недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Саградио путеве, цркве, дом културе...

субота, 29.12.2012. у 21:56
Миломир Главчић Фото М. Дугалић

Краљево – Покрај пута који води од Јошаничке Бање према селу Ковачима, у свежем бетону, неко је не баш вештим рукописом, записао израз захвалности Миломиру Главчићу из Канаде. Слични записи у овом крају уклесани су на једној огромној стени, на посебно обрађеним мермерним плочама, металним таблама... Јер, скоро пола века овај хуманиста, који је рођен и дечачке дане провео у поткопаоничком селу Попе, помаже свој завичај и своје земљаке. Шаље им новац, финансирао је градњу путева, цркава... и сада се о његовом трошку у Јошаничкој Бањи подиже дом културе, библиотека, дечији вртић... Чинио је то и кад њему самом није претицало и данас када је један од најбогатијих Срба у овој далекој земљи. Једини мотив, како нам овде објашњавају, јесу његова љубав и патриотизам према ,,свом роду и отечеству”, а никада зарад ,,огледала личне моћи и богатства”.

– Кад се све сабере поклонио је минулих деценија скоро четири милиона евра. Годинама, два пута годишње, свотама од две до пет хиљада евра па и више, помаже око 160 својих рођака. Затим је, небројано пута помагао младе на школовању, студенте, старије у невољи, болесне, избеглице, расељенике... Ето, пре два месеца послао је својим рођацима 130.000 евра чија су имања погођена сушом, а више пута је помагао и све мештане села Попе и Коваче – објашњава нам његов рођак Радоје Главчић.

Наш саговорник Радоје је, како Миломир често каже, и његов ,,амбасадор” у Србији па оперативно спроводи све хуманитарне акције. И, прецизно нам набраја оно што је Миломир у родном крају саградио.

– Најпре је, са око 100.000 евра финансирао градњу цркве и црквеног комплекса у селу Ковачи. Било је то 2007. године и та црква је посвећена Светом Илији, а исте године послао је новац и за градњу пута од Ковача до те цркве. Затим се одлучио да помогне и градњу цркве у суседном селу Жерађу. Ту је уложио око 50.000 евра и тамо је саграђен храм који је посвећен Светој Петки. Онда је финансирао асфалтирање пута до те цркве и гробља и мештани Жерађа су ту саобраћајницу назвали његовим именом – истиче Радоје Главчић.

Он нам још објашњава да је ове године, око 70.000 евра, уложио у реконструкцију пута од око три километра, који води од главне магистрале до села Ковача.

– И, онда је прихватио предлог нас из овог краја да финансира градњу једног објекта у Јошаничкој Бањи, од око 600 квадрата, који би једним делом служио грађанима као дом културе, а ту би се налазила и библиотека и дечији вртић. Градња је у току, до сада је утрошено његових 250.000 евра. Колико ће још новца бити потребно видећемо, а надамо се да ће објекат бити усељив на пролеће – каже Радоје Главчић.

Иначе, више пута смо писали да је животни пут Миломира Главчића попут неке филмске приче. Из родних Попа, изнад Јошаничке Бање, отишао је давно, као сироче у потрази за парчетом хлеба. Мало је шегртовао у Београду, а одмах после рата, не мирећи се са једним случајем велике неправде, из војске је чамцем преко Преспанског језера, ,,отпливао” у Грчку. Онда га је пут одвео у Италију па у Канаду, где се скрасио у граду Нијагара Фалс. Бавио се многим пословима, био металац, столар, рудар... и само својим радом и умећем покрај Нијагаре стекао је два хотела, биоскопску дворану, велику површину земље... Тако вредан и проницљив, снашао се и у бизнису, знао је када да купи и када да прода и сада је тамо један од најбогатијих Срба. Иако у Србију после поменутог одласка никад није долазио његова жеља да помаже свој завичај и народ постајала је све јача. На наше питање зашто то чини увек одговара: ,,Знате, ја сам срећан, пресрећан... У кревет одлазим насмејан и тако данима живим од помисли да сам некоме ублажио невоље, олакшао живот и да се тамо далеко, у мојој Србији, неко тој мојој помоћи радује.”

Много је људи из разних крајева који му се обраћају за помоћ, дневно добија и по неколико писама. Не може, наравно, да помогне свима, а о разговорима са представницима града Краљева о могућем донаторству од око милион евра за градњу једног већег комуналног објекта, још не жели да говори.

– Док о томе размишљам није добро да се јавно говори, јер су и писања и похвале у медијима својеврсно признање, а ја не волим медаље пре него што на фронту не окрвавим... – каже уз шаљиву метафору Миломир Главчић.

М. Дугалић


Коментари2
c0ee2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Violeta Gjorgjieva
Bravo, ova e navistina mnogu retko nemam zborovi. Od srce bi mu posakala dobro zdravje i sve najdobro za nego i negovata familija pa uste mnogu godini da moze da usrekuva mnogu luge. HRISTOS SE RODI!!! ZA MNOGU GODINI!!!
mrkela
Sve pohvale za g.Glavcica. Trebalo bi da donira oko 1.000.000 eur za izgradnju pesacko-drumskog mosta u centru Kraljeva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља