уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:46

Музика ми није само љубав већ потреба

Аутор: Славко Трошељсубота, 29.12.2012. у 21:56
Фото Жељко Јовановић

Mузичкa групa „Галија” je и после 36 година од оснивања, по више анкета, у врху популарности. Њихова балада „Још увек сањам” је уписана у мелодије за незаборав! А њен вођа Ненад Милосављевић–Неша Галија поручује: „Сањаћу док сам жив”.

Рођенје6. фебруара 1954. у Нишу. Имао је само две године кад је пао са хоклице и сломио кичму! Пет година је био прикован за кревет, а после тога је још пет морао да носи мидер. Захваљујући свом менталном склопу и музичком таленту изборио се за место једног од најбољих српских рок музичара свих времена. Из првог брака има ћерку Јану (22) и сина Луку (20), а из другог сина Жарка (10).

Кад сте заволели музику?

Музику сам прихватио као забаву све до прве године факултета. Тек тада сам открио да би музика могла да ми буде професија. Писао сам 1972. музику за позоришне представе, а и за „Лутајућа срца” и „Ју групу”, али то тада није била моја озбиљна музичка прича упркос чињеници да сам у основној школи, уз наставника музике Слободана Сотировића, сазнао шта је све музика.

Чему вас је научио Сотировић?

Он ме је увео умузику. Не у практичном већ у интелектуалном смислу. Научио ме је да на прави начин видим музику. Натерао ме да у музици опере „Влтава” Беджиха Сметане видим како вода жубори преко камења... Јер, тако је Сметана музиком сликао Влтаву... Причао ми је и да, по Бетовену, „музика уводи ред у хаос”...

Које су вам још важне особе?

То ми је, пре свих, брат Предраг Милосављевић, који је текстописац „Галијe”, а један од његових сарадника је био и Радоман Кањевац, већински текстописац за албум „Караван” и „Место поред прозора”.

Шта вас је још понело сем музике?

То је хипи-покрет од шездесетих до осамдесетих година. То је једини хумани покрет који свет памти. Тај покрет је идеја слободних мисли и слободe живота у организованом друштву. Убијен је кад се супротставио рату у Вијетнаму, односно нападу на друге због личне користи. Ми сад гледамо ТВ снимке освајања туђих земаља из истих разлога и сви ћуте. Хипи покрет је изнедрио низ истакнутих уметника свих врста. Мјузикл „Коса” је последња жива слика тог покрета.

Коју прекретницу посебно памтите?

То је онај период кад сам кренуо на Факултет заштите на раду због две користи. Родитељи су имали сина студента, а ја сам имао много времена за озбиљан музички рад. На срећу, на факултету је била библиотекарка Тањa која је окупљала студенте склоне уметности. И она ми је омогућила да организујем први солистички концерт. Било је то 14. априла 1975.

Шта се тада догодило?

На концерту је била и моја мајка Бранка. Први пут ме чула и видела како свирам и певам. Била је одушевљена и поносна. Казала ми је: „Никад не смеш да одустанеш од свог сна.” И све је то казала оцу. Отац је то тешка срца прихватио. Ипак, дао ми је годину дана да се докажем као музичар. Тако сам, на одређени рок, кренуо у озбиљан музички живот.

А шта је било са стварањем музике?

И то сам радио врло предано. Написао сам сигурно више од 100 музичких дела за позоришне представе, а компоновао сам музику и за три филма: „Зону Занфирову”, „Пљачку Трећег рајха” и за ТВ филм „Кућа за рушење”.

Шта вас усрећује?

Мени је стални извор среће рад, компоновање музике, сталне вежбе и уигравање групе. То је једини прави одговор на ово питање, јер не радим оно што морам, већ ово што волим. То је моја највећа срећа.

Како вас доживљава улица?

Сусрети с публиком ми никад нису сметали. То је цена популарности. Неко тражи да се сликамо, други желе одговоре на нека питања. Али, на срећу, нисам баш од оних који изазивају велико интересовање публике. Тако да, углавном, мирно могу да одем било где.

Колико цените лепоту?

Лепота је унутрашње стање. Она је више дух него лик. То је важније од спољашњег изгледа, који, наравно, не би требало занемарити у мушко-женским односима. Ипак, дешавало ми се да у сусрету с лепом женом будем тешко разочаран кад она проговори.

Која је ваша дефиниција љубави?

Покојна сликарка Оља Ивањицки је казала да је то „најлепши природни ток живота, јер импулс љубави имају сви”. Ипак, њеном ставу додајем свој: љубав се ослања на карактер личности, а то је врло слојевито. У једној ситуацији је све лепо, а већ у другој није.

Како доживљавате музику?

Као велику љубав у сегменту кад се изражавам, а у оном делу живота, где запажам – не. Јер то је сасвим нешто друго. Мени музика није само љубав већ потреба, као ваздух.

Чиме се поносите?

Децом. Сви су сјајни. И ћерка, која студира глуму у Новом Саду, и овај старији који би желео да студира музику, па се за то већ припрема, а и онај млађи син који тек улази у другу деценију живота. Уз све што раде најважније је да буду добри људи.

Колико тело може да вам прати дух?

Наравно да може. Тело је само одговор на оно што се тражи. Додуше, сад кад осетим умор одспавам пола сата и после тога сам опет свеж. Али, раније то нисам морао. Сад више ослушкујем тело. Нећу да га присиљавам.

Коме сад певате „Чујем те лепо како дишеш”?

Та песма је настала у одређеном интимном односу, али сад немам такву особу коју бих лепо слушао како дише.

А коме „На твојим уснама”?

Овде је реч о нашој бившој земљи. Али, ту песму ћу вечито певати, јер упркос свему, никад не би требало да останемо без наде у сваком смислу те речи.

-----------------------------------------------------------

Волим кафану и групи сам дао име по кафани „Галија” у Нишу

Шта више трошите: време или новац?

Волим кафану. Име групи дао сам по кафани „Галија” у Нишу. У кафани се троше и паре и време. То чиним и у Београду, где живим, и у Нишу, у који често одлазим. Платинаста плоча музичке групе „Галија” не стоји у мојој кући, већ у Нишу, у кафани „Галија”.


Коментари1
15c82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vecita galija
Iz ovih jednostavnih odgovora vidi se da je Nesa 'Galija' dah i duh muzike i da su mu zato pesme vecite i nikad nece izaci 'iz mode'. Predivno je videti da postoji covek koji voli i obozava svoj posao, i da za divno cudo, moze da zivi od proizvoda svoje muzicke inspiracije. Zivela 'Galija' koja nikad nece potonuti!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља