среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Хашки трибунал залужио гнушање

Аутор: З. Радисављевићнедеља, 16.12.2012. у 11:37
Са јучерашње Скуптине Удружења књижевника Србије (Фото: Т. Јањић)

У сали општине Стари град одржана је редовна годишња Скупштина Удружења књижевника Србије. Усвојено је протестно писмо јавности, које је упутило Књижевно друштво Косова и Метохије, у којем се, између осталог, каже: „Позивамо све  политичке странке да буду  свесне одговорне улоге која им је дата, да буду јединствене у очувању целовитости Србије и стану уз српски народ на Косову и Метохији који живи у гету, који се усамљено батрга у неравноправној борби са светом.

Ко је то стао уз њих недвосмислено? Да ли је довољан изговор да садашња власт мора да спроведе оно што је претходна прихватила као обавезу? Шта заправо значи флоскулa да Европа нема алтернативу, кад знамо да само смрт нема алтернативу, а из такве Европе је у Србију стигло превише смрти”.

Са  највећим гнушањем, каже се у писму, српски писци протествују због селективне правде коју Хашки трибунал годинама спроводи.

Радомир Андрић, председник УКС, подносећи извештај о раду, истакао је да су на овогодишњим Београдским међународним сусретима писаца посебну пажњу посветили књижевностима и књижевницима из окружења: Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Републике Српске (БиХ), Бугарске, Румуније, Италије, Грчке, Турске, Мађарске, јер је јасно да без духа толеранције и узајамности нећемо моћи да изађемо из овог нашег „балканског теснаца”.

И Андрић је коментарисао срамне одлуке Хашког трибунала: „Убеђен сам да већина писаца и интелектуалаца у Србији тежи да каже макар део своје истине и да се суочи са свеколиким сопственим недоумицама и зебњама пред новим понижавајућим суђењима и пресудама Хашког трибунала, нарочито предводницима геноцидног прогона српског живља из Книнске крајине – хрватским генералима Маркачу и Готовини.

Такође, узнемиравајућа је одлука тог међународног суда да ослободи кривице Рамауша Харадинаја, чији су злочиначки трагови над српским народом на Косову и Метохији неизбрисиви и неопростиви”.

Луне Левајац је истакао да држава даје само једну трећину потребних средстава за рад УКС. Запослени, због тога, последња четири месеца нису примили плату. Драган Мраовић је рекао да нема смисла тражити паре од Министарства културе, када чланови УКС не плаћају редовно чланарину. Од око 1.800 чланова – чланарину редовно измирује само петина чланова.

Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник „Књижевних новина”, упозорио је на тежак положај овог књижевног гласила. Недавно су исељени из просторија у којима су били више од педесет година, а ове године су успели да објаве само осам бројева.

Живорад Ајдачић сматра да је Закон о култури, донет 2009. године, превазиђен, мада није много ни коришћен, и да су измене неопходне. Критиковао је и начин додељивања националниох пензија и откупе књига. Због тешког материјалног положаја УКС, Милоје Поповић је предложио оснивање Одбора за развој, који би бринуо о материјалном положају УКС.

Поповић је, такође, предложио осниивање Академије књижевника, јер је однос САНУ према писцима, и предлозима УКС, недопустив.

У свечаном делу Скупштине, Радомир Андрић је уручио повеље за животно дело, које су ове године добили: проф. др Миодраг Сибиновић, академик Жарко Ђуровић, Радован Бели Марковић, Злата Живадиновић и Миро Вуксановић.

Уручене су и Спомен-плакете (медаље са ликом Симе Матавуља, рад Остоје Балканског): Угљеши Рајчевићу, Даринки Вучинић, Даници Андрејевић, Радомиру Путниковићу, Николи Цинцар Попоском, часописима „Савременик” (Београд), „Буктиња” (Неготин), „Стремљења” (Приштина– Београд), „Књижевни живот” (Темишвар), Македонском информативном и издавачком центру (Панчево) и Банатском културном центру (Ново Милошево).

Награду „Милан Ракић” добио је песник Милоје Дончић. Жири, у саставу: Радомир Стојановић, Мирољуб Тодоровић, Зоран М. Мандић, Петар Жебељан и Адам Пуслојић (председник), једногласно је одлучио на награда припадне Дончићу за књигу „Копљарница”, у издању „Апострофа” из Београда.

Тематски део Скуптине УКС био је посвећен 50. Београдским међународним сусретима писаца. Ову манифестацију, која догодине обележава пола века од оснивања, биће тешко успешно организовати, у постојећој беспарици.


Коментари1
be832
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Đorđe
Nije mi jasno, da li je ovo saopštenje neke političke partije ili Udruženja književnika?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља