недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.12.2012. у 22:00 Зоран Миливојевић

Колико смо поштовани

Резултати једног недавно објављеног истраживања показују да се наши људи у свакодневној комуникацији са непознатима на послу или на улици не осећају довољно цењеним. Колико нам други људи – они са којима нисмо блиски и које лично не познајемо – својим начином комуникације показују да нас уважавају и препознају као вредна људска бића?

Социјални простор у коме се налазимо се може грубо поделити на интимност и јавност. Интимност је оно социјално поље у којем смо окружени људима који су нам блиски, а јавност чини оно поље у којем смо са људима са којима нисмо блиски и то било да их познајемо, било да их не познајемо.

Блиски односи су простор у којем обитавају разне врсте љубави. Али квалитет наших живота није одређен само интимним простором, већ и тиме какав је наш живот у јавности. Ма колико било лепо у блискости, блискост не може компензовати наш свакодневни живот у јавности. Можемо се запитати како се наш човек осећа када хода улицом: равнодушно, сумњичаво, уплашено, љутито, поштовано, увређено? Наш доживљај јавности је скуп свих комуникација са људима које сусрећемо у којима нам они начином на који нам се обраћају и како се према нама понашају поручују колико нас уважавају. Морамо свакодневно да комуницирамо у продавници, на шалтеру, у саобраћају, а од начина комуникације зависи да ли ћемо се осетити потцењеним или уваженим.

Да бисмо уважавали и оне које не познајемо морамо да осећамо да смо са њима повезани, да припадамо истој заједници, да смо и ми и они део неког заједничког ми. Пуно је путописаца пролазило овим крајевима и описивало наше људе као срдачне, топле и пуне гостопримства према странцима. Колико је данас остало од тог менталитета?

Главна негативна промена у нашем менталитету до које је дошло у последње две деценије јесте да су непознати људи постали сумњиви. Незаинтересованост, равнодушност, безсаосећајност, сумњичавост, грубост и бахатост су заменили уљудност, љубазност, обзирност и слична осећања. Зато је пут обнове овог друштва управо у томе да развијамо однос самопоштовања и поштовања других. Нема доброг места за живот без културне свакодневне комуникације. Они који су имали прилику да бораве у неким другим земљама где се често исказује поштовање према непознатима могли су да буду изненађени како овакви поступци утичу да се људи боље осећају.

Зато нема важнијег задатка од враћања достојанства грађанину, стварања његовог доживљаја да јесте поштован, да јесте важан. Зато уважавајмо друге, али и захтевајмо да нас уважавају. Државу такође треба подсећати да је у обавези да у својим законима поштује своје грађане. За такво подизање квалитета живота није нам потребан никакав кредит.  

Коментари6
f8f69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко .
Underestimated | 23/12/2012 20:17 Можда је касно па овај кометар госпођа/ица Underestimated неће ни прочитати, али хајде да покушамо.... Ако неко има свест, разум да себи објасни и представи околности, као и да истовремено располаже способношћу да напише коментар какав сте Ви написали - онда ... заиста заслужујете свако поштовање! ... Ако ја нешто могу да додам на цео овај дискруст - онда је то можда,( у форми савета,) да не треба ОЧЕКИВАТИ поштовање јер то је малко сујетно и ако поштовање очекујемо - онда га никад нећемо дочекати. Треба само радити свој посао ... и то је то.
Underestimated
Na ovu temu mogu da dodam sledeće u nepoštovanju u porodičnim odnosima. Meni je juče i rođena mama (koja očigledno previše gleda TV) rekla kako ja predstavljam oličenje svega najgoreg u Srbiji. Kakav tek odnos onda smem da očekujem prema sebi od nekog poznanika ili na poslu. Da ironija bude gora, ja sam ceo život stremila da budem predstavnik onoga dobrog u očima drugih. Naravno da sam puno izgubila i definitivno ne izgledam kao devojke sa reklama, često skrivam razočaranost, nekad mi izleti neki malo oštriji komentar, izgubila sebe pokušavajući da stvorim uslove da pobegnem odavde, što nisam uspela još i moguće da ni nikad, ali daleko od toga da sam zaslužila takve pogrde na koje nailazim na svakom koraku. Misim da je većina iseljenika otišla upravo iz ovog razloga. Ovde odnos svih tih ljudi, pretežno tih koji su došli, i koji su sami prošli kroz neku agoniju, a svi su prošli kroz neku agoniju, nepodnošljiv. Jako je teško živeti među žrtvama koje su na kraju i same postale zločinci.
Mirjana
@milic milic Apsolutno se ne slazem sa Vasim misljenjem, jer svako ljudsko bice a priori zasluzuje postovanje druge osobe samim tim sto je ljudsko bice. U socijalnoj komunikaciji ljudi ukazuju postovanje jedni drugima sto je odraz kulture koja je civilizacijska tekovina. Ugled u drustvu je nesto sto ze stice i zasluzuje i visa je instanca od postovanja. Kultura je nesto kao postenje - ili je imate ili nemate. Sto znaci da se nikada ne "spustate" na nivo nekulturne osobe i svojim lepim ponasanjem dajete primer drugima. Mozda nekome ovo zvuci utopisticki u danasnje vreme, ali ima nas koji tako zivimo.
milic milic
Gospodin je psiholog i psihoterapeut, ali nije sociolog, pa neke stvari, ipak, ne razume. On je kabinetski covek. Narocito ga odaje ona izjava: Zahtevajte da vas postuju. Pa gde to ima? Mozda moze da se kaze: Molim vas da me postujete. To je zapadna propaganda, koja truje nase mlade narastaje. Za postovanje se treba izboriti svojim radom, ponasanjem, uvazavanjem drugih itd. To je kao izboriti se za neko upravljacko mesto.Tu nema rezona: Molim vas da me postujete! I necu dalje. Gospodin pise kratke clanke za siru publiku, narocito zutu.
M. D.
Nije odraz poštovanja način na koji Vas neko oslovljava, već način na koji se prema Vama ophodi. Roditeljima ne persiram, pa ne znači da ih ne poštujem. Meni takve stvari uopšte nisu bitne, poštovanje vidim kao neko ispoljavanje ljudskosti koje bi trebalo da bude normalno - sitnice poput toga da pridržimo nekome vrata, da pomognemo u nošenju nečega, pozdravljamo komšije kada ih sretnemo, da ljubazno pružimo informacije ukoliko nam ih neko traži, da poštujemo tuđi posao, tuđe vreme i uloženi trud, i da ne otežavamo jedni drugima život... Možda bi se moglo reći jednostavno - ne tretirajte druge onako kako ne želite Vas da tretiraju, i ne zaboravite da je i sa druge strane čovek od krvi i mesa. Ljudima prvo treba objasniti šta je poštovanje, pre nego što se krene sa "ubacivanjem u glavu".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља