уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Запостављен локалитет Винче

Аутор: Љ. Петровићнедеља, 16.12.2012. у 22:00
Заштићена пронађена пећ на налазишту Винча

Када најмање очекујемо, Винча нас изненади неком фигурином која „истрчи”. Недавно је пронађена пећ у једном ћошку локалитета, који се распада. Пећ има украсе, што је реткост – прича нам Ненад Тасић, ванредни професор на Одсеку за археологију на Филозофском факултету.

Винчанска култура се, напомиње, не види попут грчке и римске заоставштине, али јој се у свету сви диве.

– Међутим, код нас је случај такав да је тешко објаснити нашим политичарима од какве је важности археолошко налазиште Бело брдо за државу – каже Тасић. – Овде се не виде капители, лукови, мермерни стубови. Политичарима је јасно шта је Царичин град, Гамзиград, Феликс Ромулијана, Медијана, Сирмијум..., све су то локалитети који добијају посебну пажњу, док је налазиште у Винчи запостављено.

А ми, овде, у Винчи, имамо једну чудесну причу o неолиту и времену када је она била центар Европе. Било је то у доба када су знање, креативност и међусобна толеранција биле главне вредности, а Винча синоним за срећу и просперитет. Осим употребе метала, ниједан велики искорак није се десио после неолитског Винчанца. Пре седам и по хиљада година овај древни народ правио је савршену керамику без грнчарског витла, први су ђубрили земљу, а имали су и градске куће добро заштићене од хладноће, топлоте и влаге. Млади су се рано одвајали од породице и формирали своје. И оно што је најбитније, а готово невероватно: живели су две хиљаде година без рата…

– Историја је под нашим ногама – вели Ненад Тасић, археолог који је кренуо стопама свога оца, академика Николе Тасића, једног од истраживача праисторијског налазишта. – То што ми имамо овде да понудимо је за сладокусце. За сто година истраживања Винче приредили смо једну, по свим оценама, изузетну изложбу у Галерији САНУ, коју је видело 60.000 посетилаца. Али, на њој се није појавио нико из Министарства културе. Имали смо 80 школских посета и исто толико радионица. После тога је приређено још пет изложби. Ни тада, а ни касније, нико из Министарства културе није се појавио. Ми смо, док је Небојша Брадић био министар, морали за њега да правимо репризу отварања да би се умолио да дође. Далеко било да се појавио неки председник владе или председник државе. Иду они на „Златни опанак”, редовно, на Мокру Гору, у Гучу... све је то за њих много битније. Опет, с друге стране, ја их разумем: они ће бити ту највише три и по године. Док се освесте године ће пролетети. Али, шта ће бити са овим локалитетом који стоји седам и по хиљада година?

И на ову тему само навиру размишљања професора Тасића:

– Министар културе служи да се као лав бори за буџет. Бар тако ја видим. Да од државе добије највише што може. А овде се министар културе повлачи пред разноразним издацима – за војску, полицију, Космет, Војводину... Све друго је битније од културе. То је јако кратковидо гледање. Култура је основа, као и образовање. Зашто се само говори о изгубљеним биткама, о Косовском боју, Маричкој бици...? То је лепо уз пиће и логорску ватру. Но, од тога вајде нема. Шта ми археолози стварамо све време? Шта то проналазимо? Све ово што видите у музеју на археолошком налазишту Бело брдо у Винчи, то су информације које смо накупили у протеклих четрнаест година. Сада замислите колико тек тога има, рецимо, у Лесковачком музеју?! Колико тек на југу Србије има божанствених археолошких налазишта које пореде са Винчом. Па и са највећим локалитетима у Грчкој. Тиме се ствара нова туристичка понуда државе. Када би било памети, среће и знања, у винчански и лесковачки музеј наша деца би ишла на екскурзију. У овој земљи, осим манастира, Виминацијума, Мокре Горе и Сребрног језера, нема ништа више да се види. Је л’ то Србија?

Од 1998, једанаест доктора наука досад је „дало” ово винчанско налазиште!


Коментари11
fb38a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S S
ПС Мени, као историчару, није ни најмање познато да је Словенима, па тако и Србима, наметана историја након 1878. године. Први пут за то чујем....
S S
Једини староседеоци Европе су Лапонци. Ја бих разумео да постоји некаква завера Нордијаца из Беча када би ти бечки Нордијци тврдили да су они некада живели на Балкану и да су они Винчанци, али они то не раде. Ја такође, ни за какав налог бечког издавача К. Јиречеку нисам никада чуо. А то што Јиречек (да није и он Нордијац?!) издаје ,,Историју Срба`` након 1878. године, само је показатељ да је у европској јавности порасло интересовање за један народ који је скоро добио државу. И ништа више.... А мапе може да црта ко хоће, само да ли су веродостојне, или нису, то је питање на које само стручњак за историјску географију може да да одговор. Машински инжињери и песници нису стручњаци за историјску географију. Овакво истрајавање на томе да су Срби Винчанци, само због патриотских осећања (или комплекса ниже вредности) ме подсећа на негирање теорије еволуције....
Илија Марковић
@ S S - Господине S S, Ви сте као историчар, научили оно што је писало у књигама. Али, Ваши професори историје, су само следбеници и заступници, тзв. нордијске историјске школе, која је нанела ненадокнадиву штету српском народу. А наши историчари: Јован Радонић (1873-1956), Станоје Станојевић (1874-1937) и Владимир Ћоровић (1885-1941), су били бечки студенти Константина Јозефа Јиречека (1854-1918). Јиречек је по налогу аустријског издавача написао ,,Историју Срба". Све то је било после берлинског конгреса 1878. год., када је Србији, као што Вам је познато, наметнута ,,историја", која је имала генерално негативан став према Словенима, односно Србима. И због тога, наша деца у школи гледају мапу, штампану у Србији, Душановог царства које се на западној страни простирало, само до реке Дрине!!! Старе мапе из Француске, Холандије, Италије итд., а којих нема у настави у нашој држави, нам приказују другачије границе царства. О томе се ради. Ја нисам историчар, али пуно читам.
S S
Ударна песница оних који доказују да су Срби Винчанци, Јован Деретић, је машински инжињер који не уме да поређа Немањиће по реду. Не постоји никаква нордијска школа, нити бечка, нити ватиканска, нити берлинска. Постоје студије историје, и постоји аматерско бављење историјом. Управо аматери се из петних жила труде да докажу да Срби овде живе неколико миленијума. Али пошто сам историчар, знам да се аматери и шарлатани из околних земаља и народа труде да докажу своју аутохтоност, па тога има код Мађара, Бугара, Хрвата... Нисмо ми једини. Историја је наука, као и медицина, и као што ја не бих дао историчару да лечи моје дете, тако ни онај ко се не бави историјом не треба да доноси теорије и опањкава стручњаке. И мени заиста није јасно, зашто икоме смета теорија о досељавању Срба на Балкан у 7. веку. Какву корист би ико имао ако бисмо ми говорили да смо ту краће него што јесмо?
Илија Марковић
@ S S - господине S S, зна се да је професор Радивоје Радић, чувени представник тзв. нордијске историјске школе. Професор је запослен у Византолошком институту САНУ и био је студент Георгија Александровича Острогорског (1902-1976). Професор Острогорски је наследник својих претходника, бечких студената Константина Јиречека, а који је написао ,,назаменљиву", веома познату ,,Историју Срба". Као што видите, све је јасно као дан. Написао сам у претходном коментару, наша је срећа, што полако долази крај, догматској историографији у Србији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља