петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 17.12.2012. у 15:00 Ј. Церовина

Да ли се мире грађанска и национална Србија

На рачун нове Владе Србије све чешће стижу „аплаузи” од такозване друге, грађанске Србије. Они који су, такорећи до јуче, жестоко критиковали Српску напредну странку и Социјалистичку партију Србије, странке које су данас стуб Владе Србије, сада им одају признање за политику коју воде и позивају јавност да их подржи.

Немало изненађење у јавности изазвала је недавна изјава Ненада Прокића, некадашњег функционера Либерално-демократске партије који је рекао: „Грађанска Србија треба да подржи владу напредњака и социјалиста”. Ни од лидера Српског покрета обнове Вука Драшковића, који сматра да је статус Косова „завршена ствар”, није могло да се очекује да ће рећи да се мора подржати оно што премијер Ивица Дачић прича поводом питања КиМ. „Ово што сада говори премијер мора се подржати, јер је то истина”, поручује Драшковић. Из Демократске странке „поздрављају то што је нова влада преузела не само европски пут и вредности од претходне него и политику решавања животних питања са КиМ кроз дијалог”.

Истовремено, од водећих људи садашње власти све чешће чујемо да се мора прихватити реалност, било да је реч о Косову, било да је у питању Европска унија. Како је на недавној седници Скупштине Србије рекао потпредседник владе Александар Вучић, Србија не може да одустане од примене споразума са Приштином јер „ако неко мисли да можемо без Европе, ја вам кажем да ми не можемо да преживимо, нећемо имати од чега да исплатимо пензије”.

У сличном тону је и изјава премијера, који је као најболнији и најтежи услов означио спровођење споразума с Приштином о интегрисаном управљању прелазима. Према његовим речима, две су могућности – да спроведемо споразум или да кажемо да нећемо, што би значило да на тему евроинтеграција више не разговарамо.

Ко се овде променио? Да ли стоји Прокићева тврдња да су припадници такозване прве Србије, они који су носили „етикету” националне провенијенције, једини показали жељу и способност да се мењају, или су се променили и припадници такозване друге Србије, којој припада и Прокић? А можда и једни и други? Или је можда у праву Томислав Николић, који је још као лидер напредњака имао обичај да каже да програми СНС-а и ДС-а нису исти, али су слични.

Социолог Владимир Вулетић сматра да до промена, односно приближавања, није дошло јуче. Предизборни председнички програми Николића и Тадића били су такви, како каже, да ако није изнад писало ко је, није се знало о коме је заправо реч.

„Поделе које су важиле деведесетих година нису данашње поделе. Они људи који су били активни и који су се на неки начин политички и друштвено формирали деведесетих година, све посматрају кроз ту призму. Нека питања и проблеми из деведесетих су слични, а неки су битно различити од данашњих. И околности су различите, тако да су и те поделе данас сигурно другачије”, казао је Вулетић.

Према његовом мишљењу, ДС није онај исти који је био деведесетих, као ни многе друге странке. И то, како због промене личности, тако и због промене околности.

„Један је био поглед на Косово деведесетих, други 2001, а трећи данас. Сада, када смо постали кандидат, ситуација је другачија него уочи бомбардовања. Сада би било сувише паушално рећи – ови или они су се променили па су се приближили. Око неких питања ставови су много ближи. И поред назнака разлика између ДС-а и ДСС-а, ипак су могли да уђу у коалицију и подрже једни друге. Данас су то веома удаљени ставови. Радикали и напредњаци, који су изашли из једне партије, данас се у знатној мери разликују у вези са неким питањима, док се у вези са некима не разликују”, објашњава Вулетић.

Социолог Јово Бакић сматра да су се променили и једни и други, што је, каже, добро.

„Националисти су схватили да национални интерес Србије није супротстављање ЕУ, јер се заиста не може без ње, без обзира на то што она није била увек праведна према нама. Али реалност је таква да се не може против ње и јако је добро да су они то схватили. Сада се води једна врло реална политика. С друге стране, они који баш нису непосредно везани за новчана средства са запада схватили су да су последње одлуке Хашког трибунала такве да јасно показују да није само режим Слободана Милошевића био непријатељ запада, него да је био и српски народ као такав. Ту су све маске пале”, сматра Бакић.

Према његовим речима, добро је што долази до реалног сагледавања положаја Србије у међународним односима и код једних и код других, и на тај начин и до одређеног приближавања ставова.

„Наравно, постоје одређене разлике, није то једно те исто, али је јако добро да видимо да смо сви у истом чамцу. И ако смо сви у истом чамцу, онда да видимо како да се он даље унапређује да би једном постао брод”, истиче Бакић и додаје да је претходна ситуација била једно болесно стање у коме је политичка заједница била слабљена, како због мегаломанских националистичких тежњи које нису водиле никуда, тако и због идеалистичког, космополитског става у бољем случају, или изразито плаћеничког, који је етички неодржив.

Коментари0
56215
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља