четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28

Доброчинство као родољубива обавеза

субота, 29.12.2012. у 21:56

Доброчинство у виду задужбинарства код нас достиже процват у периоду развијеног грађанског друштва, крајем 19. и почетком 20. века. Оснивачи фондова и задужбина, формираних најчешће при главним установама српске

културе – Академији наука (Српска краљевска академија) и Универзитету (Великој школи) – били су људи из свих друштвених слојева Србије – успешни велетрговци и индустријалци, министри, професори, официри, владике, политичари, али и скромни земљорадници или војвођански паори. Тако се на списку дародаваца Београдског универзитета до 1939. године налази 76 особа и група, почев од краљевске породице до обичних грађана.

Заједничко им је било то што су финансијску потпору културним друштвима, школама и научним

установама сматрали својом родољубивом обавезом.

„Осим жеље за личном афирмацијом и очувањем од заборава после смрти, веома важан мотив за „даровање отечеству” били су и свест о припадности одређеној заједници, као и потреба да се нешто врати у корист и за напредак те заједнице у којој је појединац живео и стицао”, наводи Бранка Павловић, у књизи „Поруке времена прошлих”.

Сетимо се Саве Текелије, који је, болујући због вождовог слома, а радујући се успеху Милоша, уочио да је спас будуће Србије у уздизању тада непостојеће интелектуалне елите. Чим је у Пешти основана Матица српска (1824), Текелија је приложио светионику српске културе „100 форинти у сребру и 100 форинти у бечкој валути”. Потом је основао Завод за школовање српских студената – Фондацију „Текелијанум”, поклонио му пребогату библиотеку, а Матици српској поверио старатељство. Њој, односно српском народу ће пред крај живота подарити све – имања, куће, 150.000 форинти и своје часно име.

Три београдска трговца подарила су граду три бисера старог језгра престонице. Симу Андрејевића Игуманова трговачки послови водили су по свету, али је у родном Призрену подигао Богословско-учитељску школу, а у Београду задужбину, која је школу издржавала.

Илија Милосављевић Коларац и Тома Вучић Перишић су установили Фонд за помињање оних који су изгинули за отаџбину, један од најстаријих у Србији. Коларац је помогао стварање Правне академије у оквиру Матице српске, а тестаментом 1878. године је задивио савременике. Предвидео је фонд за Универзитет Илије М. Коларца, основан сопственим трудом на корист свога народа (што и пише на прелепој палати на Студентском тргу). Основао је и Књижевни фонд „Илије М. Коларца“, за награђивања ћирилицом писаних дела Срба из свих „предела српских“, и издавање књига, међу којима су дела Иве Андрића, Александра Белића, Ивана Ђаје...

Капетан Миша Анастасијевић је помагао Друштво за читалиште, Народно позориште, цркве, школе и сиротињу. У завештајном писму прекрасну палату је „поклонио отечеству за просветне потребе”, где су се уселиле Велика школа, Гимназија, Народна библиотека, Музеј и Министарство просвете.

Како је до тога дошло да он друштву поклони зграду данашњег Ректората београдског универзитета?

Најбогатији Србин, трговац сољу, који је поседовао имовину готово осам пута већу од тадашњег државног буџета Србије, палату је градио са мотивом да постане будући двор његовећерке, удатеза принца Ђорђа Карађорђевића. Међутим овај трговац, чија је флота бројала 74 брода, а његова пословна империја запошљавала, средином 19. века, преко 10.000 људи, када су Карађорђевићи изгубили власт, убрзо се предомислио. Његов некадашњи партнер у послу, кнез Милош, уверио га је да је за „његово здравље” много боље да отачаству преда двор, данашњу зграду Ректората.

Највећи добротвор Београдског универзитета Лука Ћеловић Требињац 1929. године, преко своје задужбине, даровао је сву имовину вредну 50 милиона динара српском високошколству. Другим фондом обезбедио је рад академског певачког друштва „Обилић”.

Један од највећих српских добротвора, Београђанин Никола Спасић основао је Друштво дечјих склоништа за децу без родитељског надзора и хране, а почетком Првог светског рата имање и кућу у Кнез-Михаиловој број 37 доделио је као задужбину Српском народном инвалидском фонду „Свети Ђорђе”. Тестаментом из 1912. године одредио је да се за будући Храм Светог Саве купи највеће црквено звоно. Хартије од вредности, готовину и непокретности у Београду, наменио је за „опште привредне циљеве”, а његова задужбина је подигла Дом за изнемогле и сироте у Књажевцу.

Научник светског гласа Михајло Пупин 1914. године је основао Фонд „Пијаде Алексић Пупин”, из којег су на Светосавским академијама награђивани ученички домети у књижевности, историји, али и „гусларству с песмама које је прикупио Вук Стефановић Караџић”. Обезбедио је и задужбину за откуп српских уметничких дела и издавање публикација „српских старина“ при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду.

Србију и Београд су задужили и многи странци. Не само Ендрју Карнеги, који је подигао Универзитетску библиотеку. Ту је и фонд „Елзи Инглис”, шкотске лекарке, која се смртно разболела помажући српској војсци. Тај фонд је, на земљишту које је даривао Ђорђе Вајферт, финансирао изградњу данашње болнице „Драгиша Мишовић”.

М. Авакумовић


Коментари0
691e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад
Српски задужбинари некад и сад

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља