понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Гробље у касарни

Аутор: М. Галовићсубота, 29.12.2012. у 15:00
Гроб Павела Ивановича Денисова у касарни „Александар Берић” (Фото Речна флотила ВС)

Касарна „Александар Берић”, база Речне флотиле Војске Србије у Новом Саду, која је грађанима познатија као „Морнарица”, једина је у Србији која у свом простору, и то централном делу, има – гробље. Ту већ скоро седам деценија почивају шесторица припадника Црвене армије – капетан трећег ранга Павел Иванович Денисов (1918–1945), Григориј Иванович Печерскиј (1926–1945), Алексеј Стољарев (1918–1944), Вјачаслав Жук (1926–1944) и двојица припадника совјетске речне флотиле чија имена нису наведена на надгробним дрвеним пирамидама.

– Они су страдали у операцијама форсирања и разминирања Дунава. Према нашим подацима, последњи контакт јединице са породицама сахрањених бродара остварен је још 1960. године. Руски војни аташе из амбасаде у Београду је последњи пут званично положио цвеће 1996. године – кажу у Речној флотили Војске Србије.

Припадници ове јединице, која иначе своје базе има у Новом Саду, Београду и Шапцу, према гробовима погинулих совјетских војника односе се са дужним поштовањем, као и према свим традицијама флотиле. Наспрам ових гробова налази се спомен-соба, посвећена сећањима на страдале у ратовима, значајне бродове и важне догађаје. За разлику од многих јединица ВС које тек однедавно посебну пажњу посвећују прошлости, спомен-соба Речне флотиле отворена је још 1982. године, и то у оригиналном простору – соба је дизајнирана као унутрашњост брода, са кобилицом и ребрима, при чему је простор између сваког ребра посвећен једном историјском периоду.

– У спомен-соби налази се више од осамдесет занимљивих експоната, униформе припадника флотиле из разних периода, трофејно бродско наоружање и опрема, фотографије, документа и дневници. Ту су и макете речних ратних бродова, међу којима се издваја макета „шајке” из шеснаестог века, првог речног ратног брода на овим просторима – кажу у Речној флотили.

Као Дан Речне флотиле слави се 6. август у знак сећања на 1915. годину када је у Београду, на Чукарици, поринут први српски ратни брод „Јадар”. У предворју спомен-собе постављене су фотографије свих команданата флотиле од 1915. године, почевши од првог команданта Милана Радојевића.

Најзначајнија борба у историји флотиле десила се 12. априла 1941. године на Дунаву код Челарева, када је у нападу четири ескадриле немачких авиона, потопљен речни монитор „Драва” чија посада је шест дана пружала одлучан отпор непријатељу. Тада је настрадао и поручник бојног брода прве класе Александар Берић, чије име данас носи касарна у Новом Саду. После получасовне борбе, тешког оштећења брода и погибије већине чланова посаде, Берић је преосталима наредио да напусте брод а сам је одлучио да потоне са „Дравом”. Сваког 12. априла припадници флотиле обилазе његов гроб у Белегишу, а на месту потонућа брода у воду се полажу венци.

--------------------------------------------------

Погинули на задатку 1991. године

Сећања на ратна пожртвовања сежу и у новију прошлост, односно 1991. годину, када су у близини ушћа Драве у Дунав страдали заставници прве класе Стеван Марковић (1939–1991) и Кристијан Лампрет (1945–1991). Брод је нападнут на задатку контроле унутрашњих пловних путева, хрватске снаге су ракетним бацачима и снајперским хицима гађале речни миноловац 308. Марковић је од силине удара ракетних пројектила пао у воду и његово тело није пронађено. Посада је успела да оштећени брод насуче на леву обалу Дунава где је тешко рањени Лампрет подлегао повредама на рукама сабораца. Слике страдалих подофицира заузимају посебно место у спомен-соби.


Коментари4
43843
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija T.
@Aspalathos M: i meni nedostaje Jugoslovenska ratna mornarica! Pozdrav!
Aspalathos M
Kao osobi u čijim je žilama pomešana jadranska i dunavsko-savka voda sa istim se poštovanjem odnosim prema mornarici i brodarstvu, kako ratnom, tako i trgovačkom. Slava svim palim borcima, pomorcima i brodarima na rekama i morima. kakav je i koliko težak na vodi govori i dalmatinska poslovica: Hvali more, drž se kraja (kraj=obala). Iskren da budem nedostaje mi Jugoslovenska Ratna Mornarica.
Pera Zelembać
S duznom paznjom sam procitao ovaj clanak i divim se nasoj mornarici na paznji koju ukazuju palim borcima za slobodu.Fotografija mi odudara od teksta jer se vidi da se beton na grobu nlazi u fazi raspadanja'
Marija T.
Svaka cast svima koji neguju uspomenu na nase ratne saborce iz II svetskog rata.Moj otac je bio jedan od komandanata Recne ratne flotile (ucestvovao je u borbama na Sremskom frontu gde je i ranjen)i cija se slika cuva u spomen- sobi.Uvek je govorio sa postovanjem o ljudima sa kojima je radio kao i o vojnicima kojima je bio staresina.Voleo ih je kao svoju decu, voleo je Novi Sad i njegove gradjane iako nije bio rodom odatle.Uverena sam da bi citajuci ove retke ( nije ziv)bio srecan i ponosan.Hvala od srca pripadnicima Recne flotile!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља