уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:12

Точак – музичар који је „истестерисао” гитару

Аутор: Милан Никодијевићсреда, 26.12.2012. у 22:00
Радомир Михајловић Точак на проби пред београдски концерт „Смака” 29. децембра

Радомир Михајловић, познатији као Точак, харизматични гитариста на овим просторима, рођен је 13. јуна 1950. у Чачку. Отац му је био колар, што појашњава надимак, који је одавно прерастао крштено име, и тетоважу на десној надланици.

Колар је свирао бас прим, тако да је повлашћени очев љубимац могао да пребира по жицама тог сурогата гитаре од раног детињства. И данас ће рећи како национални инструмент у Срба није хармоника већ бас прим.

Праву гитару упознао је у деветој години код легендарног чачанског гитаристе Јарка, мајстора романси и шпанских песама. Јарак и Биска, испоставиће се касније, две су кључне личности његове младости.

Шире гледано, нису безначајни ни за историју рокенрола на овим просторима. Од Јарка је Точак чуо „Улазак у харем”, прилагодио га себи и одаслао у историју Ју рока постављајући тако домаћи задатак свим фрустрираним гитаристима. Непозната, онда се чинило и мистична реч Биска нашла се у насловима многих песама „Смака”, изазивајући невероватна тумачења.

Године 1970. отишао је у Брисел, свирао по клубовима и зарадио своју прву електричну гитару „арија дајмонд”. Незадовољан њеним изгледом, по повратку у земљу самоуправног социјализма, на једном градилишту, узео је тестеру, и гитари променио облик.

То је онај чудни инструмент на коме је годинама свирао и посветио му једну песму. Али, није му то био једини конструкторски подухват. Покушао је, својевремено, у очевој радионици да направи клавир.

Није успео. Касније, када је на правом клавиру видео од колико се делова састоји само једна дирка, био је свестан своје заблуде. Али, овај податак говори о значајнијем – о љубави и посвећености.

Већ тих година о њему су у Србији кружили митови. Обећао је свом најбољем другу Биски да ће компоновати и по њему назвати 23 песме (толико су тада имали година). Није стигао све да испише, али и оно што јесте, ушло је у антологију.

Пре више од 40 година, 1971. на релацији Краљево – Чачак – Крагујевац основао је групу „Смак”, о којој је, мање-више, све познато. Са ове временске дистанце, упутно је поменути да су њих од почетка отворено волели или отворено мрзели.

Такође су тек сада много јасније речи Корнелија Ковача из раних седамдесетих: „’Смак’ једини, уз ’Корни групу’, свира музику која изазива аплаузе, али не доноси новац”. Њихова изјава из тог времена антиципира многе потоње догађаје: „Ми тражимо пажњу – једном ћемо свирати без штосева и ефеката”.

Зато, иако су оставили многе хитове, данас их памтимо као музичаре којима су џез, блуз и музичке форме у којима се исказује врхунска виртуозност биле императив и права мера њиховог музичког „веровања”.

„Смео бих да свирам блуз са сваким гитаристом на свету, али за џез и класику сам још млад”, изјавио је шеширџија 1976. Касније, у зрелим годинама, подучавајући младе гитаристе, систематизовао је то своје интересовање за џез објавивши уџбеник „Акорди за џез гитару”.

Точак је своју уметничку мисију сагледавао и сагледава у широком контексту. Са ове раздаљине чини се, ма како то чудно звучало, да му рокенрол, у време највеће славе, није био најважнији. Тачније да је битан само ако ствари сагледамо шире од дуге косе, еуфорије масе и гитарског рифа, ма како он заводљив био.

Аутодидакт са многим интересовањима, недавно је изјавио: „Мораш да имаш свеобухватније образовање. Онда, у наше време, подразумевало се да људи који се баве рокенролом читају, одлазе у позориште, на друге концерте... Учио сам од многих уметника, сликара, вајара, песника... Трагао сам у себи за оним што они као уметници имају”.

Небо је само друм без дна, гитаром изречено у том контексту, а на винилу су остали делићи његовог дружења и сарадње са песницима Бором Хорватом и Миливојем Глишићем или сликаром Миланом Милетићем.

У та свестрана интересовања може да се уклопи и његов излет у филм и запамћена музика за „Византијско плаво”, „од тога сам зарадио једине опипљиве паре”, или компоновање музике за Велики школски час у Крагујевцу.

Сцену је, у једном тренутку, заменио педагошким радом у својој школи гитаре. И док његови генерацијски вршњаци из златног доба Ју рокенрола, Горан Бреговић, Влатко Стефановски, Драги Јелић још „праше” већим или мањим сценама, Р. М. се негде испод Ђерам пијаце приближава свом уметничком начелу да је важније бити добар музичар него добар свирач.

А кад смо већ код свирке, овај искрени чудак увек је свирао без помагала и све чудесне звукове производио само изванредним познавањем гитаре и великим радом. И сада ће рећи: „Стално вежбам, време не мерим.”

То да је важније бити добар музичар него добар свирач, он с правом може да изјави, ваљда и због тога што на гитари може све, па чак и да псује, на радост многобројних верника којима 40 година лично припада.

Ишчашио ногу и савладао све штимове

Потоњи мајстор 1959. је настрадао на ђачком излету. Ишчашио је ногу. Лежећи скоро пет година по болницама, бесомучно је вежбао на гитари. Сам је савладао све штимове, успут измислио и два своја. Завршио је основну школу, свирао по чачанским кафанама и парковима, био члан и вођа многих рок група у граду на Морави.

* Аутор је професор на Академији уметности у Новом Саду


Коментари5
fcac8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Eji Ejiiii
Nije Sleš, nego Riči Blekmur ex Blek Sabat kad im je Smak ukrao šou kao predgrupa...
Jovan Djordjevic
Jeste Blackmore ali nije Black Sabbath nego Deep Purple
Препоручујем 0
postovalac SMAKA
Tocak je majstor za sva vremena!
Ивана С.
Смак и Точак су најзначајнији (са овог простора) допринос светској музици. Својевремено сам чула да је Slash (ex GNR) рекао да је само један живи гитариста бољи од њега, један брђанин са Балкана, мислећи на Точка. У праву је, Точак је Чаробњак и надам се да ће иза концерта у Арени уследити концерти и у другим градовима.
Andrija V. Mirkovic
- Dubok naklon, muzicaru koga smo sa uzivanjem slusali i slusamo toliko godina. Malo je ljudi poput "TOCKA"..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља