понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 27.12.2012. у 15:00 Мишa Ђурковић

Припрема удара на Додика

Није тајна да Милорада Додика не воле неке доста значајне политичке, интелектуалне и безбедносне структуре из оних земаља које су током деведесетих дефинисале ко ће бити добар, а ко лош момак у постјугословенској драми. Није мали број њих који и даље гурају причу о Српској као геноцидној творевини и сања централизовану БиХ у којој би се спровео „грађански” принцип један човек један глас. Последњи такав покушај познат под именом Бутмирски пакет неславно је пропао пре три године.

Додик је током последњих година покренуо неколико веома паметних, одлучних или како се помодно каже проактивних иницијатива на које је било тешко одговорити. Годинама он тражи да се смање овлашћења или чак укине канцеларија ОХР и да се што више простора да домаћим играчима. Комбинованом сарадњом са хрватским партијама и договором с Лагумџијом постигао је да се недавно први пут после Дејтона један број нимало безначајних ингеренција врати на ентитете. До сада је процес преношења надлежности ишао искључиво у супротном правцу.

Додик је такође покренуо причу о демилитаризацији и неутралности БиХ. У овој иницијативи коју су многи видели као покушај избегавања приче о НАТО, други су препознали једини реалан оквир за безбедносну архитектуру БиХ. Тешко да било ко верује да би се Бошњаци, Срби и Хрвати заједнички против неког борили. Стога се оправдано поставља питање који је смисао постојања нечега што се зове војска Босне и Херцеговине?

Док је у односу према међународној заједници и федерацији очигледно бар до сада у великој мери контролисао игру, Додику се полако отварају проблеми унутар саме Српске. Највећи од њих је свакако све лошија економска ситуација. Глобална криза се добрано рефлектује на количину новца који стиже у Српску. Неки значајни ресурси су продати и трошење новца који је од њих добијен полако се приводи крају. Неке очекиване инвестиције су изостале, а Српску је доста погодила стравична суша која је ове године захватила читав овај простор. Чињеница да цео регион има веома лошу економску конјунктуру не значи много пензионерима и незапосленима у Српској. Они су незадовољни недостатком посла и смањеним примањима. То се доста осетило на недавно одржаним октобарским локалним изборима. Иако је СНСД и даље појединачно најјача странка то више није она снага коју су имали до пре две године. СДС се као најјача опозициона странка доста опоравио и повратио нека значајна упоришта.

Додик се овим резултатима није превише потресао јер већ неколико година озбиљно ради на стварању стратешког партнерства са Младеном Босићем. Оно доста добро функционише на нивоу БиХ, а чак је могло да се наслути и по прећутном кандидовању слабијих кандидата за начелнике општина тамо где је онај други јак. Чини се да будућност Српске и њена стабилност заиста највише зависе од одржања овог базичног консензуса између две највеће странке на основу чега неки очекују велику коалицију после следећих парламентарних избора.

У Бањалуци се могу чути гласови који тврде да је Додику већи проблем сопствена странка. Није тајна да са неким од њених лидера има врло лоше односе, а у време кризе и немаштине богатство неких од челника СНСД доста боде очи обичном свету. Обични људи који и даље веома цене па и воле Додика траже да нешто уради поводом тог питања. На ово незадовољство међутим доста рачуна страни фактор који настоји да Додика бар знатно ослаби ако не и да сруши у догледно време. Увелико се чују гласови о преливању некаквог „пролећа” и на улице Српске, доста се ради са појединим невладиним организацијама које су традиционално одлично оруђе за дестабилизацију земаља, а немали број амбасадора обиграва око лидера опозиционих странака.

Све то није међутим још увек довољно да се Српска озбиљније подрије. Додик и даље доста суверено контролише унутрашњу ситуацију, али зна да убрзавање „дијалога” Београда и Приштине са изразито конструктивним ставом Србије, може да води и ка релативно скором отпочињању притисака на Српску. Стране дипломате одавно најављују да по некој њиховој агенди после „сређивања” Косова долази на ред и бављење Српском.

За тај посао неопходна им је помоћ Београда и ту је Додику и Српској за сада највећа непознаница. Странци су још на Тадића кренули да врше озбиљне притиске тражећи помоћ за дестабилизацију Додика и Српске. Он је то у великој мери одбио. Додик је након тога прилично неопрезно на изборима подржао свог дугогодишњег партнера и тиме навукао на себе бес нове власти у Београду. Иако се у међувремену радило на приближавању, у Бањалуци се данас доста боје намера нове владе у Београду и њеног будућег става према притисцима у вези са Српском. Косовска политика владе не улива им много поверења.

Коментари13
af588
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

markone
Као човејк који живи у РС и који је поносан њоме, њеном историјом и њеним српским народом који је увелико задржао дух српства за разлику од 50% браће источно од Дрине, могу да кажем да ми заиста смета поистовјећивање Додика и Републике Српске. Додика су на власт довели странци на тенковима, дошао је онда када је пола СДС и СРС затворено или одлуком високог представника избачено из политике. Био је атеиста, на првој својој заклетви у скупштини РС одбио је да прође церемонијални поступак заклетве који је обухватао и неку вјерску симболику. Сада када је народ, покраден и када гледа њега и неколицину његових "пајташа" како крчме паре из ИРБа и буџета РС и када су општини избори показали да је очигледно крај, Е ОНДА СУ ТО КРИВИ СТРАНИ ПЛАЋЕНИЦИ. Ја идем у цркву сваку недељу, пишем искључиво ћирилицом и српским језиком. Имам примања којима не могу напунити фржидер а камоли нешто друго. Гласам за опозицију и живим за неког новог Вучића у западној српској држави - ДА ЈА САМ ПЛАЋЕНИК!!
Raca S
Ми морамо да ставимо тачку на попуштања. Попуштао је Милошевић, убјеђивао Србе преко Дрине да потпишу ово и оно, уцјењивао их ''санкцијама'' на Дрини, итд. Докле ћемо да попуштамо? И, шта има Додик и Српска да се боје Николића и нове владе у Београду? Је ли то, можда, Николићу важнија његова странка и страначки престиж него српски народ и Република Српска? Без обзира на страначку припадност влада у Београду и Бања Луци, оне морају да подржавају једна другу. Увијек. То је питање националне важности а не страначке. То мора да буде свима нама јасно. Исто је са КиМ и са било којим другим квадратним метром наше територије. То је наш животни простор и ако га изгубимо, ако га прокоцкамо, нећемо имати гдје живјети. Неће бити ни Срба ни Србије. Схватимо да КиМ или Српска нису ништа мање важни од Вождовца. Зашто не истјерамо НВО? Ако не можемо да их истјерамо, зашто их не бојкотујемо? Зашто им се дозвољава приступ медијима?
BojanS
@milan drobnjak Ti pises kao da nisi drzavljanin Srbije.Kada cete shvatiti vec jednom da sandzak ne postoji i ne izmisljajte nekakve nepostojece regione,ali verovatno imas neki interes da Srbija bude sto slabija.BiH treba jasno reci da Srpska postoji i da ako se ukine ona BiH ne postoji.
Stari beogradjanin
@ Teca Laonic. Vama izgleda nije jasno da zapad placa NVO i da je jasno da rade za one koji ih placaju.
Slobodan Ratković
Glavna karakteristika Srba,kako s desne,tako i sa lijeve strane Drine,je da su nesložni,i da ih upravo nesloga survava u sve dublji glib.A oni kojima to odgovara maksimalno koriste naše slabosti kako bi uz pomoć njih i naših nekontrolisanih emocija i brzih jezika ostvarili,bez problema, sve ono što žele.Da li će se konačno desiti neko čudo,pa da shvatimo kobnu istinu da smo mi sami sebi najvećim neprijateljima?Bez sloge,pameti,mudrosti,i nadasve čvrste VJERE , nema nam spasa.Srpska Republika jest i biće je ako budemo složni i ako umjesto pogrešnih emocija i saginjanja ledja hodamo uspravno i ponašamo se mnogo mudrije nego do sada.S.R.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља