понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:01

Премијер не купује пиће

Аутор: Зорана Шуваковићпонедељак, 31.12.2012. у 11:00
Вино и жестина чести су мотиви на сликама Едварда Мунка (Фото З. Шуваковић)

„У метроу на неки начин доказујем да сам посвећен ономе што чиним…али у продавници ’Монополет’ је сасвим друкчије, ту ништа не доказујем, ништа добро у сваком случају, само да сам и ја, лично ја, подложан истим слабостима као и остали, што у ствари није случај, јер вино не пијем тако често”, речи су норвешког премијера Јенса Столтенберга који у најновијем роману „Фвонк” познатог писца Ерленда Луа објашњава свом саговорнику зашто му толико прија понуђена чаша вина, али ван очију јавности.

Норвешки премијер није пијанац, али свеједно не воли да оде у једну од посебних продавница у државном власништву и да тамо пазари алкохолно пиће. То би шкодило његовом угледу у народу.

Столтенбергове муке описане су у овом фиктивном литерарном делу, које верно осликавају стварност. Функционери у земљи фјордова граде свој имиџ на сасвим различит начин од онога како своју важност потврђују балкански политичари. Однос према алкохолу је најупадљивији пример.

Норвешка је за последњих тридесет година претрпела револуционарне промене у политици према малиганима, али и поред њих, она се није приближила социјалној толеранцији какву према жестокој чашици или флашици имамо у осталом делу Европе.

Ушавши у један „Монополет” (званично име за радње под монополом државе) у центру Осла, први пут после тридесет година, нисам могла да верујем колико се Норвешка изменила. Данас можеш сам да бираш вино, виски, вотку… Боце су поређане по полицама, купац има корпу или чак колица, као у класичној самопослузи. Продавци љубазни, спремни да објашњавају политику монополских радњи, али упућују на централу „Винмонополета” где на сталном дежурству ради четири директора за комуникацију. Каква огромна промена.

Осамдесетих година прошлог века у радњу се улазило као у полулегалну тровачницу. Малени излози прекривени црним засторима, а унутра би те невољно услуживао продавац, строг као неки судија, али и неспреман за било какав разговор о својој роби. Ниси знао ни шта купујеш, ни колико ће то да кошта. Он стоји за високом тезгом, иза њега голи зид, роба му је сакривена негде под тезгом. Пре него што ти за баснослован новац уручи боцу, ставља је у дебелу црну пластичну врећу. У метроу, у аутобусима и трамвајима, сећам се, петком увече, звонило је стакло из тих црних замотуљака.

Данас у целој земљи постоји тачно 280 места на којима је могуће купити алкохол, и то је три пута више државних радњи него што је Норвешка имала пре тридесет година, спремно ће нам објаснити Халвор Бинг Лоренцон, директор за комуникацију у ланцу радњи за продају алкохола. Пре 14 година, под притиском осталог дела европског света, па и самих Норвежана, уведено је самопослуживање – мали корак за свет, али велики за Норвешку. Од тада, норвешко задовољство „Полетом”, како из миља зову ову компанију, расте из године у годину. Данас 60 одсто Норвежана сматра да је државно управљање овим ланцем исправна политика.

Либералнија струја интелектуалаца критикује државну регулативу над уживањем у јелу и пићу. 

Ивер Нојман, антрополог и социолог, директор истраживачког одељења у институту за међународне односе НУПИ, жали се шо мора да отпутује „чак до Србије или бар до Данске” да би слободно без државног надзора изабрао вино по свом укусу. „Ми нисмо ништа учинили да уживамо у нашем благостању. Ако одете у Данску или скокнете до Шведске видећете да је избор сирева и вина, меса и поврћа раскошан. Код нас је све сведено на стриктну контролу увоза ради заштите фармера и наше пољопривреде. А које вино најбоље паше мом укусу, о томе одлучују државни службеници.”

Постоји такозвана дегустаторска бирократија. То је од државе именована клика која у име својих суграђана одлучује шта ће се од медитеранских пића на крају наћи на трпези грађана.

У земљи где је статистика доведена до научног савршенства, директор за комуникације избацује податке, на свако питање има одговор са три или четири броја: шездесет одсто Норвежана сматра да држава треба да буде искључиви власник продавница са алкохолом. Прошле године „Монополет” је изабран за омиљену норвешку компанију. Продато је 78 милиона литара алкохола. Од тога више од 80 одсто вина, а само 16 одсто жестоког пића.

Не тако давно Норвежани су обожавали жестоку капљицу. Сада су се претворили у нацију винопија. Увози се, додаје директор комуникација, највише италијанско вино, које претходно бирају државни дегустатори.

Готово никада у ових 280 радњи нема гужве. Цене су папрене, у њих се још увек одлази уз осећај греха. Тако се осећа и Јенс Столтенберг кад с времена на време пијуцка црно вино. У фикцији која није далеко од стварности.


Коментари0
e7be5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља