уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:54

Ко су били први „звездаши” у Београду

понедељак, 24.12.2012. у 15:00
Пера Тодоровић: први објавио Тарабићева пророчанства

Поплава нових новинских наслова, у првој деценији прошлог века у Београду, није могла да прође без Пере Тодоровића, једног од најбољих српских професионалних новинара деветнаестог века. Његове „Мале новине” биле су малчице радикалске, а више лични поглед Пере Тодоровића на свет и Србију. Међутим, он убрзо гаси овај наслов и покреће недељне свеске под именом „Огледало”. Овај лист ући ће у анале српске штампе, ако ни по чему другом, оно бар по томе што је први објавио Тарабићева пророчанства.

Предисторија овог уредничког чина почиње на ужичкој пијаци 29. маја 1868. године, кад је Тарабић, ничим изазван, узвикнуо: „Не дајте, људи, убише књаза Михаила”. Полиција га је одмах ухапсила и спровела за Београд, где су га у Министарству унутрашњих дела неколико дана саслушавали.

Његово саслушање, које је било прилично обимно, чувало се у поверљивој архиви јер је овај видовити сељак предвидео и промену на престолу – 29. маја, 1903. године. Пера Тодоровић дошао је до овог материјала и објавио га у „Огледалу”.

Тих година у Европи, па и у Србији, на политичкој сцени све ври, на сваком кораку се осећа напетост – као да се предосећала нека велика трагедија. То је било видљиво и у београдској штампи, а нарочито у „Политици”,којесубиле ванпартијске новине,али с наглашеним националним, патриотским приступом тумачењу развоја догађаја на Балкану и у Европи. Њен концепт заснивао се на темељима спољне политике Србије а у домаћим работама максимално се трудила да буде неутрална. „Политикиним” информацијама у то време се једноставно веровало.

„Штампа”, лист Свете Јакшића, бившег дипломате, био је под утицајем „владановштине” (Владана Ђорђевића) и заступала је аустрофилску политику краља Милана.

„Трговински Гласник” је био орган Удружења београдске трговачке омладине. На челу новина, као директор, налазио се др Јован Ђаја, професор Универзитета, бивши министар, бивши члан Главног одбора Радикалне странке. Он је водио непристрасну уређивачку политику и много простора је давао економској политици. Он је, иначе, био маркантна фигура, увек одевен у црни реденгот и с цилиндром на глави. Тих, смирен и уман. Директор од кога су сарадници имали шта да науче.

„Трибуна” Наума Димитријевића, коме је несебично помагао и Бранислав Нушић, није дуго опстала. Нису много помогле ни Нушићеве враголије јер је он због неке алузије на краља Николу морао да се повуче из уређивачког тима.

„Београдске Новине” Стевана Ђурчића, бившег дипломате, заступале су политику краља Николе и он је седео у редакцији с црногорском капом на глави.

Разноразна страначка трвења и сукоби политичких лидери нису могли да прођу без улоге дневних новина. Када је Никола Пашић одлучио да завереницима, који ликвидирају краља Александра и краљицу Драгу, додели династички орден Карађорђеве звезде без мачева, инжењеријски мајор, такође завереник Дамњан Дамњановић, звани Мали Дача, написао је у „Дневном Листу” чланак и и оптужио Пашића да је доделом ордења заверенике видно обележио да на улици свако може да их препозна. Пошто као официр није смео да се бави политичким стварима, а поготову да пише без претходне дозволе највишег врха војске, то су овог мајора пензионисали. Он као пензионер покреће дневни лист „Реформа”, али одмах чини прекршај јер је то урадио без дозволе Министарства. Ништа му није помогла чињеница што је био лични пријатељ престолонаследника Ђорђа. „Реформа” није била дугог века. Завереници, или „звездаши” како их је народ називао после доделе ордена Карађорђеве звезде без мачева,ушли су у све отворенији сукоб с Пашићем и Радикалном странком. Странице београдских новина биле су пуне њихових препуцавања о „приоритету”, односно ко ће о празницима у цркви, за време службе, стајати с десне а ко с леве стране. Да ли ће десно бити окружни начелник, како је до тад био обичај, или командант дивизије, као представник војске и државе, како су завереници тражили?

Завереници, први „звездаши” у Србији, полако су се растурали. Неки су одлазили у пензију, неки у иностранство, али ове епизоде из њихових живота дешавале су се далеко од очију београдских новинара. Ни дефинитиван обрачун с њима у Солуну, када су Апис и другови стрељани или осуђени на вишегодишње робије, био је далеко од јавности.

Иван Миладиновић


Коментари3
61df8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Negoslav Đaja
Poštovani, Zahvaljujem se na podsećanju na mog pradedu Jovana Đaju. U članku se potkralo jedna netačnost, koja doduše nije od bitnog značaja, ali je dobro da se u arhivi "Politike" ispravi. Jovan Đaja je bio, po dolasku u Beograd, iz rodnog Dubrovnika, i školovanja u Beču (završio je prava) gimnazijski, a ne univerzitetski profesor. Kasnije je počeo da se bavi politikom. Ostali podaci su tačni. S poštovanjem Negoslav Đaja. P.S. Naslov ćlanka "...zvezdaši..." nije baš najjasniji i može da dovede u nedoumicu i na stranputicu čitaoce.
Ђорђе Стакић
На слици је Коста Цукић.
MP
Hvala Politici na ovom clanku kojie je veoma zanimljiv; Nadamo se nizu clanaka ili makar jednom feljtonu iz istorije novinarstva na nasim prostorima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља