platiti 10% od vrednosti kuće.Ako vi, prekršioci zakona, treba da budete nagrađeni, onda nama poštovaocima treba barem vratiti ono što smo dali.Čak i tada bili bi oštećeni, jer nas država izjednačava, što nema nigde u svetu.Zakon za sve!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља