четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Банке поново траже процену хипотеке

Ових дана доспева талас хипотекарних кредита који су одобрени крајем 2009, а банке су корисницима послале обавештење да ће бити извршена процена њиховог стана и да ће их то коштати од 50 до 100 евра.
Аутор: Kamatica.comчетвртак, 13.12.2012. у 22:00

Куповина стана на кредит, поготово када се на тај стан ставља хипотека, са собом носи многе трошкове у будућности на које грађани не рачунају. Такав је трошак управо – процена вредности хипотеке.

Како ових дана доспева талас одобрених хипотекарних кредита који су одобрени крајем 2009, корисницима тих кредита банке су послале обавештење у коме стоји да ће бити извршена процена њиховог стана и да ће их то коштатиод 50 до 100 евра.

То је трошак на који многи нису мислили, пре свега зато што су већ једном платили проценитеља вредности некретнине у моменту када су подизали кредит.

Чињеница је, међутим, да се ради о редовној процедури коју је 2008. увела Народна банка Србије. Наиме, 2008. Народна банка Србије изменила је Одлуку о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки, којом је свим банкама наметнула обавезу да најмање једном у три године ажурирају податке о вредности некретнина које су узете под хипотеку као залога за стамбене кредите.

Шта то практично значи?

Свака банка која даје хипотекарни кредит, као гаранцију тог кредита узима хипотеку на некретнину. Неопходно је да вредност те некретнине буде једнака, или већа од вредности кредита, како би банка у случају да клијент не може да врати кредит била осигурана да ће новац који је дала продајом те некретнине вратити.

Уколико банка не уради процену, Народна банка захтева да се тај кредит квалификује као ризичан, што као последицу има захтев да банке издвајају много већа финансијска средства за обезбеђење кредита.

Гледано са стране стабилности система, та одлука Народне банке потпуно је оправдана. Стамбени кредити су дугорочни, период отплате је чак 20 или 30 година, и јасно је зашто комерцијалне банке коједају те кредитеморају да пруже неки доказ, да некретнине које имају као гаранцију тих кредитавреде колико и дати хипотекарни кредит.

Потребно је да банка зна може ли да рачуна на враћање тих кредита, јер и она има обавезу према штедишама који су положили новац у банци.

Једини проблем у читавој причи јесте што прописи Народне банке не прецизирају какав доказ о вредности некретнине грађани треба да поднесу банци, односно ко сноси трошак поновне процене вредности хипотеке. То практично значи да је НБС ту одлуку препустила комерцијалним банкама. Оне у складу са својом пословном политиком одлучују да ли ће им довољан доказ о вредности хипотеке бити на пример, последње решење о порезу на имовину, као што је то случај у неким банкама, решење независног проценитеља који власник стана мора да ангажује и плати или ће клијенту само зарачунати трошак процене коју је сама банка организовала.

Таква ситуација, међутим, клијента не оставља немоћним. Приликом избора банке и кредита, ви као клијент имате право на све информације у вези сатренутним, али и будућимтрошковимакојеноси хипотекарни кредит.

Готово све банке, поштујући Закон о заштити корисника финансијских услуга,на својим интернет страницама имају у условима кредита јасно истакнуте трошкове процене вредности непокретности која је предмет хипотеке, као и податак о томе ко сноси тај трошак.

Дакле, приликом куповине стана немојте се бојати да поставите та питања. Бирајте банку која у перспективи наплаћује мање трошкове и која неће баш сваки трошак одржавања кредита који вам је дала пренети на вас.


Коментари0
8bacc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља