недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43

Хиландарска ризница је највреднија

четвртак, 27.12.2012. у 15:00
Карејски типик из 1199, с потписом Светог Саве

Анатолиј Аркадјевич Турилов, један од највећих светских археографа, има најбољи увид у ћириличко рукописно наслеђе. Питамо га, колико је, по његовој процени, српских рукописа отуђено, расуто по свету?

– Нажалост, тачним одређивањем њиховог броја, колико ми је познато, нико се није бавио. Најстаријих је(до краја XIV века), отприлике, од 800 до 1.000. Таква колебања у броју условљена су тиме што су многи од тих старих рукописа били подељени на делове (углавном су то чинили научници и колекционари у XIX и почеткомXX века) и до данас није установљено који делови су припадали једном рукопису. А укупан број српских средњовековних рукописа од XII до XVII века, по прелиминарним оценама, креће се од 4.000 до 5.000, а можда и нешто више од 5.000, изузев кодекса уништених током Другог светског рата.

Највећи број, више од 95 одсто, српских средњовековних рукописа налази се у Европи – у Оксфорду, Лондону, Берлину, Прагу, Кракову, Санкт Петербургу, Москви, Кијеву, Одеси, Пловдиву, Солуну, Цетињу, Риму, Паризу – истиче Турилов.

Излишно је, додаје наш саговорник, говорити о томе да се највећа (и највреднија) збирка српских рукописа, ван граница бивше Југославије, чува у манастирима Свете Горе у Грчкој. Затим, вероватно, следи Русија, где се у збиркама Москве (Државна историјска библиотека, Руска државна библиотека) и Петербурга (Руска национална библиотека, Библиотека Академије наука, Архив Санктпетербуршког историјског института Руске академије наука) чувају стотине српских рукописа од XII доXVII века. При томе, део овог блага нашао се у Русији још у XIV и XV веку (премда их је, свакако, знатно више у XVII веку са Свете горе донео Арсеније Сауханов и посебно у XIX веку проучаваоци и путници).

Много је српских рукописа у Бугарској (вероватно чак и више него бугарских), али је ту одређивање националне традиције рукописа отежано чињеницом да су се у XVI и XVII веку српским ресавским правописом служили писари од Јадрана до Црног мора. Много је српских рукописа и у Румунији, али њихов тачан број није установљен због одсуства података о библиотеци Синода и целом низу манастирских збирки. Број српских рукописа у другим земљама, градовима и манастирима далеко је мањи, највише неколико десетина, али међу њима има правих бисера. У Украјини српски рукописи се налазе у Кијеву и Одеси, и њихова судбина је нераскидиво повезана са руским збиркама. Не тако велике збирке српских рукописа (највише тридесет у свакој) постоје у Берлину (Збирка Вука Караџића), Бечу (углавном рукописи светогорског порекла које је купио Ј. Копитар), Прагу (збирка П. Ј. Шафарика), Паризу, Лондону. Посебна је тема збирка рукописа у Јерусалиму и на Синају. Неке од њих написали су управо у Светој земљи српски монаси и ходочасници.

Питамо Турилова када се, у дугом периоду рада српских писара, од XII па до XVII века, најлепше писало ћирилицом и да ли та ћирилица има неке националне особености?

– Мислим да ће одговор на то питање умногоме зависити од укуса, и интересовања, и конкретног афинитета проучавалаца. На свој начин, несумњиво, прелепо је писмо рукописа од XVI до XVII века, са ресавским правописом. Њихова графија је у тој мери уједначена да изгледа као да је реч о штампи (и, узгред, савршенијој од реалне штампе из XVI века). Међутим, ја највише волим писмо српских рукописа из времена краља Драгутина, па до краја владавине цара Уроша, то јест практично цео век (1274–1371). Његов монументални, мало угласт лик не може се ни са чим помешати – то је својеврсно графијско јединство времена и простора – каже Турилов.

Света Гора, током најмање шест векова (бар од краја XII до краја XVIII), објашњава Турилов, била је један од највећих центара словенске писарске и преводилачке делатности. Већина сведочанстава о преводима на словенски језик, сачуваних до краја XVI века, односе се управо на Свету Гору. И то није тешко објаснити. Света Гора је већ до момента када се ту појавило словенско монаштво поседовала богате грчке збирке књига – основу за преводе. За Бугарску и Србију то је био најближи велики манастирски центар грчко-словенских културних контаката, а за Русију један од најближих. Књиге су ту преписиване и за сопствене потребе светогорских словенских манастира и због слања у оне земље одакле су потицали монаси. Релативно потпуна слика словенске писарске преписивачке и књижевне делатности у Светој Гори може се добити само на српском материјалу, и пре свега, на основу рукописа библиотеке Хиландара, будући да је она највећа на Светој гори и да је откривен и идентификован највећи број њених писара.

Проучаваоци су, на пример, установили да су хиландарски писари, почев од двадесетих година XIV века, учествовали у формирању библиотеке Дечанског манастира. Збирке бугарског Зографа и руског Пантелејмоновог манастира не дају истраживачу довољно материјала за поређење, а збирка Пантелејмоновог манастира се формирала углавном у XIX веку и нема историјски карактер. Поред тога, познато је да је бугарска и руска писарска делатност у Светој Гори, у XIV и XV веку, у знатној мери повезана не са „националним” манастирима, већ са скитовима великих грчких обитељи (Велика Лавра, Ватопед), где су се бугарски монаси бавили и преводилачком делатношћу.

За Русију, каже на крају Анатолиј Аркадјевич Турилов,круг трагања за рукописима, преписаним на Светој гори у XIV и XV веку (период Другог јужнословенског утицаја), изузетно је широк, и броји око 3.000 источнословенских рукописа тог времена.

(Kрaj)

Зоран Радисављевић


Коментари6
cc6f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandra
Za 'Trajana' Evidentno je Trajane da ste istoriju izucavali. Ipak cini mi se da ste je poceli proucavati tek od kraja 19tog veka.Da biste imali dobro razumevanje istorijskih desavanja na podrucju Balkana, bilo bi dobro da se upoznate detaljnije i sa desavanjima u razdoblju od XI do IXX veka, Celukupna slika ce vam biti mnogo jasnija te cete i sami uvideti svoju, pretpostavljam nenamernu, gresku. Ipak moram se u jednome sloziti da Vama. Ovakvi tekstovi tesko da donose mnogo pozitivnog 'obicnom' svetu. Cak cini se doprinose vise stvaranju negativnih nagona i 'potpiruju sujetu 'nebeskog' naroda. To nam, pa opet, ne treba , zar ne?
Aca S
@Strahinja Tih 5000 knjiga nisu knjige u pravom smislu reci vec razni prpisi i prevodi liturgijskih knjiga, mozda i Biblije, takodje hrisovulja, povelja i sl. Dakle, nije samo pitanje sto te knjige i rukopisi nisu sasvim prouceni vec i cinjenica da to uglavnom nisu neka potpuno nepoznata knjizevna dela.
Адалв М.
за "Трајана" Ви се често појављујете са оваквим коментарима, али под различитим именом. Ваши коментари говоре или о томе да познајете историју, или да тенденциозно покушавате да потурите некакву "праву историју" Срба. Највероватније је ипак да је у питању мешавина једног и другог, што нас доводи до закључка да припадате извесној нацији из јужне нам покрајине, склоној фабриковању историје. Ко нема своју културу и историју, краде туђу - у овом случају српску сад својатају сви културно и историјски сиромашни - Хрвати, Албанци и сл. Србија има своју културну и историјску вредност, која се не може порећи, јер писаних сведочанства о томе има свуда. За разлику од неких којих вековима нигде није било, док их Аустроугарска није мало погурала, како би ослабила Србију. Када би Ваша тврдња била истинита, то би значило да су српски историчари преправљали/фалсификовали историјске архиве Грчке, Турске, Венеције, Дубровника итд, што Вашу тезу чини апсурдном.
Trajan Istoricar
Kakve lazi, kakve izmisljotine??? Zna li neko ko ovo pise da je Srbija prvi put u svojoj istoriji nastala 1878 godine na Berlinskom Kongresu kao i ostale drzave na Balkanu? ?? Zasto se objavljuju lazi i nebuloze onih koji su pozajmili bugarske vladare i napisali SRPSKU ITORIJU, jer je Bugarska najavila tuzbu Medjunarodnom Sudu Pravde? Zasto trazimo od Srpske dece da uce lazi. Zna li neko da u Srbiji ne zive ruski sloveni vec Romani ciji su preci ziveli u Romanskoj Imperiji? Kada ce poceti da se pise prava Srpska Istorija bez bugarskih vladara i bez ruske cirilice i bez ruskog jezika?
Страхиња .
Сјајна серија чланака, непроцењиво сазнање о нашој духвној ризници о којој је већина нас само наслућивала! Све честитке новинару Зорану Радисављевићу и г. Турилову. Сва срамота и брука нашим историчарима српске књижевности што странац треба да нам истражује нашу историјску и културну грађу и да нам обелодањује кључне чињенице о српским темљима. Предлажем г. Радисављевићу да погледа уџбенике српског и историје за основну и средњу школу, па да напише шта се од овога што је Турилов обелоданио учи у српским школама? Сећам се, само 3-4 дела српске средњовековне књижевности у школи и то је све. И тек ове 2012 ми сазнајемо да постоји око 5000 ових књига!?! Заиста се надам да ће и његово чланство у САНУ утицати на многе наше академике који су од 1945 углавном ћутали, служили режиму, жмурили и нигде их није било. То понашање је злочин. Да није тако сваки универзитет, књижара и библиотека у српским земљама имали би барем неке од ових књига са преписима и тумачењима старих српских рукописа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља