уторак, 17.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Вечерњи лист: Митрополит Јован разговарао с Готовином

Аутор: Танјугсубота, 22.12.2012. у 14:32
Митрополит загребачко-љубљански Јован (Фото архива Бете)

ЗАГРЕБ – Митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Јован разговарао је на новогодишњем пријему, који је приредио хрватски председик, са генералом Антом Готовином кога је Хашки трибунал ослободио одговорности за злочин над Србима током хрватске војне акције „Олуја“.

Загребачки „Вечерњи лист“ тврди да су се генерал и митрополит „срдачно поздравили“.

„Ја сам вам био у поповској групи односно с кардиналом Бозанићем и осталим свештеницима и верским особама. Разговарао сам с генералом Готовином, али вам ништа не могу рећи из тога разговора“, једино је што је митрополит Јован рекао „Вечерњем листу“ о том сусрету.

Позивајући се на сазнања из кругова блиских СПЦ, лист тврди да су Готовина и митрополит разговарали о потреби још веће сарадње и заједништва, а пре свега већег рада на помирењу и дијалогу хрватског и српског народа.

Готовина је други дан након повратка из Хага у интервјуу београдским медијима позвао избегле Србе да се врате својим домовима, наводи лист, а митрополит Јован је, оцењује „Вечерњи”, међу ретким епископима СПЦ који је прихватио пут дијалога и помирења након ратних разарања и вратио се у своје седиште у Загреб.

У СПЦ-у у Загребу, како наводи лист позивајући се на сазнања кругова блиских српској цркви, генерала Готовину доживљавају као изразито позитивну особу.

„Види се по свему да је реч о човеку висока морала, који није оптерећен прошлошћу него свима поручује да се окрену будућности. Изразити је позитивац и симпатишемо га“, рекли су, тврди лист, саговорници у СПЦ-у.

Премда му није било лако првих послератних година у Загребу, митрополит Јован издржао је многе напетости и успео успоставити дијалог с политичким властима и јавношћу.

Захваљујући томе, СПЦ не ужива само формална права као и све остале верске заједнице у Хрватској, који су верификовани и уговорима с државом, него активно учествују у изградњи хрватскога друштва, сматра загребачки лист.

Као најбољи пример за то лист наводи овогодишње отварање православне гимназије на загребачком Светом Духу, али и добре односе митрополита Јована и сарадника с власти у Хрватској, чији највиши представници, попут председника државе или премијера, редовно учествују на важним црквеним слављима.


Коментари39
e4ad6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Kecman
Upravo dnk anallize hrvata i srba su slicne sto ukazuje d poticu od zajednicke grupe slovena a kasine su se umesali geni ugara,nemaca,ceha, talijan itd.itd.razume se kasnije i doslo pokrstavanje Jednih katolickom verom a drugi su pravoslave prihvatli .Stvar je prosta samo je treba prihvatiti i ne biti ksenofobican.
dedica HR
E da je tako pričao 91...sa Miloševićem ne bi bilo svih ovih žrtava
Bonn Berlin
Bez objavljene fotografije razgovora ovaj clanak nema vrednost i legitimaciju.
luka kovac
Gospodine Konstantinoviću.. Tvrdite da su Hrvati,Bošnjaci i Crnogorci Srbi a dokaz za to vam je da ja poznajem ovaj jezik i to da vi svojim postojanjem dokazujete tu nespornu činjenicu. Aferim..ovakvu logičnu tvrdnju potkrepljenu "neoborivim dokazima" dugo nečuh. Rasprava o tome tko je kakve nacionalnosti je besmislena. Nacionalnost je sociološka kategorija,determinirana sredinom življenja i malim dijelom osobnim stavom. Inače,već je napravljena studija genskih tipova balkanskih naroda. Turci i Srbi s područja uže Srbije se podudaraju u 53%. Da li su Turci Srbi ili obrnuto? Vrag bi ga znao. Lijep dan.
Твртко .
Свака част Митрополиту Јовану! Треба имати снаге па разговарати са неким за кога постоји основана сумња да је извршио велике злочине. Могуће је да се тај човек покајао и да Митрополит то сада зна. У сваком случају - највећи могу да разговарају и са црним ђаволом - ако треба- због свог народа. Тако пише у Библији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља