четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:30

Час их видиш, час их не видиш

субота, 22.12.2012. у 21:56

Ако су у доба међусобне љубави српско-црногорски односи могли да се представе офталмолошким метафорама, попут оне о два ока у глави, после толико искушења кроз које су пролазили, сада се коначно могу описати каокардиолошки. Наиме, број Црногораца у Србији је од нулте тачке, час растао а час рапидно опадао, тако да историјски графикон београдско-подгоричког братства и нејединства, кроз пописе становништва, неодољиво подсећа на ЕКГ. Слично се догађало и са бројем Срба у Црној Гори: час их видиш, час их не видиш.

На последњем попису становништва 2011. године, у Србији је око 30.000 Црногораца мање него на попису 2002. године, када их је било 69.049, што је председника Црногорске партије у Србији Ненада Стевовића навело да закључи какоје тај мањак резултат „системске и ненасилне асимилације уз присутну етничку мимикрију”. Али, 1991. године, у Србији се 118.934 грађана изјаснило да су Црногорци, док су рекорд достигли 1981. године, када их је у Србији било – 147.466.

Са друге стране, историчар др Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју Србије, истиче да се прва појава национално опредељених Црногораца у Југославији бележи 1948. године, на првом попису после Другог светског рата, након што је, према његовим речима, „комунистичка партија из идеолошких разлога, расцепкала српски народ на неколико нација, од којих су једна били Црногорци”.

 

– Број Црногораца у Србији варирао је у зависности од унутрашњих миграција живља из Црне Горе према Србији, али и идеолошким саветима да се сви који долазе из Црне Горе, национално опредељују као Црногорци – наглашава Раковић.

У социјалистичкој Југославији, подсећа он, а посебно у Србији, на руководећим положајима у држави и партији, били су кадрови из Црне Горе, па је у то време било и пожељно изјашњавати се као Црногорац. Раковић, међутим, указује да то истовремено није подразумевало и изричито антисрпско осећање.

Ако је скок од готово 150.000 Црногораца 1981. године, објашњаван каријерним и миграционим разлозима, почетком деведесетих година, с буђењем националних осећања и број национално изјашњених Црногораца почиње да опада, јер се они све више изјашњавају као Срби. Тако је од 1991. године, до данас, на сваком попису, број Црногораца у Србији je упола мањи.

Изјашњавање грађана о националној припадности је зависило од политичких амплитуда које су подгревале интелектуалне елите. Док званична Подгорица тежње за самосталношћу, започете 1997. године, сматра националним буђењем, Раковић их оцењује као сепаратистичке потезе и стратегију да Црногорце коначно издвоје чак и из шире целине српства. Када су српске политичке и интелектуалне елите говориле о националном „трљању очију” деведесетих година, критичари тог буђења оцењивали су га као великосрпски национализам.

Анализирајући улогу елита које пумпају и испумпавају националне тензије, културолог професор др Ратко Божовић сматра да је готово све присутно у јавном простору симулација – и да јесте оно што није, и да није што јесте – па имамо проблем старих страхова и старих опредељења.

– Нажалост, ми још патимо да у јавном животу постајемо оно што се од нас очекује. А друштвене елите су „светионици” који су ту да воде, заводе и наводе воду на своју интересну воденицу– истиче Ратко Божовић.

Како год било, сецесијом Мила од Слобе, долази до располућивања етничког идентитета међу православним становништвом у Црној Гори – на национално одређене Србе и Црногорце. Историчар Раковић истиче да се на попису у кнежевини Црној Гори, 1909. године, 95 одсто становништва изјаснило као Срби. Заправо, било их је 94,38 одсто,а Албанаца5,62. Те године није забележена ниједнаособа која се изјаснила као Црногорац.

 

Тај податак званична Подгорица и њихова елита прећуткују и нерадо помињу. У уџбеницима Кнежевине Црне Горе, подсећа Раковић, изричито је стајало да су сви православни Црногорци по народности Срби, као и да су Срби и они који су говорили „нашим језиком”, а били су римокатоличке и мухамеданске вероисповести. То је била званична политика Црне Горе.

Раковић подсећа: На пописима у краљевини Југославији, сво становништво у Црној Гори које је говорило српским језиком, изјашњавало се да је српске националности, а број Црногораца био је – нула.

Променом идеологије, долази и до промене „националног поретка”, тако да у комунистичкој Црној Гори 1948. године, Срби волшебно нестају – уписано их је свега 1,78 одсто, а на сцену ступају Црногорци – чак 90,67 одсто њих!

Раковић наглашава како би данас било погрешно оспоравати право грађана да се изјашњавају као Црногорци.

После 33 године, на попису 1981. године, Срби су „порасли”: уписано их је 3,32 одсто, Црногораца 68,54, Албанаца 6,46, Хрвата 1,81, Муслимана 13,36 одсто.

На попису 2003. године Република Црна Гора имала је, према општој оцени, један од најдемократскијих пописа и поред великог притиска дукљана и монтенегрина, да Црногораца буде што више, а Срба што мање. Ипак су ти резултати пописа показали веродостојну слику Црне Горе по националној припадности након пописа из 1909. године. Наиме, на овом попису као Срби изјаснило се 31,99одсто становништва, а затим следе Црногорци (43,16), Албанци (5,03) Хрвати (1,10) , Муслимани (3,97) и Бошњаци (7,77).

Од 2003. године, владајућа Демократска партија социјалиста, а посебно њен коалициони партнер, Социјалдемократска партија, користећи државни апарат и моћ, све чине да на попису становништва „погурају” Црногорце. Ове две партије, између пописа 2003. и последњег из 2011. године, промениле су химну и заставу Црне Горе, увеле нестандардизовани црногорски језик и у цетињској полицијској станици регистровале невладину организацију Црногорску православну цркву, чиме су и кроз институције система раскинуле све нити са вером, језиком, писмом, симболима и културом Срба.

 

Према подацима црногорског Завода за статистику, на попису становништва у Црној Гори, одржаном у априлу 2011. године , 44,9 одсто грађана се изјаснило као Црногорци, а 28,77 одсто као Срби, док се 43,88 одсто грађана изјаснило да говори српским језиком, а црногорским 36,97 одсто.

Александар Апостоловски – Новица Ђурић

-----------------------------------------------------------

Превладати приче о националној припадности

–Кад би Срби били победници, сви би били Срби и обрнуто. Ту стару причу о националној припадности морамо да превладамо већ једанпут. Јер, ако постанем оно што се од мене очекује, ја сам сопствени преварант. То је логика политичког збуњивања и узбуњивања – каже Ратко Божовић.


Коментари48
08979
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ловћен требјеса
Бокељ Бокељка | 23/12/2012 11:13 То је тачно. Он је Црногорац по националности. Дакле припадник је националне мањине,која се смањује. А то му никако не може одговарати. Дакле тешко може бити неутралан аналитичар, када се ради о том питању. Предаје у Никшићу на фил. факултету гдје је у табору оних који доказују да српски и црногорски нијесу исти. Индиректно подржава став колега са катедре за историју који предају да је Србија окупирала Црну Гору и вршила тешке злочине против Црногораца
Лазар Н. Сибачки
Поштовани из Политике,било би коректно да сте дозволили моју ре- плику на коментар насловљен на @Лазар,чак 2 пута узастопце. Површним тумачењем историје,највероватније у незнању, даје се искривљена слика па је тако дотични раздвојио Његоша сврстава- јући га у Србе из Босне(?) а ситног феудалца Балшића,Душановог вазала,у Црногорце.Тачно је да се Ц.гора помиње фрагментарно у средњевековним писаним изворима,као и још многе Ц.горе из тог времена, али први релевантни назив Ц.Гора*,помиње се у 15. веку у уговору* Млечана са деспотом Ђурђрем Б.1435г.Дакле у 15.веку.На основу погрешних претпоставки, да се у 14в.формирала црногорска свест код Балшића и Црнојевића,за разлику од Њего- ша,(босанца?) он изводи неосноване закључке. Захваљујем ЛС.
@Lazar
Uzgred receno, ocito da vi izrazavate vasa licna razmsljanja, kao sto se sami spomenuli "bez argumenata." Licno mi je draza Sbija od Crne Gora 100 puta, ali cinjenice su cinjenice.
@Lazar
Posto vec ne znate, naziv Crna Gora (Montenegro) po pisanim dokazima se prvi put spominje 1296 u spisima Kralja Milutina. Takodje,u italijanskim izvorima se spominje 1348 као Cerna Gora, а u dubrovackim 1379 као Cernagora. Vidite, to je slicno kada se Srbija spominje u spisima recima Serbia, Srbija, Srbia, Servia.
Prosrpski Hrvat
''Будући председник . | 23/12/2012 14:46 . А питање идентитета црногораца је бесмислено јер ако вам се деда 1909 изјаснио као србин како ви 2013 можете бити црногорац нешто није уреду са вама.'' Kratko, jasno i svima razumljivo, osim naravno onima koji ne zele da razumiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Црногорци у Србији, Срби у Црној Гори
Црногорци у Србији, Срби у Црној Гори
Црногорци у Србији, Срби у Црној Гори
Црногорци у Србији, Срби у Црној Гори
Црногорци у Србији, Срби у Црној Гори

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља