уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Шкрти нови богаташи

субота, 29.12.2012. у 21:56
Некада банка данас Музеј Цептер у Кнез Михаиловој улици у Београду

Маријан Филиповић, краљ хрватске дрвне индустрије,недавно је обелоданио да радницима поклања фабрику у Чабру, најнеразвијенијем делу Горског котара. „Своју децу сам пристојно подмирио и оставио им довољно новца да и њихови унуци имају од чега да живе. Остало иде задужбини у коју сам пре осам година уложио милион евра за стипендирање школараца и студената Чабарског краја.”

Овим речима је власник хотела на Крку и фабрика у Хрватској и Босни образложио своју одлуку и додао: „Одлучио сам да поклањам, јер ме то усрећује. Мислим да је највећа срећа у дељењу, јер оно што је моје могу поклањати другима, а да тиме никога нисам оштетио”.

У Србији од Мише Анастасијевића, Илије Милосављевића Коларца и Николе Спасића оваквих примера готово да није било, а наши бизнисмени се нису пронашли у речима немачког милијардера: „Није срамота обогатити се – срамота је умрети богат.”

Бивши и садашњи председник државе користили су у последње време прилику да пробуде успавано доброчинство оних с најдубљим џепом. Борис Тадић је позвао „непристојно богате” да стечено врате друштву и одуже се заједници тако што би подигли тајкунски мост, руковођени примерима добротвора из прошлости. И Томислав Николић је недавно апеловао на савест оних који имају више да поделе са онима који немају довољно и да је понекад потребно само их подсетити да погледају око себе.

Мирослав Мишковић је подигао дечји и омладински центар на Бежанијској коси у Београду

Ови позиви допрли су до ушију Миодрага Костића, власника „МК групе”. Он је недавно инвестирао 220.000 евра у кућу и поклонио је СОС дечјем селу у Краљеву у коме ће свој дом наћи петнаестак тинејџера.

– Верујем да је свако, у односу на сопствене могућности, дужан да део вредности које је у току своје каријере створио врати друштвеној заједници, на начин на који му доличи. Ово је само још једна потврда да се наше добре намере не завршавају само на речима, већ их доследно спроводимо у дело – рекао је Костић.

Слично нешто је урадио и бизнисмен Мирослав Мишковић, осумњичен за малверзације у путарској привреди. Саградивши летос Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине са инвалидитетом „Сунце” на Бежанијској коси, уписао се на листу задужбинара новије српске историје. „Делтина” фондација је уложила 2,3 милиона евра и најавила да ће убудуће 10 одсто годишњег профита донирати за друштвено корисне пројекте у Србији. Желели су, како су говорили, да буду пример другима.

Ипак не треба заборавити да је Мадлена Цептер, супруга бизнисмена Филипа Цептера, прва наставила српску традицију задужбинарства, после више деценија затишја. Она је до сада у корист српске културе и уметности уложила више од 30 милиона евра. Њеном заслугом изграђена је опера и позориште „Мадленијанум”, установљена награда „Женско перо”, али и „Добричин прстен”. Донирала је и изградњу првог послератног приватног музеја у Србији у Кнез-Михаиловој улици и основала фонд за стипендирање младих талената.

Десетак година пре Тадићевог позива тајкунима да саграде мост,богати Американац српског порекла Слободан Павловић саградио је свом народу ћуприју на Дрини. По угледу на Мехмед-пашу Соколовића и краља Александра Карађорђевића, он је премостио Дрину између Бадовинаца у Мачви и Попова у Семберији, али је одлучио да уведе и обавезно плаћање путарине.

 

Миодраг Костић је поклонио кућу СОС дечијем селу у Краљеву

Добијају ли они нешто заузврат од друштва осим епитета филантропа? Подстиче ли их држава на добра дела и да ли им олакшава пословање као што се то ради у свету?

Марија Митровић, менаџерка филантропије у Балканском фонду за локалне иницијативе, каже да је држава до сада недоследно примењивала пореске олакшице, али да компанијама које имају изграђену свест о друштвено одговорном пословању није циљ повластица у бизнису.

– Оне бенефит виде у добром имиџу, који несумњиво граде кроз помоћ локалној заједници. Индиректно, њихови производи бивају препознати и добро котирани на тржишту – сматра Митровићева.

Биљана Бујић, директорка Одељења за пореске и правне услуге у ревизорској кући КПМГ, објашњава да Закон о порезу на добит прописује да се трошкови за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове средине и спортске намене признају као расход код обрачуна пореске основице компанија у износу највише до 3,5 одсто од укупних прихода. Услов је да је донација упућена установама регистрованим за те намене која наведена давања искључиво користе за обављање ових делатности. Она наглашава да се и издаци за улагања у културу признају као расход у износу највише до 3,5 одсто од укупног прихода.

– Ако нека компанија у току године донира хуманитарну организацију у износу који је већи од 3,5 одсто њених прихода, онда се износ трошкова донације који прелази овај проценат не признаје као трошак за пореске сврхе и он увећава пореску основицу и опорезује се по стопи пореза на добит од 10 одсто или смањује губитак, ако компанија послује с губитком – каже Бујићева и додаје да се не може рећи да су донације 100 одсто одбитна ставка код обрачуна пореске основице за порез на добит.

Ако наведени услови нису испуњени, компанија ће на износ донације платити порез на добит јер ће донација увећати пореску основицу.

Наша саговорница указује да је изменама Закона о презу на добит предложено да се и донације установама социјалне заштите такође укључују у трошкове чије признавање је дозвољено до 3,5 одсто укупних прихода. Друге пореске олакшице за донације, каже она, нису предвиђене прописима.

У пореској управи потврђују да донатори нису ослобођени пореза на додату вредност. Школе, болнице и социјалне установе које примају поклоне нису изузете из пореза. Док, према речима надлежних у Пореској управи, задужбине и фондације не плаћају порез на наслеђе или поклон.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Спортисти на листи добротвора

Иако се наша бизнис елита не руководи оном чувеном Андрићевом реченицом да „свимиумиремосамоједном, авеликиљудидвапута: једномкадаихнестанесаземље, адругипуткадпропаднењиховазадужбина”, не може се рећи да не желе да буду уписани на листу доброчинитеља.

Па макар то били и платани у београдском Булевару краља Александра. О томе коме дају и колико дају не говоре тако често и тако гласно. Али од онога што је општепознато, налик старим добротворима, Компанија ЕФТ Вука Хамовића је Народној библиотеци донирала 250.000 евра за куповину целокупне информационе технологије. Титулу најхуманијег свакако је понео српски краљ бакра Милан Поповићкоји је заакције „Битказабебе”и „Битказапородилишта” у последњих годину дана издвојиооко 700.000 евраза куповину инкубатора и опремање породилишта. И, наравно, када је реч о хуманости не треба заобићи спортисте. Породица легендарног кошаркаша Владе Дивца приватно је донирала више од 15 милиона долара преко фондације у Америци и Фондације „Ана и Владе Дивац” у Србији. Њиховим парама досад је збринуто 300 породица, а започета је изградња станова за још 60 интерно расељених и избеглих породица. Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић донирао је 35.000 евра за цркву у Јасеновом Пољу, у близини Никшића. Познато је да је подржао акцију „Битка за бебе” куповином инкубатора и да је донирао 100.000 долара за манастир Грачаницу.


Коментари17
cb32b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

N D
Ostao sam zbunjen posle citanja ovog teksta, ali i "radostan" jer sam naucio neke nove reci. U Politici, napisano cirilicom, citam "donirati", "benefit", a kruna je "donirati humanitarnu organizaciju". Ko je, sta i kome poklonio. Da ne bude zabune, razumeo sam ja sta se htelo raci, ali me interessuje sta urednik misli o ovome.
Gagi pekić
Ako nešto ukradem nekome pa posle izvesnog vremena vratim kako se to zove pitam sve koji komentarišu
Bonn Berlin
Smejati se ili plakati, na fotografiji se vide kompjuterske makete, ne objekti. Da li ovde laze koza ili rog ? Ako su makete da nije istina, jer autor pise o poklonjenim objektima. Nista u Srbiji ne moze tacno da se napise. @ Paja Patak, sve ste tacno napisali, ali u to vreme je srpski narod imao Kralja kojeg je voleo i svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu koju je postovao i koji je bio Bogojazljiv. To se zove razlika u kvalitetu.
М. Осмајлић
И Мишковићев ортак, ктитор-обновитељ, Мило Ђурашковић, је из темеља обновио манастир Шудикова (из 16. века) у свом родном селу Будимљи код Берана. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. И не само то. Донирао је и обнову Дома културе у свом селу, као и асфалтирање сеоских улица. Биографија овог ктитора-обновитеља је слична биографијама свих наведених српских задужбинара. Да ли се до великог новца долази баш на поштен начин? Наравно, не. Част изузецима.
malo bez veze
Kad bi bilo a ne moze ni da se zamisli u danasnjem sistemu, ako ga ima?Stari bogatasi su sve stekli licnim radom. Ne racunam kad se Broz pojavio 1942. god., nego pre, Kraljevina Srbija. Neka se njima i onima koji su preostali vrati njihovo i Srbija ce procvetati. To su bili ljudi i radnici i gospoda. A ne,Miskovici, Milosevici i dr. gamad, reketasi, provokatori..Svi novi bogatasi su lopovi. Kako neko moze da bude bogatas a Srbija na kraju balade? Znaci, krali su i rade i dan danas, samo svi pricaju a malo vide. Treba iskoreniti tu gamad. Zahvaljujuci njima je situacija, kakva je. Svim lopovima dozivotna robija. Pa da vidimo kako ce Srbija da procveta!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља