среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:08

Дијагнозе и предвиђања

Аутор: Јово Бакићуторак, 18.12.2012. у 15:00

Од увођења вишестраначја политички живот Србије имао је два периода, а у овој години је, можда, ушао у трећи. Први период (1990–2000) обележио је ауторитарни вишестраначки политички систем са једном доминантном странком (СПС); у друштвено-економском погледу радило се о социјализму у којем је друштвена својина још превладавала над другим облицима власништва, иако се у његовом окриљу образовао и политички капитализам чији су носиоци били пословни људи блиски властима задужени за пробијање привредних санкција.

У другом периоду (2000–2012) ови пословни људи су обрнули на мање или више незаконит начин стечен капитал у претходном периоду и постали крупни капиталисти. Баш као што су деведесетих финансирали доминантну политичку странку, тако су у другом периоду, започетом 5. октобра 2000, почели финансирати све битне политичке странке. За узврат, владајући политичари, небитно из које странке, доносили су законе који су им непосредно ишли наруку или су онолико дуго колико је то било могуће избегавали да донесу законе који би ограничили моћ најкрупнијег капитала и омогућили поштенију тржишну утакмицу. На пример, Закон о заштити конкуренције донет је тек 2008. године; дакле, осам година након пада режима Слободана Милошевића. У друштвено-економском погледу ради се о политичком капитализму, то јест систему у којем привредни успех не зависи превасходно од умешности на тржишту већ од блискости с властима. У друштвено-политичком смислу ради се о систему вишестраначке олигархије.

Напослетку, трећи период можда почиње ових дана. Могућа су три исхода: а) наставак досадашњег вишестраначког олигархијског политичког капитализма; б) стварање двопартијског олигархијског капитализма; в) враћање ауторитарном вишестраначком политичком систему с једном доминантном странком. Наравно, ни четврти исход, то јест демократизација, није сасвим искључен, али се налази у домену теорије, с обзиром на неповољне међународне околности.

Какав ће се систем развити из досадашњег у великој мери зависи од исхода борбе против организованог криминала и корупције. Ако се досадашња борба оконча хапшењем и успешним суђењем Мишковићу и понеким министрима из претходне владе, без далекосежнијег дирања у олигархијске структуре моћи, онда ће грађани Србије и у будућности живети у вишестраначкој олигархији.

Ако, међутим, борба против корупције зађе дубље, па крене да коси не само министре из ДС-а у пређашњој него и угледнике УРС-а и СПС-а у разним владама, па и директоре јавних предузећа блиске странкама у тим владама, те различите крупне капиталисте који су се благодарећи политичким везама вишеструко обогатили, онда су вероватнија друга два сценарија. У првом, систем би се преобразио у двопартијски олигархијски капитализам у којем би опстали поједини домаћи крупни капиталисти, док би страни капитал у већој мери ушао у Србију, а могуће је и да би се понеки нови капиталиста испилио из ове средине. У другом, Александар Вучић би, учећи на искуству Владимира Путина, неутралисао снагу политичких противника сводећи их на испод десетак одсто подршке, те успоставио ауторитарни вишестраначки систем са доминантном политичком странком. Највероватније би и овај систем имао израженије политичке од тржишних црта капитализма. Наиме, за земљу која се налази на периферији светског капиталистичког система, а Србија је управо ту смештена, бар док не уђе у ЕУ (улазак у ЕУ означио би постепени прелаз ка полупериферији светског капиталистичког система), политички капитализам је највероватнији друштвено-економски исход без обзира на далекосежност политичких промена.

Но, политика у Србији хронично растужује. ДС и њен нови вођ примају у председништво, уз од домаћих судија омиљену а међународно признату реформаторку правосуђа, и осумњиченог за криминал. У цивилизованим друштвима осумњичени за криминал не заузимају јавне функције како не би нашкодили институцијама или групама којима припадају, а у Србији се сви посланици ДС-а сликају иза таквога. Канда се њиме поносе; баш као што се и војвођански лигаши диче својим насилним челником. ЛДП, пак, сматра да нема ничег спорног ако вођ странке користи у политици стечене везе и обавештења за покретање и развој приватног посла; а неким грађанима није сметала ни основана сумња да садашњи председник републике није ни видео факултет за који тврди да га је у већ озбиљним годинама завршио, да гласају за њега.

После оваквих размишљања човеку је жао што је уопште способан да мисли. Но, упркос свему, грађанин не сме одустати од борбе за умнију замисао будућности од оних које се овде сматрају вероватним.

Јово Бакић

доцент на Филозофском факултету БУ


Коментари16
98f27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gradjanka S.
Poštovani g.Bakiću, rado čitam vaše tekstove, i uopšte volim da čujem šta mislite i kako rezonujete o političkoj situaciji u Srbiji. Izražavam podršku onome što radite jer smelo i analitički , a nepristrasno kažete ono što mislite, a što je svaako najprbližnije istini. Sličnog sam mišljenja. Mislim da će se situacija u Srbiji najpre razvijati po primeru situacije u Rusiji, na to ukazuju niz dešavanja:hapšenje tajkuna, pozivanje na plaćanje velikih poreza onih koji imaju u vlasništvu preko 35 miliona dinara, i bojim se da će na red doći i "domaći izdajnici" i ostali građanske orijentacije. Stvarno bude žao čoveku što uopšte ume da razmišlja...
Lune Lunetic
Srbija nije izgubila rat od Siptara,ali je rat dobila nekakva "vlada i drzava u senci"..koja ima uticaja na sve medije, i uporno Tacija zvanicno oslovljava i promovise kao premijera, a titulise Karadjordjevice sa NJ.KV...itd... A, to znaci da Kosovo i nije bas "silom oteto"...nego je podmuklo predato ili prodato.Ako je vec tako, red je da ta "vlada i drzava u senci"..oglasi "novu geografsku kartu"..i pojavi se sa konacnim predlogom u parlamntu Srbije.
Slobodan Trgovčević
Kakvu demokratiju profesor zapravo zagovara? Predstavničku, koja omogućuje predlaganje i donošenje zakona po porudžbini – za pare? Samoupravnu i/ili neposrednu, koje smo se za pare odrekli? Kad ti neko ponudi milion evra, predložićeš, usvojiti, prihvatiti, odreći se čega sve nećeš! Jer taj koji to nudi ima mnogo milona a ti nijedan. Ne pravi se ljudska zajednica ni u političkim brlozima ni u intelektualnim kružocima. Reprodukcija se ne obezbeđuje na taj način što će svakom biti dozvoljeno da bude bezgranično bogat/siromašan. To može da se obezbedi samo tako što se nikom neće dozvoliti da se uopšte bogati na štetu naroda i države. Samo takva država može nekom da bude od pomoći kad zatreba. To je neka vrsta srpskog kategoričkog imperativa. Manuti se svake filozofije od koje se ne živi, metafizičke pravde, lažnih ljudskih prava. Demokratiju je izmislila fukara koja hoće bez para. I ko uopšte može zamisliti da naši novinari valjaju demokratiju umesto da sparinguju političarima!?
nikola andric
Period privatizacije odnosno rasprodaje takozvane ''drustvene svojine'' je kao i svaka rasprodaja prouzrokovala pad cena preduzeca. Pored toga kod nas nije bilo dovoljno platezno sposobnih lica pa je i ta okolnost uticala na cene. Ex post se ne vredi zaliti na svrsene stvari ali su iste greske napravljene u svim bivsim socijalistickim zemljama sa slicnim ishodima. Ocevidno niko nije znao da izmisli bolji metod privatizacije. Recimo drzava i banke kao vlasnici deonica preduzeca sa profesionalnim menazerima. Na zapadu se takozvana ''javna preduzeca'' tretiraju na isti nacin kao privatna u skladu sa imovinskim pravom koje sva pravna lica tretira na isti nacin. U Nemackoj su u vreme II svetskog rata banke igrale veliku ulogu pa su bankarci bili u svim upravnim odborima kao kontroleri rada direkcija.Nije bas pitanje ''oblika svojine'' nego kako se upotrebljava(la) .
Rade Murić
Nesumnjivo je gospodin Bakić dobro, mada i malo pojednostavljeno, oslikao periode zbivanja u proteklih 20 godina. Mene više čudi što naši intelektualci ne ulaze dublje u temeljne uzroke stanja u kojemu se nalazi naša zemlja. Mi smo u velikim neprilikama. Naprosto je neshvatljivo da rijetko tko pokušava objasniti činjenicu kako to da smo mnogo bolje stajali prije "demokratskih"promjena nego sada. Skoro dnevno slušamo u na našem parlamentu kako će nam trebati 10, 15 godina da dostignemo ekonomski razvoj, ne neke od razvijenijih kapitalističkih zemalja, nego naše države i društva u cjelosti iz 1989. Dali je naša "petooktobarska revolucija" bila samo sposobna da ruši "staro" a ne gradi novo i bolje, izgleda da? Dali je naša "politička elita" i ona intelektualna koja joj pomaže, uopće bila demokratska i sposobna da gradi demokratsko društvo? O tome bi trebala biti prvenstveno riječ, a ne stalno o nekakvom "gatanju" što će biti. Uostalom treba vidjeti što se dešava i u svetu .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља