уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Спонтаност

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 14.12.2012. у 22:00
(Срђан Печеничић)

Када се у различитим психолошким теоријама описује каква би идеална личност требало да буде, наглашава се да би требало да буде спонтана. То јесте разумљиво, јер је нечија спонтаност знак да је у складу са самим собом. Спонтано изражавање јесте особина оних људи за које кажемо да имају интегрисану личност.

Али зар нису управо деца природно спонтана, јер се изражавају у складу са тим шта осећају и шта желе? Ова врста спонтаности има негативно значење зато што деца својим изражавањем често крше различите друштвене норме. Зато ову дивљу спонтаност зовемо импулсивност. Она означава да дете или одрасли реагује у складу са својим унутрашњим импулсом, отписујући неке битне аспекте стварности, осећања других људи или друштвене норме. Спонтаност има позитивно значење, јер подразумева изражавање у социјално прихватљивим оквирима. Током култивисања импулсивности особа у својој личности интегрише важне социјалне норме и вредности. Зато што га сачињавају аутоматизми које развијамо током социјализације, спонтано понашање није природно понашање.

Неспонтаност је када је особа задржана, када је у грчу и када се контролише. То се дешава када или постоји конфликт између особе и спољашњег света, или постоји конфликт унутар особе – између два дела њене личности.

Спонтаност је повезана са опуштеношћу, како у телу, тако и у мислима. Зато је спонтаност повезана са духовитошћу, јер опуштени људи могу да се играју са својим менталним представама, правећи нове асоцијације између њих. Спонтаност је основа за стваралаштво, креативност.

Постоји разлика између спонтаности унутар социјалног круга људи са којима је неко близак и спонтаног понашања у јавности. Људи себи углавном дозвољавају спонтаност у оквирима блискости, а у јавности се понашају самоконтролисано, јер носе психолошку маску. Разлог за то је што не знају како би на њихово спонтано понашање могли да реагују људи које не познају, тако да се устручавају да се опусте. Ипак је могуће бити спонтан и у јавности на један социјално прихватљив начин.

Зато што су спонтани људи прихватили себе, у друштву су опуштени и духовити, што их чини омиљенима. Они се препуштају токовима унутрашњих асоцијација и слободно се изражавају, без вређања других. У друштву спонтаних је пријатно и никада досадно тако да не долази до засићења. Када је неко опуштен и спонтан, он друге позива да се исто тако опусте и ослободе у његовом друштву. Спонтани не само да показују да су себе прихватили, већ и другима показују да их прихватају.


Коментари0
39a02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља